Уставни суд остаје у улози вазала

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Парламентарни закључак према којем високи представник нема уставну надлежност да доноси нити мијења законе је изузетно важан јер је први пут у Парламентарној скупштини БиХ заузет став да су једино парламенти надлежни за те послове, али ни то, вјероватно, неће промјенити мишљење судија Уставног суда БиХ чиме ће још једном потврдити своју вазалску улогу.

Закључак да, у конкретном случају Кристијан Шмит, којег Република Српска не признаје јер није именован у складу са прописима у УН, нема надлежност да мијења законe усвојен је за четири гласа „за“ и три „против“.

За су гласали српски и хрватски представници у Уставноправној комисији у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у петак на сједници, а до тога је довео допис Уставног суда БиХ због захтјева за оцјену уставности  из Клуба посланика СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске.

СНСД је пршле године затражио оцјену уставности члана 203а. Кривичног закона и самосталног члана 4. измјена и допуна тог закона  БиХ које је 2023. године наметнуо Крстијан Шмит потписујући се као високи представник, а којима је за непоштивање његових одлука прописана казна затвора од шест мјесеци до пет година и да „правила“ ступају на снагу објаву на сајту ОХР-а.

• Шта кажу правници

Правник из Бањалуке Милко Грмуша је истакао да закључак, нажалост, нема никакав правно обавезујући карактер.

- Да је комисија озбиљно радила свој, као што није, иако не спорим да је и ово успјех у актуелним политичко-правним околностима, требала се обратити Представничком и Дому народа Парламентарне скупштине те да, у најмању руку, буде усвојена резолуција, а можда и правни акт јаче снаге гдје би било констатовано да високи представници никада нису имали право да донесу било који закон, а не само измјенe Кривичног закона БиХ. У том случају, то би био завршен посао и судије не би имале о чему да одлучују – рекао je Грмуша за „Глас“.

Подсјетио је да је прије четири године поднио иницијативу с циљем да буде усвојена резолуција у Парламентарној скупштини БиХ у којој би било наведено да високи представници никада нису имали право да намећу законе.

- Никада нисам добио одговор, чак ни од српских представника. Уставни суд БиХ је, с друге стране, у више одлука констатовао да нема надлежност да преиспитује одлуке високих представника тако да ни сада неће бити ништа другачије -  рекао је Грмуша.

Правник из Сарајева Дамир Сакић сматра да је направљен велики искорак, политички и демократски, али такође не види простор да суд промјени став, подсјетивши на ранију праксу Уставног суда.

- У овим околностима је то неизвјесно очекивати – рекао је Сакић за „Глас“.

• Ствари јасне

За посланика СНСД-а и члана Одбора за уставна питања Народне скупштине Младена Илића ствари су одавно јасне.

- Битан је став да су парламенти надлежни за доношење закона. Уставни суд треба да чува и штити Устав ове државне заједнице и учествује у стварању правне сигурности унутар БиХ – изјавио је Илић за „Глас“.

Наметања од стране појединаца, као што је била промјена Кривичног закона БиХ од стране Шмита, треба, каже, да буду поништена.

- То је једини начин да покушамо да створимо правну сигурност. Све остало је авантуризам и довођење права и правне државе на кољена - рекао је Илић.

Против предложеног закључка су на сједници гласали чланови из странака са бошњачким предзнаком, а по наметнутом члану Кривичног закона БиХ је суђено и Милораду Додику, у својству предсједника Српске, те и изречена осуђујућа пресуда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.