Ведро вам небо, браћо!

Бањалука - Бол, туга, жал за пријатељима, браћом и потпуна немоћ пред трагичном судбином скоро потпуно су сломили Душка Грмушу. Данима је неутјешно ридао, па ћутао, покушавајући да схвати и одговори на питање зашто, а онда је уз тешки напор једва скупио снагу да нам исприча болно сјећање на Немању, Николу, Стефана, Aлена, Срђана и на њихов живот у Падобранском клубу “Бањалука”.

Успјеси

Грмуша је дугогодишњи предсједник клуба, биљежи 31 годину рада у авијатичарству и падобранству. Рођене дјеце нема, а сви погинули били су му, рекао је, синови.

Мисли му лете на срећне радне дане кад су заједно славили успјехе, борили се за боље, планирали летове, скокове, такмичења, јачање клуба. Крене да прича, али јецаји прекидају напоре мирног излагања.

- Волио бих да сам погинуо. Шта ме овако чека? Трагедија која се десила у недјељу није дала баш никакав наговјештај. Дан је био прекрасан, као створен за уживање, за лет, за скокове. Дан је, као и сваки, почео лијепим дружењем. Окупиле су се моја, Немањина, Косићева породица - отимао се болу Душко.

Сјећајући се почетака и развоја клуба, казао је да су постигли колосалне успјехе захваљујући највише екипи која је настрадала, а Немањи посебно.

- Постали смо најбољи у региону у нашем послу, иако се о томе како смо спутавани може књига написати. Успјех је производ наше пожртвованости, љубави, посвећености. И баш кад нам је кренуло, десила се трагедија - рекао је он.

Никад му није било јасно, рекао је, зашто су стално плаћали високу цијену својој љубави и упорности.

- Посљедњих скоро 20 година и сви падобранци из Сарајева одшколовани су код нас. Добили смо одржавање Европског првенства 2013. и Свјетског купа 2014. године у Бањалуци, имали смо једногласну подршку из цијелог свијета и малу подршку код куће. Покојни Немања, Зоран Ковачевић и ја дигли смо кредит и отишли у Aргентину. Имали смо три најбоље презентације, добили највеће аплаузе, предсједник Свјетске федерације хвалио нас је 15 минута, три пута сам устајао да захваљујем - сјећао се са тешком муком Душко Грмуша.

На бањалучкој конференцији у фебруару, рекао је, приликом гласања о мундијалу, предсједник Српске Милорад Додик подржао их је у напорима да организују првенство 2014. и прихватио да буде покровитељ.

- Годинама нисмо имали ничију подршку и били смо пресрећни. Коначно је неко схватио наше напоре и кренуло је како треба, али десила се страшна трагедија - казао је Душко.

Сјећања

Дан прије несреће са пилотом Aленом истим авионом летјели су два панорамска лета. Возили су кањоном Врбаса контролора Свјетске федерације за кајакаштво. Други лет био је укрцавање Николе и Срђана на информативни лет, да би прије првог скока процијенили да ли су припремљени. Закључак - били су потпуно спремни за скокове у недјељу.

- Никад нисмо имали проблема с тим авионом, био је најбољи у региону. Јако је тешко и претпоставити о чему је ријеч - покушавао је Душко да објасни разлог трагедије.

Кад је Душко утрчао у буктињу од авиона, није размишљао. Било му је свеједно хоће ли авион експлодирати. Покушавајући да извуче Немању и сам је плануо, горјели су му глава, лице, руке.

У недјељу, приликом пада авиона, погинули су пилот Aлен Црналић (24), инструктор падобранства Немања Гороња (32), инструктор Стефан Карановић (24) и падобранци којима је то требало да буде први скок, Никола Стевић (19) и Срђан Косић (18).

Грмуша каже да је Срђан Косић био најбољи пријатељ његовог нећака Николе Стевића.

- Пријавили су се заједно за падобранску обуку. Он је најмлађи који је настрадао у несрећи, имао је тек 18 година и спремао се за матуру. Јако је брзо напредовао и хвалио сам га, прелијеп, изузетно способан момак. Желим у име свих нас да поздравим сву петорицу падобранским поздравом: Ведро небо, браћо! - уз јецаје рекао је он.

Додао је да је Стефан Карановић у Клубу био скоро четири године и имао око 200 скокова.

- Сјећам се првог дана кад је дошао. Довела га је дјевојка на панорамски лет. Остао је, заволио све ово, живио са нама падобрански живот. Спремао се за Aмерику, да се тамо усавршава у скоковима, био је и у Русији. Врхунски и свестрани спортиста. Спремао се да преплива Ламанш - рекао је Грмуша.

Члан Падобранског клуба “Бањалука” Бобан Продановић у кобну недјељу је био слободан.

- Моје колеге Немања и Стефан замјењивали су ме и вршили редовну обуку. Треба да се женим на љето и Немања је требало да ми буде кум. Ова трагедија је превелика - казао је Продановић.

Немања Гороња

Душко је рекао да су сви падобранци једна породица, а да му је Немања Гороња био као син.

- Он је био најбољи и најспособнији од свих нас, планина људске доброте. Био је наставник падобранства, инструктор и тандер мастер. Нико од нас с њим се није могао мјерити по способности и доброти. Тог кобног дана посао смо обавили рутински, као и хиљаду пута до тада. A онда се десио пакао, без упозорења и наговјештаја - рекао је Грмуша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.