Уставни суд БиХ нема ништа са избором новог сазива Владе Српске

БАЊАЛУКА - Одбор Народне скупштине Републике Српске за уставна питања заузео је став да је последњи захтјев бошњачких посланика за оцјену уставности избора нове републичке Владе Српске суштински недопустив, јер није ријеч о спору између БиХ и Српске, уз нагласак да не постоји надлежност Уставног суда БиХ да о томе одлучује.

Посланици СДА и ДФ-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, њих укупно 11 једанаест, затражили су 26. јануара од Уставног суда БиХ да преиспита уставност избора Владе Републике Српске која је потврђена на сједници Народне скупштине Републике Српске 18. јануара.

Ријеч је, наиме, о актуелном сазиву републичке извршне власти, на челу са премијером Савом Минићем, кога је на ту позицију предложила Ана Тришић Бабић у вријеме док је обављала дужност вршиоца дужности предсједника Републике Српске на основу одлуке Скупштине.

За СДА и ДФ је спорно управо то што је Минић добио мандат за састав новог сазива Владе од вршиоца дужности предсједника Српске. Према оцијенама које су навели и у самом захтјеву бошњачки посланици у Сарајеву сматрају да се тиме подрива демократски карактер БиХ јер се извршна власт формира мимо уставних претпоставки и правно ваљаних процедура.

Уз те тврдње, које су у старту одбацили званични Српске, од судија траже и доношење привремене мјере, односно обуставу примјене те одлуке о избору предсједника Владе и министара све до коначне одлуке Уставног суда БиХ.

• Шта каже Одбор за уставна питања

Став и у вези са овим предметом заузео је, у складу са овлашћењима, Одбор за уставна питања Народне скупштине.

Овај захтјев је, према ријечима надлежних у Скупштини, и неоснован, јер је она орган Републике који врши уставотворну и законодавну власт и која је представничко тијело свих грађана у Српској те има обавезу да у оквиру уставних овлаштења употријеби све правне инструменте потребне за функционисање републичких органа, како је наведено и у ставу Уставног суда Републике Српске.

- Народна скупштина очекује да се захтјев одбаци као и у Одлуци Уставног суда БиХ од 22.1.2026. године, када је захтјев за оцјену уставности одбачен као недопуштен због ненадлежности Уставног суда БиХ за одлучивање, уз посебно образлажење да уставни спор између БиХ и једног од ентитета постоји ако се ради о питању из Устава БиХ за чије рјешавање је надлежан једино Уставни суд БиХ те да спор не може проистећи из редовних позитивноправних прописа већ се мора тицати одређеног питања које је регулисано самим Уставом БиХ, што овдје није случај – саопштено је из НСРС након сједнице Одбора.

• Одговор

Народна скупштина је у одговору навела да је у овом предмету ријеч о „акту владања“, односно о политичком акту избора и именовања који свој правни основ црпи из Устава Српске, тако да Уставни суд БиХ није надлежан за оцјену уставности ових одлука.

Актуелни сазив Владе Српске потврђен је 18. јануара на сједници Народне скупштине након што је неколико дана раније Саво Минић поднио оставку на мјесто премијера на које је именован као приједлог Милорад Додика у својству предсједника Српске које у међувремену остао без мандата, а на ту позицију, у својсту вршиоца дужности, именовама Тришић Бабић до избора новог предсједника Српске.

Ипак, Минић је поново предложен за мандатара и опет је добио подршку да води извршну власт.

• Крњи сазив

У Уставном суду БиХ тренутно, од девет судија, како је прецизирао Устав, има њих седам - четворо је именовано у Представничком дому ФБиХ и ради се о Бошњацима и Хрватима, а преосталих троје су стране судије који долазе из Њемачке, Албаније и Швајцарске по избору Европског суда за људска права у Стразбуру.

И даље нема ниједног од двоје судија из Републике Српске, колико прописује Устав, због пензионисања кадрова и захтјева из Српске да се прво суд уведе у законски оквир, поздрави са троје страних судија, па тек онда да именује своје представнике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.