Вехабије пред политичким организовањем?!

Сарајево, Бањалука - Институције БиХ потпуно су немоћне и немају жељу да се суоче са проблемом вехабизма у БиХ, а само је питање времена када ће се припадници овог покрета политички организовати и тражити ширу подршку народа у БиХ за своје радикалне идеје.

С овим се слаже већина политичара, аналитичара и безбједносних стручњака у БиХ, истовремено наглашавајући да је од политичког организовања много већи проблем безбједност и чињеница да све институције у БиХ жмире на инциденте и терористичке нападе које су до сада изводили.

"Радикални ислам ушао је у све институције власти БиХ и посљедња фаза биће политичко организовање. Они су већ овладали системом у БиХ и вјерујем да ће се на наредним изборима појавити као организована политичка партија, а онда ја се бојим да почиње пакао", рекао је Никола Шпирић, замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ, додајући да није сигуран да ће у томе добро проћи Бошњаци у БиХ, а поготово други народи.

Лоша економска ситуација, слабе институције државе и међунационалне тензије, како сматрају многи, погодно су тло за развој екстремних идеја као што је вехабизам који из године у годину добија на значају, посебно међу бошњачком омладином у руралним дијеловима БиХ.

"Слутње и сумње сваког рационалног ума говоре да они имају политичких амбиција, а у којој мјери јесу или нису организовани тешко је говорити без јасних, егзактних података. На основу неких догађања постоји оправдана сумња да тако нешто може да се деси", рекао је Есад Бајтал, професор на Универзитету у Сарајеву.

Он каже да је велики проблем у БиХ тај што вехабије дјелују скривено и тајновито, а да власти и институције БиХ морају одговорити на тај проблем јер грађани, осим што знају да постоје, не знају ништа више.

Вехабије као добро организована заједница у којој постоји прецизна, али децентрализована хијерархија и у којој се тајне строго чувају, по мишљењу многих представља огроман прије свега безбједносни проблем, а терористички напади у Бугојну и Сарајеву само показују да у институцијама власти не постоји снага или воља која би се том покрету супротставила.

"Чини се да та ствар иде полако ка томе да се политички организују. То је велики проблем државе БиХ. Институције дјелују парализирано кад се суоче с тим проблемима или проблемима сличне нарави", рекао је Мато Фрањичевић, посланик ХДЗ-а у Представничком дому парламента БиХ.

Слично мисли и Душанка Мајкић, такође посланик Представничког дома парламента БиХ и предсједник Заједничке комисије за одбрану и безбједност, која каже да се безбједносни сектор није довољно бавио тим проблемом.

"Не знамо у којем су степену организовања, како живе, гдје се сахрањују, гдје им дјеца иду у школу, гдје се уписују у матичну књигу рођених. То је све непокривено", каже Мајкићева.

Она истиче да не постоје јасни, егзактни подаци о њима и да је само Алмир Џуво, директор Обавјештајно-безбједносне агенције БиХ, једном приликом рекао да их има око 3.000.

С друге стране, политичко организовање вехабија као проблем не види Сенад Братић, предсједник Регионалног одбора СДА у Приједору и посланик у НС РС, који каже да је то политиканство и да та прича служи да узнемири народ.

"Треба спријечити и осудити све иједан радикални покрет, како вехабизам тако и четништво које се организује преко равногорског покрета, а то треба да ураде институције система, МУП-ови РС и ФБиХ, SIPA и ОСА", каже Братић, додајући да политичари не треба да подижу тензије у народу и да "часни и поштени полицајци томе могу стати украј".

Оно што је јасно јесте да у демократском друштву којем тежи БиХ не постоји могућност да се некоме забрани политичко организовање, па макар то биле и вехабије, осим ако у својим програмима и статутима не позивају на насиље, убијање и рушење уставног поретка земље.

"Њима нико не може забранити да се организују политички, али много већи проблем је безбједносне природе. Вехабије у БиХ су посвађане и могућ је сукоб унутар њих самих. Једне предводи Нусрет Имамовић, а друге Бајро Икановић, а то је све посљедица свађа у другим земљама", рекао је Предраг Ћеранић, безбједносни стручњак.

Он наглашава да не треба да нас изненади да се у парламенту БиХ или Парламенту ФБиХ појави посланик који својим изгледом, са брадом и кратким хлачама припада вехабијском покрету.

"Та идеологија још није ухватила коријен у политичком животу БиХ иако има заговорника који сматрају да се џихад може остварити на миран начин и кроз политичко ангажовање", каже Ћеранић.

Ко су вехабије?

Широко распрострањено име вехабије су добиле по оснивачу овог покрета шејху Мухамеду бин Абудл-Вехабу, који је живио на Арабијском полуострву у 18. вијеку.

Сљедбеници овог покрета не прихватају овај назив и себе сматрају селефијама (ар. селеф, претходнични, прве генерације муслимана). Чланови овог покрета први су објавили "свети рат против невјерника", познат као џихад.

Вехабизам, као најрадикалнија интерпретација ислама, је реформистички покрет, чији је циљ повратак ортодоксном исламу, а сљедбеници овог покрета боре се против онога што је током историје у суштини обогатило исламску културу и традицију. Сматрају да сваки муслиман треба да изгледа као Мухамед.

Тренутно упориште вехабизма, односно селефизма је Саудијска Арабија, која као једна од најбогатијих држава свијета свој утицај и новац користи за ширење овог покрета по цијелом свијету.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.