Велика битка за будућност Ватикана: Kо ће бити наредни папа

Иако звучи помало бизарно, након смрти папе Фрање, односно Франциска, постала је активна својеврсна кладионица: ко би могао доћи на чело Ватикана и засјести у упражњену Свету столицу. На овој кладионичарској листи, са различитим квотама, налазе се имена неколицине кандидата - кардинала, а судећи према тренутним квотама, највише шанси за то, наводно, има филипински кардинал Луис Антонио Тагле. На другом мјесту је државни секретар Ватикана, италијански кардинал Пјетро Паролин, док је на трећем Мађар Петер Ердо.

ЛИЈЕВИ И ДЕСНИ

Иако стара италијанска изрека упозорава да не треба полагати вјеру или новац у фаворита прије конклаве, затвореног скупа кардинала који бира папу, поједини стручњаци и аналитичари, па и поменути  условно речено кладионичари, највеће шансе дају Филипинцу наводећи да, процентуално гледано, то износи око 33  одсто.

Кардинал Тагле је, иначе, био један од најближих савјетника преминулог папе Фрање, али и први филипински свештеник ком је додијељен највиши (потпапински) ранг Католичке цркве. Када су у питању његови ставови, ватикански аналитичари га сматрају великим либералом, поготово због његових ставова у вези са истополним браковима. Уколико би добио довољан број гласова, постао би први азијски папа у модерној историји Католичке цркве.

Као велики фаворит фигурира и државни секретар Ватикана Пјетро Паролин, иначе побожни маријанац, што значи да своју праксу посвећује Марији, Исусовој мајци. Сматра се умјереним теолошким кандидатом, неким ко би могао да обезбиједи стабилност док и даље одржава неке од реформи папе Фрање, а његове дубоке везе са ватиканском бирократијом чине га јаким кандидатом за оне који се залажу за континуитет. Учествовао је у постизању споразума између Ватикана и кинеске владе 2018. године, што су црквени конзервативци оштро критиковали. Интересантан детаљ, амерички потпредсједник Џеј Ди Венс се током своје васкршње посјете Ватикану састао управо са Паролинијем. 

Велике процентуалне шансе се дају и Петеру Ерду. Он је водећи кандидат у конзервативном крилу Римокатоличке цркве и сматра се да би могао бити главни изазивач кардинала Паролина на раним гласањима у конклави. Овај 72-годишњи Мађар је познат као конзервативнији глас у цркви, јер се противи пракси да се разведени или поново вјенчани католици причешћују због свог вјеровања у нераскидивост брака, а упоредио је и чин примања избјеглица са трговином људима. У својим говорима Ердо обавезно наглашава хришћанске коријене европског континента, али и важност националних идентитета, наглашавајући да су "нације дар од Бога".

Уколо успије да добије већинску подршку, то ће фактички значити побједу конзервативне, такозване антифрањине струје, која несумњиво постоји унутар Католичке цркве, али и самог Ватикана као центра католичанства. Одлично говори италијански, врло добро и њемачки, француски, шпански и руски, што би му могло помоћи да отопли односе између Католичке и Руске православне цркве. У трци је и кардинал Матео Цупи, који је сматран фаворитом папе Фрање. Он од маја 2022. обавља функцију предсједника Бискупске конференције Италије, али је у игри и кардинал Питер Турксон, који је рођен у Риму, али су му родитељи поријеклом из Африке. Његов избор би означио историјски тренутак пошто би био први папа поријеклом из Африке још од првих вијекова хришћанства.

Поједини италијански медији су објавили да никако из вида не треба изгубити ни Жан-Марка Авелина, који је постао кардинал 2022. године и има слична увјерења као и Фрањо, али и Марка Оуелета из Канаде, познатог по својим конзервативним ставовима и противљењу истополним браковима и рукоположењу жена за ђаконе. Ту је још  један италијски кардинал, Матео Зупи, који је међу прогресивнијим кандидатима за понтифика.

