Фото: Уставни суд РС: Законом о непримјењивању Инцкове одлуке није повријеђен витални интерес Бошњака
БАЊАЛУКА - Вијеће за заштиту виталног интереса Уставног суда Републике Српске утврдило је данас да Законом о допуни Кривичног законика Републике Српске, Законом о непримјењивању Одлуке високог представника којом се доноси Закон о допуни Кривичног закона БиХ, те одлукама о пријевременом ступању на снагу наведених закона, а које је Народна скупштина Републике Српске изгласала 30. јула, није повријеђен витални национални интерес бошњачког народа.
- Вијеће је свој став о непостојању повреде виталног националног интереса бошњачког народа у односу на оспорене акте образложило, поред осталих разлога, превасходно чињеницом да оспорена нормативна рјешења немају националну димензију и подједнако се односе на све грађане Републике Српске, без обзира на њихову националну припадност - наводи се у саопштењу Уставног суда РС.
Такође, наводи се даље, ови акти не утичу, ни директно, ни индиректно, на идентитет ниједног конститутивног народа у Републици Српској, те тако ни на идентитет бошњачког народа, а чињеница да оспорени акти не садрже нормативна рјешења у смислу захтјева Клуба делегата бошњачког народа не може бити предмет заштите виталног националног интереса.
Валентин Инцко, који је тада већ поднио оставку на функцију високог представника, наметнуо је 23. јула допуне у Кривичном закону БиХ којима се забрањује и кажњава "негирање геноцида и величање ратних злочинаца".
Седам дана касније, на посебној сједници Народне скупштине гласовима свих посланика из странака са сједиштем у Републици Српској, усвојени су Закон о непримјењивању одлуке високог представника којом се уводи забрана негирања геноцида, те Закон о допуни Кривичног законика РС и један закључак.
Усвојеним рјешењима дефинисано је да се посљедња одлука Валентина Инцка којом се доноси закон о допуни Кривичног закона БиХ неће примјењивати на територији Српске, а институције РС неће сарађивати са надлежним органима у погледу примјене одлуке високог представника.
Измјенама Кривичног законика Српске први пут је уведена кривична повреда угледа Републике Српске и свих њених народа. Суштина измјена огледа се у томе да су предвиђене затворске казне до три године за све оне који изложе порузи, презиру или грубом омаловажавању симболе РС, а од шест мјесеци до пет година за оне који Српску или њене народе означе геноцидним или агресорским.
Казна затвора у трајању од двије до десет година предвиђена је за службена лица и лица у институцијама власти које се финансирају из јавног буџета, а која почине ова кривична дјела. Од три до петнаест година затвора предвиђено је за оне који побројана кривична дјела учине у намјери промјене уставног уређења, територијалне цјеловитости или независности РС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.