Након Шпаније, усташки симболи морају нестати и у Српској

БАЊАЛУКА, БЕОГРАД - Одлука шпанских власти да хитно буде уклоњен грб Независне државе Хрватске (НДХ) са гробног споменика усташког злочинца Вјекослава Макса Лубурића на гробљу код Валенсије могла би да буде својеврсни вјетар у леђа и намјерама српских институција које су истрајне у намјери да стану у крај величању усташке и нацистичке идеологија на свим меридијанима.

Резолуција о осуди и забрани промовисања и величања идеологије као и симбола НДХ те усташке, нацистичке и фашистичке идеологије и симбола, уз пратеће закључке, која је половином марта усвојена у Скупштини Српске, још није ступила на снагу јер је "запела" у процедурама усљед вета бошњачких и хрватских делегата у Вијећу народа Српске.

Ријеч је о политичком акту у којем је исказан однос према идеологији злогласне НДХ и њеним симболима. Уз резолуцију су усвојена два закључка. Првим закључком је задужена Влада да у року од 60 дана изради и у скупштинску процедуру упути измјене Закона о гробљима и погребној дјелатности, којим би се, наиме, регулисало уклањање споменика и симбола који промовишу и величају идеологију НДХ и усташку, нацистичку и фашистичку идеологију, а који вријеђају вјерске, моралне и националне осјећаје српског народа.

Влада је, по основу другог закључка, добила задатак да у истом року упути у процедуру допуну републичког Кривичног законика и пропише кривично дјело које санкционише лица која путем средстава јавне комуникације, на јавном мјесту, скупу или на други начин јавно промовишу, величају, односно подржавају или подстичу позитивно вредновање или прихватање усташтва и усташке идеологије НДХ.

Одлуку о евентуалној повреди виталног националног интереса ускоро ће дати републички Уставни суд, а од те одлуке, како је потврђено за "Глас Српске", зависе и будуће кораци власти, који би могли да воде и до сједишта УН.

Геноцид и холокауст

У Резолуцији НСРС је, између осталог, наведено да је окупационом подјелом Краљевине Југославије успостављена НДХ, под патронатом и уз пуно учешће сила Осовине, која је, за вријеме Другог свјетског рата, извршила геноцид над Србима, холокауст над Јеврејима и геноцид на Ромима - Самударипен.

- Геноцид над Србима у НДХ, као примарној жртви овог злочиначког система у нацистичком поретку, имао је за циљ уништење око два милиона Срба на територији читаве НДХ. Реализација плана "коначног рјешења српског питања у НДХ" спровођена је кроз политику - трећину протјерати, трећину присилно асимиловати у римокатолике, односно Хрвате и трећину физички уништити, односно побити - пише у резолуцији.

Наведена су и стратишта на којима су жртве били Срби те подсјећање да су постојали и логори за дјецу.

- Осим масовног учешћа у војним формацијама НДХ (домобрани, усташе, муслиманска милиција) један дио муслиманског становништва, идеолошки вођен од дијела својих вјерских вођа и кроз идеологију Младих муслимана, односно Муслиманског братства, учествовао је и чинио злочине над Србима, Јеврејима и Ромима, у саставу нацистичких формација (нпр. 13. "СС - Ханџар" дивизија) - пише у резолуцији за коју су гласали СНСД, СДС, ПДП, НПС Дарко Бањац-ДНС Ненад Нешић, ДЕМОС-СПС, СП, УС, За правду и ред и НФ.

У резолуцији је осуђено и пола вијека дуго ћутање о геноциду над Србима у НДХ те искривљавање историјских чињеница и свођење српских жртава геноцида искључиво на "жртве фашистичког терора"“, због њихове наводне припадности комунистичкој револуцији. Уз то, са забринутошћу и осудом је истакнута да у окружењу долази до ревитализације идеологије, симбола и поздрава НДХ као што су застава НДХ са првим бијелим пољем на шаховници, усташки симбол "У", поздрав "За дом спремни", ознака "Ханџар" дивизије...

У данима сједнице НСРС у фокусу је био споменик у Модрану код Дервенте, који је упечатљив у облику слова "У" и са шаховницом, на којој је прво бијело поље, док о другим евентуалним спорним симболима није било ријечи.

Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а и предсједник скупштинског Одбора за Доњу Градину, која је највеће стратиште концентрационог логора у доба НДХ Јасеновца, за "Глас" је потврдио да чекају расплет ситуације у вези са резолуцијом, али да већ знају шта слиједи.