ЖЕСТОКА БОРБА

С обзиром на разноликост кандидата поједини аналитичари указују на велике вјерско-идеолошке разлике међу папабилима - потенцијалним насљедницима поглавара. Наводе и да овако шаролик састав открива и све унутрашње подјеле које је за вријеме свог "мандата"  направио папа Фрањо. Препа њиховим ријечима, такозвани колеџ кардинала се данас може категорисати у пет идеолошких табора: либерали, меки либерали, умјерени, меки конзервативци и конзервативци. Највећи блок се састоји од либералних и меких либералних кардинала, али ниједна фракција нема јасну већину - што, како наводе, указује да ће изградња консензуса иза сцене бити од суштинског значаја при избору наредног папе.

Стога се све чешће може чути и питање, односно дилема - да ли ће папу Фрању наслиједити кардинал који ће наставити да води цркву истим курсом као и до сада или се очекује повратак на традиционалније католичке доктрине? Да ствари буду додатно компликованије - избор новог папе долази у вријеме када је хришћанство у опадању у Европи, док вјера расте у Африци и Азији и поново добија подршку у Латинској Америци.

Ово онда отвара ново питање - како ће ове регионалне разлике утицати на овај избор, јер са једне стране имамо европске кардинале који углавном имају либералније ставове, за разлику од својих колега из Африке и Азије, с друге стране?! Све ово указује да ће у наредним данима бити вођена жестока битка за будућност цркве са највећим улозима у светости Сикстинске капеле.

Поједини амерички медији анализирали су читаву ову ситуацију наводећи да је смрт папе Фрање можда добра прилика за конзервативце, па и оне из САД, да остваре нову побједу у "рату култура". Ови медији су све то упаковали у једну реченицу, односно питање: Да ли МАГА, односно покрет "Учинимо Америку поново великом", може "преузети" Ватикан?

АМЕРИЧКИ ВЈЕТРОВИ

Недавно преминули папа Фрањо, на латинском Франциско, важио је за прогресивног поглавара са прилично либералним погледима на свијет, па је трпио многе критике конзервативаца због мекшег става о абортусу и хомосексуализму, уз оптужбе да је љевичар, комуниста, марксиста.

Посебно се нашао на удару присталица америчког конзервативног МАГА покрета који су га сматрали "воук" активистом. То је, иначе, погрдан назив за либералну љевичарску културу познату по промоцији ЛГБТ вриједности, феминизма и заступању разних привилегија за мањине науштрб већинске популације. Они самтрају да је смрт папе прилика да се Ватикан "преобликује" по узору на Трампову Америку.

Иначе, најславнији МАГА католици су Стив Бенон, Трампов бивши главни стратег, и потпредсједник Џеј Ди Венс, који је почетком године оптужио Конференцију католичких бискупа САД да подржава илегалне имигранте. И сам Трамп је напорно радио да би ускладио МАГА покрет са црквом. Недавно је основао радну групу за "искорјењивање антихришћанске пристрасности", али је и подстакао католицизам реафирмишући неке суштинске ствари, као што су заштита граница, одбрана људског живота и чињеница да постоје само два пола. Именовао је и Брајана Бурча, отвореног критичара папе Фрање, за америчког амбасадора у Ватикану.

Међутим, према оцјенама појединих аналитичара, овај покрет је шири од Трампа и Венса и резултат дугорочних трендова у цркви која се помјера удесно. Католички поткастер Џеси Ромеро из Финикса недавно је поручио да је дошло вријеме за папу "налик Трампу" који ће вратити традиционалне хришћанске вриједности. Он сматра да свако ко је благ према абортусу, ко има марксистичке тенденције, пропагира хомосексуализам или маршира на прајд парадама мора бити отпуштен.

