Фото: Викиликс: Комшић политички незрео
СAРAЈЕВО - Досадашња искуства са Жељком Комшићем и његовим кабинетом показала су да они не посједују политичку зрелост ни озбиљност потребну за дјелотворно рјешавање проблема.
Написао је то у депеши од 30. маја 2007. године амерички амбасадор у БиХ Даглас Меклхејни, обавјештавајући Стејт департмент о томе да је Комшић преузео дужност предсједавајућег Предсједништва БиХ. Ову депешу 1. септембра објавио је сајт "Викиликс".
Меклхејни је навео да Комшићево особље у Кабинету нема политичког искуства, а да се неки од њих баве и другим пословима, којима дају предност у односу на политичко-државнички ангажман.
- Они често нису у стању да учествују у озбиљним дискусијама - истиче се у депеши у којој се Меклхејни посебно бави Комшићевим шефом Кабинета Aмиром Ибровићем.
- Он је Комшићев друг из дјетињства и власник популарног сарајевског кафића "Тито". Комшић је Ибровићу дао одријешене руке у састављању "Кабинета", а сам Ибровић је признао да је више волио да око себе има блиске пријатеље, него искусне политичке оперативце - наводи Меклхејни.
У неколико разговора са особљем америчке амбасаде Ибровић је признао да Комшић сматра да нема неких нарочитих обавеза према СДП-у, па ни Ибровић при избору сарадника није водио рачуна о томе да ли припадају тој странци.
- Ибровић је такође истакао да је Комшић често игнорисао захтјеве Златка Лагумџије, лидера СДП-а, да се сарадници бирају по партијској линији. Комшић је себе видио као политичара-ујединитеља који ће бити кадар да преузме улогу предсједника или премијера БиХ послије Дејтона. Према Ибровићевим ријечима, Комшић себе представља као ратног хероја и одлучног лидера попут Тита, способног да превлада националне подјеле у земљи - наводи Меклхејни.
Он додаје да је Ибровић у разговору са чиновницима Aмбасаде навео и неколико примјера који потврђују ту Комшићеву намјеру, попут појављивања на једној војној паради са орденом Златног љиљана на реверу, или посјете Ираку са осталим члановима Предсједништва, током које је Комшић носио војну униформу скројену само за њега.
Меклхејни пише да је Комшићеве сталне позиве за потпуном истрагом навода о ратним злочинима у Бугојну 1993. Ибровић видио као најважнији сегмент Комшићевог настојања да се покаже мултиетничним, нарочито код Хрвата који га углавном сматрају издајником због тога што је рат провео у редовима Aрмије РБиХ, а не Хрватског вијећа одбране.
- Ибровић је америчким дипломатама рекао да Комшић сматра да је сулудо супротставити се Силајџићу, члану Предсједништва. Политичка реалност, сматра Комшић, налаже да треба једноставно пустити Силајџића да се "истроши". Комшић је предвиђао да ће се то врло брзо догодити - пише Меклхејни.
Ибровић је тврдио да су заступници БиХ пред Међународним судом правде, упркос супротним тврдњама које су износили, имали приступ документима Врховног савјета одбране Југославије.
- Међутим, одлучили су да их не искористе јер су се у документима износиле појединости о разговорима између Београда на једној и Изетбеговића и Силајџића на другој страни. Тема разговора била је територијална подјела БиХ - препричао је Меклхејни Ибровићеве тврдње.
Ибровић је у разговорима са америчким дипломатама истакао да су он и Комшић поштовали Небојшу Радмановића, сматрајући га партнером у многим питањима.
Ибровић и Комшић Радмановића су сматрали комунистом, а не Србином, стоји у депеши.
- Ибровић сматра да је осмислио генијалну стратегију за претварање Комшића у спасиоца БиХ, након што се једног дана смире међунационалне и политичке тензије. Ипак, пошто је Ибровић промјенљивог и запаљивог темперамента, а многи кажу и да је алкохоличар, америчка амбасада не вјерује пуно у те његове тврдње - наводи Меклхејни.
Додаје да се, ипак, из редова Силајџићевог и Радмановићевог особља слажу да је он једина особа коју Комшић у потпуности слуша.
- У том смислу, Ибровићева запажања могу значити више него пука политичка реалност, а свакако је истина да је Комшић искористио пут у Ирак за властиту политичку промоцију - сматрају у америчкој амбасади.
Истичу да Комшићево понашање није испунило наде које су полагали у њега послије општих избора 2006. године.
- Тешко је замислити Комшића, као дјелотворног предсједника Предсједништва, који ће у идућих осам мјесеци испунити наша очекивања - пише Меклхејни и додаје да су америчке дипломате у Сарајеву биле веома задовољне радом Небојше Радмановића као предсједавајућег Предсједништва БиХ.
У депешама које је објавио "Викиликс" међу политичарима у БиХ највише се помиње лидер СНСД-а Милорад Додик - чак 569 пута. Предсједник Странке за БиХ Харис Силајџић поменут је 342 пута, а лидер СДП-а Златко Лагумџија 58 пута.
Предсједник ХДЗ-а БиХ Драган Човић поменут је 147 пута, лидер ХДЗ-а 1990 Божо Љубић 71, први човјек СДA Сулејман Тихић 227, предсједник СДС-а Младен Босић 21 пут, а лидер ПДП-а Младен Иванић 73 пута.
Међу актуелним члановима Предсједништва БиХ највише пута је поменуто име Небојше Радмановића - 138, Жељко Комшић поменут је 103, а Бакир Изетбеговић 65 пута.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике