Украјина на ивици грађанског рата

Москва - Министарство иностраних послова Русије изразило је синоћ забринутост због "учешћа америчких плаћеника у војним припремама у Украјини" и позвало да се прекине са активностима "које у себи носе опасност од избијања грађанског рата", пренио је Итар-Тас с.

На званичном налогу на друштвеној мрежи "Фејсбук" МИП Русије је упутио позив да се прекине са војним припремама у Украјини, које могу бити пријетња од "избијања грађанског рата".

"Према информацији коју посједујемо, у југоисточне области Украјине, укључујући Доњецк, пристижу јединице унутрашње војске и националне гарде Украјине, уз учешће екстремиста нелегалне оружане формације Десни сектор", наводи се у саопштењу и додаје да "нарочиту забринутост изазива околност да је тој операцији прикључено приближно 150 америчких специјалиста из приватне војне организације 'Грејстоун', преобучених у униформу бораца јединице 'Сокол'".

Како преноси руска државна агенција, указује се да они имају задатак насилног гушења протеста југоистока Украјине против политике актуелних власти у Кијеву.

"Организатори и учесници те провокације преузимају на себе огромну одговорност за стварање пријетње по права, слободе и живот мирних грађана Украјине и стабилност украјинске државе", упозорава руски МИП.

Раније синоћ министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков саопштио је да су у Доњецку, Луганску и Харковску област на истоку Украјине стигле специјалне јединице полиције из других региона Украјине.

У сукобима у Миколајеву повријеђено десеторо људи

У нередима у граду Миколајеву, на југу Украјине, озбиљно је повређено најмање десеторо људи, преносе данас украјински медији.

Како је објавио "Глас Русије", проруски активисти су безуспјешно покушавали да уђу у зграду локалне самоуправе, одакле су их одбиле присталице Мајдана и порушиле им и шаторе.

У сукобима су коришћене шок бомбе и петарде.

Више људи је лакше повређено, а неколико њих је задобило озбиљне повреде.

 Турчинов: Руске сепаратисте сматрамо терористима

Вршилац дужности украјинског предсједника Олександар Турчинов је данас изјавио да ће проруске демонстранте који су на истоку Украјине заузели више зграда локалних администрација сматрати "терористима" и да ће против њих употребити сву силу закона.

"Власти ће сепаратисте и терористе који су се наоружали аутоматским оружјем и који заузимају локалне управе третирати у складу са уставом и законом - као терористе и криминалце", рекао је Турчинов на засједању украјинског парламента, а пренијела агенција АФП.

Проруски демонстранти су заузели зграде администрација Доњецке, Луганске и Харковске области, гдје су синоћ стигле специјалне јединице полиције из других региона Украјине.     

  Министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков саопштио је да су јединице упућене у три области на истоку земље "спремне да рјешавају оперативне задатке, не обазирући се на локалне нијансе".

Украјинске агенције подсјећају да су у последње вријеме у тим областима демонстранти заузимали зграде обласних администрација и других државних органа, са захтјевима да се одржи референдум о статусу, сличан оном који је недавно одржан на Криму.

Лавров: Није Русија та која дестабилизује Украјину

 Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров навео је у ауторском тексту за британски "Гардијан" да није Русија та која дестабилизује Украјину и да "покушаји оних који су организовали сецесију Косова од Србије и Мајоте од Коморских острва да ставе под сумњу слободно изражавање воље становника Крима не може другачије да се оцијени, него као флагрантна демонстрација двоструких стандарда".

Лавров је половином марта, послије разговора са америчким државним секретаром Џоном Керијем у Лондону, навео Коморска острва код југоисточне обале Африке као примјер права на самоопредељење, гдје је крајем прошлог вијека одржан референдум о независности од Француске.

"Једно од острва изјаснило се против, због чега је Француска инсистирала на пребројавању гласова тако да се уважи не укупан број гласалих становника Коморских острва у цјелини, већ сваког острва појединачно", рекао је Лавров.

По том основу, како је додао, острво Мајота остало је у саставу Француске, најпре као колонијална територија, а накнадно је оно укључено у састав Француске.

"Шта је то било - анексија или самоопредељење, не знам. УН и Афричка унија нису признали такву одлуку Француске, али ЕУ са тим мирно живи", рекао је тада Лавров, додајући да Крим за Русију значи немјерљиво више него Комори за Француску и Фокланди за Велику Британију.

Руски министар је за британски лист написао да забринутост поводом Украјине изазива и тежња да се затварају очи пред тиме да "главну опасност за будућност" те земље представља "ширење хаоса које сију екстремисти и неонацисти".

Лавров је позвао NATO да престане са неоснованим подизањем напетости и врати се озбиљном заједничком раду.

"Савремени свијет није обданиште у ком постоје неки васпитачи, који изричу казне по сопственом нахођењу. Ратоборне изјаве које су се чуле на министарском састанку NATO у Бриселу 1. априла не уклапају се у захтјевима за деескалацијиу. Деескалацију треба почети од реторике", навео је шеф руске дипломатије.

Према Лавровљевим ријечима, нико није учинио више од Русије за подршку независне украјинске државе, укључујући дугогодишње дотирање украјинске привреду путем ниских цијена енергената.

"На самом почетку актуелне кризе, ми смо подржали идеју Кијева о одржавању неодложних консултација Украјина-Русија-ЕУ ради разматрања начина за хармонизацију интегративних процеса. Брисел је то категорички одбацио. Таква позиција показује неконструктивну и опасну линију коју САД и ЕУ већ дуго спроводе. Они су покушавали да Украјину ставе пред болан избор између Запада и Истока, још више продубљујући унутрашње разлике", навео је руски министар.

Према његовим ријечима, Русија добро разумије ситуацију у Украјини, која је тек нешто више од 20 година раније стекла независност и "треба да рјешава сложене задатке свог успостављања као суверене државе".

"Међу њима је тражење баланса интереса између њених разнородних региона, чији становници имају различите историјске и културне корјене, говоре различите језике и имају различиту перспективу...У тој ситуацији улога спољних сила требало је да буде у томе да помогне Украјинцима да очувају још крхке темеље грађанског мира и одрживог развоја", указао је Лавров.

Москва је, како је истакао, чврсто увјерена да то може бити постигнуто, између осталог, уставном реформом, која треба да одговори на захтјеве југоисточних региона Украјине да руски језик има статус другог званичног, да се гарантује ванблоковски статус Украјине, и остваре неодложне мјере да се зауставе активности нелегалних оружаних формација Десног сектора и ултранационалистичких група.

"Ми никоме ништа не намећемо, једноставно видимо да ако то не учини, Украјина ће све спирално улазити у кризу са несагледивим посљедицама. Спремни смо да учествујемо у међународним напорима који су усмјерени на достизање тих циљева", рекао је Лавров.

Он је додао да Русија подржава позив тзв. Вајмарске тројке (шефови дипломатије Њемачке, Француске и Пољске) о одржавању преговора Русија-ЕУ, уз учешће Украјине и других земаља Источног партнерства о посљедицама могућег закључивања њихових споразума са ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.