Вигемарк: Ако се суди само Србима, то се мора исправити

Ако би се показало да правосуђе процесуира само Србе, то би требало исправити јер то никад није била нечија намјера, рекао је Ларс Гунар Вигемарк, шеф Делегације ЕУ у БиХ.

"Ако би се показало да је то резултат, онда се то мора исправити. Пред законом сви морају бити једнаки и ту не смије бити никакве сумње. Али, референдум то питање не може ријешити", рекао је он.

Додао је да су санкције ЕУ према политичарима који крше Дејтон још на столу, али да њихово активирање сада није у разматрању.

"Важно је да о овим питањима разговарамо. Овдје постоји много неспоразума. Из Брисела ми засад нису стигле никакве инструкције да не разговарам с било ким", рекао је он за Независне новине.

НН: Питање које генерише приче о референдуму је увјерење многих Срба да за ратне злочине нису процесуирани високи бошњачки лидери...

ВИГЕМАРК: Свако ко је починио ратни злочин мора да одговара, без обзира на етничко или било какво друго поријекло. И то је позиција ЕУ. Званична статистика каже да су на крају 2014. године била 1.063 непроцесуирана предмета ратних злочина, од чега 649 предмета на државном и 414 на нивоу ентитета и дистрикта. Видимо да има доста предмета на ентитетским нивоима, тако да фокус не треба само да буде на државном нивоу. И то питање је било и кад се о референдуму говорило 2011. године. Висока представница Кетрин Ештон је тада посјетила Бањалуку и срела се са господином Додиком. Тада смо кренули са Структуралним дијалогом о правосуђу. Дијалог можда није био успјешан колико смо то прижељкивали, али он јесте постигао одређене резултате. И предсједник Додик се недавно сложио са мном да је било напретка у смањењу броја предмета ратних злочина јер је 2013. године било око 1.300 предмета.

НН: Много људи с којима свакодневно разговарам сматра да је правосуђе на нивоу БиХ формирано како би се кроз хашке пресуде да је у Сребреници био геноцид и удружени злочиначки подухват створили услови за укидање или слабљење РС.

ВИГЕМАРК: Апсолутно је неопходно да се све третира на исти начин и да не буде никаквих двоструких стандарда. Ако би се показало да је државно правосуђе ту само да процесуира Србе, то би било погрешно. То никад није била нечија намјера. Ако би се показало да је то резултат, онда се то мора исправити. Пред законом сви морају бити једнаки и ту не смије бити никакве сумње. Али, референдум то питање не може ријешити. Питање процесуирања ратних злочина не може се ријешити на такав начин. За подршку рјешавања ратних злочина ЕУ је дала скоро 15 милиона евра. Слажемо се да постоје проблеми са државним правосудним институцијама, али незадовољство грађана постоји и због, на примјер, предмета који се тичу корупције. Људи ријетко кад пријављују корупцију јер сумњају да ће се судови тиме бавити. Многи су уплашени да ће сами бити тужени ако пријаве корупцију. 

НН: Грађани РС имају право да знају шта могу очекивати и хоће ли бити санкција, било каквих посљедица због референдума? Амбасада САД издала је доста оштро саопштење у којем се говори и о изолацији РС.

ВИГЕМАРК: То је јако добро питање, а на њега вам одговор треба да дају они који су гласали за расписивање референдума. Један бањалучки професор уставног права ми је рекао да је то само анкета да се испита мишљење грађана. Али, мишљење грађана се већ може наслутити - постоји незадовољство према раду правосуђа. Па, ако се то зна, зашто онда расписивање? Сада улазимо у ризик ланчане реакције разних непредвидивих догађаја. ЕУ је јасно рекла да ово директно доводи у питање суверенитет и интегритет БиХ и то је нешто што превазилази саму РС јер се овдје ради о државним институцијама. Зашто онда расписати референдум у само једном ентитету? Проблем је и у самој формулацији питања. Не можете људе питати да ли мисле да је нешто неуставно. Политичари би требало да објасне зашто сматрају да је нешто неуставно, а онда се о том питању треба разговарати. Устав БиХ се може промијенити кад се постигне сагласност сва три конститутивна народа. БиХ ће извјесно требати да мијења Устав на свом путу ка ЕУ. То се дешавало и прије и то није ништа необично. Почетком ове године кренули смо с агендом економских и социјалних реформи о којима су се усагласили сви политички лидери. Та агенда укључује и питања која се тичу правосуђа и владавине права, али се у њој не бавимо цјелокупним правним системом земље, укључујући дејтонску структуру БиХ. Циљ агенде је концентрисати се на економска питања која се тичу бољег живота грађана, а не да се бавимо крупним правним питањима.

