Улогу Парламента преузима Уставни суд БиХ

САРАЈЕВО - Члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа и лидер Демократске фронте Жељко Комшић открио је да Уставни суд БиХ служи сарајевском политичком кругу којем и он припада да преко њега остварују политичке циљеве које не могу да остваре у редовној парламентарној процедури.

Наиме, Комшић је најавио да ће Уставном суду поднијети апелацију за оцјену уставности или усклађености Закона о пребивалишту и боравишту држављана БиХ са Уставом БиХ, а разлози због којих планира да поднесе захтјев су кршење низа међународних докумената међу којима је и Анекс 7 Дејтонског мировног споразума. Из његовог кабинета је оцијењено да су усвајањем измјена и допуна поменутог закона, који је усвојен прије пет година, наметнути ригорозни услови и онемогућена пријава пребивалишта за велики број грађана БиХ, чиме је посебно погођена повратничка популација.

Из његовог кабинета су подсјетили да је ДФ покушао у Парламенту БиХ да предложи измјене постојећег закона, али да то није прошло и онда су открили праве мотиве апелације, као и праву улогу Уставног суда БиХ.

- Након исцрпљене могућности да се закон у овој фази политичких односа промијени, члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић одлучио је да упути апелацију Уставном суду БиХ - наведено је из његовог кабинета.

Измјене и допуне Закона о пребивалишту и боравишту БиХ на приједлог тадашњег министра цивилних послова БиХ Средоје Новића усвојене су у Представничком дому Парламента БиХ у јулу 2013. године, а у Дому народа БиХ усвојен је послије двије године, тек у јулу 2015. године. Клуб Бошњака у Дому народа тада је покренуо процедуру за заштиту виталног националног интереса, али Уставни суд је одбацио иницијативу и оцијенио да се ниједним чланом закона не крше права ниједног конститутивног народа.

Средоје Новић који је као министар предложио поменути закон, а двије године касније за њега гласао као српски делегат у Дому народа каже да су кристално јасно Комшићеви мотиви.

- Суштина је у томе да бошњачки политичари, међу које спада и Комшић, Уставни суд БиХ сматрају својим судом, политичким судом и институцијом преко које треба да буду регулисани односи у БиХ у наредних 50 година. Они очекују да ће једног дана све одлуке Уставног суда бити супсумиране у Устав БиХ и тиме дерогирана овлашћења и надлежности Републике Српске - каже Новић.

Према његовим ријечима, политички став бошњачких партија је да ако нешто не може проћи кроз законодавну процедуру, онда ће ствар ријешити Уставни суд.

- Довољно је примијетити да су потпуно идентичне одредбе које сада оспорава Комшић са онима које је оспоравао Клуб Бошњака у Дому народа позивајући се на кршење виталног националног интереса, што је одбацио Уставни суд. Зато ће бити посебно интересантно пратити како ће суд сада поступити - каже Новић.

Он истиче да су се бошњачки политичари посебно противили законској одредби која је предвиђала да се у року од пет година мора провјерити гдје се сви грађани налазе и поништити мјеста пребивалишта онима који не живе на адресама на којима су пријављени.

Вјерски објекти

Бивши министар унутрашњих послова Републике Српске Радислав Јовичић у вријеме када су се Бошњаци противили усвајању измјена Закона о пребивалишту и боравишту открио је запрепашћујуће податке.

- МУП РС утврдио је да је само у 2013. години 360 људи бошњачке националности пријавило да има пребивалиште у вјерским објектима - открио је Јовичић.

Поред тога тада је објелодањено да је 28 људи било пријављено на адреси Предсједништва БиХ, као и на адресама бројних других институција.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.