Утврђени резултати локалних избора у БиХ

Сарајево - Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ утврдила је и објавила на данашњој сједници резултате локалних избора који су одржани 2. октобра.

У ту одлуку укључена је и општина Сребреница, с тим што је члан комисије Суад Арнаутовић затражио изузеће гласа, односно издвојено мишљење када је ријеч о бројању гласова путем поште за општину Сребреница.

Предсједник ЦИК-а Ахмет Шантић на конференцији за новинаре појаснио је да су резултати објављени 15 дана након одржавања избора за 73 општинска вијећа, 57 скупштина општина, 130 начелника, све скупштине градова и 10 градоначелника у БиХ.

Шантић је рекао да је ЦИК одлучио да се за Столац овај процес обави накнадно, након што буду поништени избори, односно након поновних избора у тој општини.

"Колегијум ЦИК-а сутра ће почети разматрати потребне кораке", најавио је он.

На страници ЦИК-а објављено је да број бирача који је гласао за начелника општине износи 3.179.720, а број бирачких мјеста која су обрађена је 5.062, број политичких субјеката који су кандидовали начелнике је 119, док је број кандидата 418.

Обрађено је 99,6 одсто бирачких мјеста, а необрађено 0,37 одсто бирачких мјеста.

Број бирача који су гласали за скупштине општине и општинска вијеће је 3.266.448, а број обрађених бирачких мјеста 5.202. Број политичких субјеката износио је 372, а број кандидата 30.027.

"Двадесет и четири часа након затварања бирачких мјеста имали смо обрађених њих 95 одсто. До 3. октобра у 21.00 час, до када је било предвиђено, неке општинске изборне комисије нису доставиле укупне резултате као што су Велика Кладуша, Бијељина, Добој, Живинице", рекао је Шантић.

Он је навео да је проценат неважећих листића сличан као и 2012. године - за начелника је износио 5,98 одсто или 104.107, а за општинска вијећа или скупштине општина 6,54 одсто или 116.717.

"Захтјеве за поновно бројање гласова могуће је поднијети у року од три дана, и у име политичких субјеката могу их поднијети само предсједници", рекао је он.

Када је ријеч о синоћњој одлуци ЦИК-а да не буде бројано скоро 2.000 гласова из иностранства пристиглих након 4. октобра, члан Комисије Владо Рогић објаснио је да је ова одлука заснована на подзаконском акту за провођење избора, којим је утврђено да ће бити пребројани они листићи који дођу два дана након одржавања избора.

Он је навео да је у априлу, када је донесен овај подзаконски акт, предлагао да се рок продужи на седам или пет дана, али да то није усвојено.

"Није било примједби када је донесен правилник, већ сада када га треба примјењивати", рекао је Рогић и додао да би продужетак рока за пријем гласова из иностранства требало ријешити у будућности.

Наводећи да је рок од два дана важио и на прошлим општим изборима, члан ЦИК-а Бранко Петрић истакао је да је у земљама које имају гласање из иностранства стандард да се броје они гласови који су стигли најдаље на дан избора.

Предсједник ЦИК-а Ахмет Шантић сматра да 34 дана колико је било времена од слања гласачких пакета гласачима у иностранству, те до крајњег рока за њихов поврат, 4. октобра, представља прикладан рок у којем листићи могу бити отпремљени до гласача и враћени Комисији.

Он је констатовао да је дио чланова ЦИК-а синоћ гласао за придржавање законске норме, док су други били за то да се свим гласачима омогући да искористе своје бирачко право.

Члан ЦИК-а Ирена Хаџиабдић, која је на синоћњој сједници предложила закључак којим би било омогућено бројање и гласова из иностранства који су стигли након 4. октобра, истакла је да се руководила ставом да је улога Комисије да омогући остваривање бирачког права.

Шантић је овом приликом негирао инсинуације да постоји етничко гласање међу члановима ЦИК-а, посебно када је ријеч о одлуци да се одбије приједлог за бројање гласова из иностранства пристиглих након предвиђеног рока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.