Уздуж и попријеко: Кесе и кесеџије

Пише Синиша ДAВИДОВИЋ

СВЕ оне заврзламе око буџета БиХ су ме остављале скоро па потпуно незаинтересованим. Јер видим да "унутрашњи односи у БиХ" нису ништа друго него одношење свега и свачега из ентитета у институције БиХ Па тако и новца, универзалног мјерила свих могућих вриједности, како га назива наука, а више него бриљантно потврђује пракса на овим просторима. Јер се само у овдашњим језицима може бити лијеп, љепши, најљепши, али и "лијеп као паре"... A под скоро мистичном ријечју "буџет", у њеном изворном значењу се крије најобичнија "кожна кеса за новац". Тиме се цијела ствар додатно драматизује, будући да наши братски народи имају и узречицу која гласи: "Aко смо и браћа, кесе нам нису сестре..."! Управо због тога, и историја наше братске љубави врви од разних неспоразума, почевши од Мусе Кесеџије и Марка, који је преоравао царске друмове, па све до савремених, буџетских сјецикеса и марака за коридор 5Ц. На сву срећу, у ово садашње вријеме бој не бије свијетло оружје, већ бој бије кеса у јунака... A јунаци нашег доба су истрајно реформисали све на шта би им се указало или показало током похађања ОХР-овог усмјереног образовања. Пљуштали су закони о формирању свега и свачега, а све уз магичну формулу како ће се средства за рад таквих "сокоћала" обезбиједити у наредном буџету институција БиХ. Па шта год оваква ћорава кока нађе, то нека и позоба, без икакве обавезе да то послије и врати. Тако се на концептима Aлије Изетбеговића радило ударнички, а са ентузијазмом Aлије Сиротановића. Јер, сврха свих реформи јесте управо то да сутра сви постанемо Сиротановићи. Да пут до Европе прокопамо поткопавањем дејтонских темеља и укопавањем сваке производње која би била конкуренција сличним нам "члановима библиотеке".... И да у Европу уђемо са лопатом, као нашим јединим "брендом" у систему међународне подјеле рада. Зато ми је јасно зашто је БиХ и послије свега "функционална" само на папиру, спремном да издржи све што се на њега нанесе или са ентитета пренесе. Осим, наравно, било чега што би се односило на попис становништва, јер је неко тамо далеко оцијенио да уопште није важно за колико глава, стомака и припадајућих им кеса та БиХ треба да функционише. И да је много поузданија статистика која се не утврђује "по глави становника", већ по главама и поглављима усвојених реформских закона. Зато ме све горе поменуте фарсе, бурлеске и остале лакрдије око буџета БиХ институција уопште нису тангирале. Све до момента када нису досегле обрисе могуће трагедије, односно док Жељко Комшић није најавио да ће он направити буџет БиХ институција, чему не могу а да се не успротивим. Јер, шта ако се Жељку тако омогући да сутра склепа и сопствену визију Устава БиХ? Тим прије што данас и ћорава кока види да је основни циљ уставних реформи "легализација" свих дивљих доградњи, надоградњи и осталих, у међувремену, извршених измјена у дејтонском пројекту БиХ, које уопште не постоје у Уставу и осталим папирима, али уредно испостављају папире за своје, ничим изазване, трошкове. A будући да кесе нису сестре, онда као једино рјешење преостаје само братска подјела. Осим ако не превагне жеља за сестринством, које не би разликовало кесу од бубрега...

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.