НН: Кад сте споменули агенду - хоће ли бити могуће паралелно рјешавати питање референдума и истовремено се бавити агендом? Или ће агенда морати сачекати да се прво ријеши питање референдума?

ВИГЕМАРК: Наш осјећај је да референдум отвара Пандорину кутију и зато је он изазвао толико дубоку забринутост и унутар БиХ и изван ње. Стално покушавамо затворити ту кутију, али неко је упорно изнова отвара и стално нас враћа да се бавимо питањима дејтонског уређења. Нема никакве сумње да то јесу важна питања, али она сада одвраћају пажњу. Ми се зато искрено надамо да ћемо моћи наставити посао са реформском агендом и да ће питања о којима су се све политичке партије и сви политички лидери усагласили, укључујући и оне у РС, бити настављена с фокусом на економске и социјалне реформе. А лидери у РС шест мјесеци касније опет нас враћају на правна питања. Зашто то сада радити? Није ли то могло сачекати неки други тренутак? Прича о референдуму одвлачи пажњу и енергију с економских и социјалних питања и ставља их поново на правна питања уређења државе. То су, свакако, питања која заслужују пажњу људи, али нама се чини да људе тренутно највише занимају економска и социјална питања. 

НН: ЕУ је 2011. године усвојила могућност увођења санкција за бх. политичаре, које би биле усвојене у консултацији са шефом Делегације ЕУ. Јесу ли те санкције још на столу и могу ли бити активиране?

ВИГЕМАРК: Да, та одлука је и даље на снази и она значи да ЕУ може посегнути за рестриктивним мјерама према било коме за кога сматрамо да крши темељне прописе и одредбе попут уставних питања и дејтонског уређења. Али, ми не желимо користити такве мјере, осим ако је неопходно. Мислимо да је још рано говорити о санкцијама и да сад није вријеме за разматрање таквих мјера.

НН: Хоћете ли наставити разговоре са лидерима у РС? Јесу ли планирани нови састанци да се ова ситуација превазиђе и смањи напетост?

ВИГЕМАРК: У протеклих седам дана имао сам много састанака са лидерима РС и мислим да је важно да наставимо дијалог. Важно је да о овим питањима разговарамо. Овдје постоји много неспоразума. Из Брисела ми засад нису стигле никакве инструкције да не разговарам с било ким.

Обезбјеђење није било адекватно

НН: Како сте доживјели инцидент у Поточарима и све што се десило касније?

ВИГЕМАРК: Добро је што су реакције биле одговорне и из БиХ и из Србије. Премијер Вучић је након повратка јасно рекао да ће наставити своју политику помирења. Добра је вијест и да би Предсједништво требало ићи у Београд и наставити дијалог. Јасно смо сви осудили све што се десило. Ја сам био присутан, нисам видио тачно шта се десило, али је јасно да је дошло до безбједносног пропуста. Није се смјело дозволити да било који високи гост буде вођен равно у масу људи у осјетљивом моменту пуном емотивног набоја. Лично сматрам да обезбјеђење није било адекватно на самом гробљу. ЕУ очекује истрагу о том случају. Била је велика храброст господина Вучића да уђе у тај простор. Није било једноставно за било ког госта ући на подручје у којем су људи били под емотивним утиском сахрањивања жртава тог страшног геноцида.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.