Ромеро је само један из све веће групе америчких католика који се надају да ће папина смрт означити одлучујући отклон од реформизма, који је он персонификовао, ка традиционалистичком приступу вјери. Слично мишљење има и Дејвид Дин, који предаје хришћанску доктрину у Атлантској теолошкој школи у Халифаксу у Канади. Он је изнио увјерење и наду да ће на сљедећој конклави доћи до одбацивања Фрањиног понтификата. Расположење у овом тврдокорном МАГА табору сумирао је Роџер Стоун, дугогодишњи савезник предсједника Трампа. Он је осудио "постхумне хвалоспјеве за папу Фрању" истичући да његово папство никада није било легитимно, али и да су Фрањина учења редовно ишла против Библије и црквене догме.

Аналитичари сматрају да је све ово резултат једног тренда, јер свештенство које је завршило богословије у посљедњих 10-20 година има тенденцију да буде конзервативније. На то је указала и Џана Бенет, предсједавајућа Катедре за вјерске студије на Универзитету Дејтон у Охају. Она је истакла улогу коју играју институције као што су Фрањевачки универзитет у Стубенвилу у Охају и Универзитет "Аве Марија" на Флориди, јер оба имају конзервативну репутацију и познати су по томе што "производе" свештенике традиционалног начина размишљања.

Према једном истраживању "Католичког пројекта", истраживачке групе на Католичком универзитету у Америци, више од 80 одсто свештеника заређених од 2020. описало је себе као теолошки "конзервативне” или "веома ортодоксне”. Стога није изненађење што је папа Франциско постао толики "иритант" за многе америчке католике. Традиционалисте је посебно наљутила књига "Amoris Laetitia", Фрањина апостолска "опомена" из 2016. која разматра могућност да се разведеним и поново ожењеним католицима дозволи да примају сакраменте. На удару се нашла и папина одлука из 2023. да одобри и благослови истополне парове.

ПРОЦЕДУРА

Према традицији, насљедника ће одабрати Кардиналски збор путем конклаве. Ради се о гласању у којем право учествовања у овом тренутку има 138 кардинала, који нису старији од 80 година.

Конклава обично започиње од 15. до 20. дана након смрти папе, а гласање се одвија у строгој тајности унутар Сикстинске капеле. Када одређени кардинал добије већину гласова, бијелим димом из капеле означава се да је гласање завршено и да је нови папа изабран.

Током свог папинства Фрањо је именовао око 110 кардинала који су испуњавали услове, ширећи своју мрежу широм свијета. Неки ватикански посматрачи сугеришу да је он садашњу конклаву саставио у корист свог насљедника који ће вјероватно прихватити његову перспективу и наставити његов рад.

Ова именовања несумњиво отежавају појављивање конзервативнијег папе. На ово је указао и Јакопо Скарамуци, ватикански новинар листа "Ла Република" и аутор књиге "Танго Ватикано", али он при томе додаје да то не значи да је ова група једногласна и кохезивна, или да имају исте идеје, што онда оставља довољно простора да у Свету столицу засједне и неко ко, евентуално, има конзервативније ставове.

Пророчанство

Смрт папе Фрање довела је у фокус и 900 година старо пророчанство ирског свеца у којем се најављује судњи дан и смак свијета. Пророчанство предвиђа да ће, када "Петар Римљанин" буде папа, Рим бити уништен, а народ суочен са страшним судом. Можда ово звучи као поглавље из "Да Винчијевог кода" Дeна Брауна, осим једног занимљивог детаља - међу фаворитима за сљедећег папу су кардинал Петер Ердо, кардинал Пјетро Паролин и кардинал Петер Кодво Апија Турксон. Поменути документ под називом "Пророчанство папа" откривен је у Ватиканском архиву 1590. године. Он доноси серију од 112 метафоричких стихова. Сваки од њих односи се на различите папе. Задњи стих завршава се прилично злослутно: "У коначном прогону Свете Римске Цркве цароваће Петар Римљанин, који ће хранити своје стадо у многим невољама, послије којих ће град са седам брда бити уништен, а страшни Судија ће судити људима". Међутим, постоје скептици. Они истичу да су ова пророчанства била прилично тачна до 1590. године, али су онда постала прилично нејасна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.