- Министарство правде је кренуло у израду законских рјешења на основу којих ће моћи бити уклоњени сви споменици са симболима НДХ - изјавио је Мазалица, уз оцјену да је Шпанија препознала историјске чињенице и дала налог да јасно буде наведено ко је био Лубурић.

Српска, каже, има у плану да контактира са међународним институцијама у складу са актима Уједињених нација.

- Циљ је да иницирамо покретање процедура и пред тим институцијама да био били идентификовани и такви споменици и симболи. У плану је превод резолуције на енглески језик и слање на све релевантне међународне адресе да бисмо се синхронизовано борили против идеологије НДХ - нагласио је он.

Резолуција НСРС, тврди, није плод афекта, већ јасног стратешког циља.

- Боримо се против насљеђа тих идеологија. Чекамо одлуку Уставног суда да би наша резолуција била пуноважна. Као њен предлагач био сам недавно на сједници Заједничке комисије и подвукао да она није усмјерена ни против хрватског ни бошњачког народа. Водили смо рачуна како је писана. Усмјерена је на идеологију, симболе и насљеђе идеологије - рекао је Мазалица, који очекује да суд уважи те аргументе након чега ће интензивирати активности на домаћем и међународном плану.

База музеја

Музеј жртава геноцида до сада је идентификовао неколико стотина усташких обиљежја истакнутих у јавном простору широм Европе и свијета и активно ради на формирању базе података која ће послужити њиховом уклањању.

Бојан Арбутина, директор те институције, чије је сједиште у Београду, навео је да истражују на основу архивске грађе, мемоаристике, осталих доступних извора те да имају значајну помоћ од српске дијаспоре.

Као резултат активности Музеја влада Шпаније донијела је 14. априла одлуку да уклони усташка обиљежја са гроба једног од највећих злочинаца 20. вијека Вјекослава Макса Лубурића, одговорног за смрт стотина хиљада Срба у Другом свјетском рату.

- Очекујемо да одлука буде спроведена у идућа два месеца, а поред уклањања симбола, биће постављена информативна табла, где ће врло конкретно бити написано о каквом злочинцу је реч - истакао је Арбутина.

Нада се и конкретним резултатима у Аргентини, чијег амбасадора у Србији су угостили и разговарали о усташкој заоставштини у тој земљи.

- У Буенос Ајресу ћемо у јуну, у оквиру делегације Србије при Међународној алијанси за сећање на холокауст, присуствовати пленарном заседању. То ће бити прилика да интензивирамо рад - рекао је Арбутина.

Слична иницијатива, каже, не постоји у институцијама које чувају сјећање на холокауст, прије свега зато што су нацистички симболи законом забрањени и врло ријетко се могу пронаћи на тлу Европе.

Он сматра да је недовољна упућеност европске јавности у страдање српског народа довела до тога да усташка обиљежја опстају деценијама у Европи.

Потез Музеја жртава геноцида поздравио је историчар Александар Раковић, додајући да се ствари одвијају у правом смјеру и у Српској.

- Сви усташки симболи, по моделу Шпаније, треба да буду уклоњени. Ту се не ради о непоштовању, већ о поштовању владавине права, демократских тековина и права жртава НДХ да почивају у миру - рекао је Раковић за "Глас".

Према подацима Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. године број жртава се само у логору Јасеновац креће око 500.000-600.000 са нагласком да тачан број никада неће моћи бити утврђен због тога што је многе "прогутала" Паћилијева пећ, многе однијела ријека Сава, а о страхотама усташа све говоре чињенице да су од људи правили сапуне и имали посебно оружје и методе за убијање, који су изазивали чуђење и код савременика нациста.

Истраживања шездесетих и седамдесетих година прошлог вијека дала су податке према којима је у систему Јасеновца убијено 700.000 људи, од тога 500.000 Срба, 33.000 Јевреја, 40.000 Рома, 127.000 антифашиста. Од тога је 20.000 дјеце, за коју су били формирани и посебни логори.

 

Ко је био Макс Лубурић

Вјекослав Лубурић, рођен у мјесту Хумац код Љубушког 1914, а убијен је у Шпанији 1969. године, познат под надимком Макс, био је хрватски усташки официр и званичник који је био на челу система концентрационих логора у НДХ већим дијелом Другог светског рата. Лично је надгледао и предводио геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а због умијешаности у злочине стекао је репутацију најбруталнијег међу усташким заповједницима. Отуда је често називан "месаром", а његови сљедбеници "месарима".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.