Угашена свјетла у ОХР-у

САРАЈЕВО – Кристијан Шмит од маја ове године више није у Сарајеву, а са његовим одласком у други план није отишло само питање његовог политичког насљеђа, већ и будућности функције високог представника у БиХ.

Најважније чињенице

• Кристијан Шмит је у мају 2026. године напустио БиХ.
• За његовог мандата коришћена су бонска овлашћења, наметане одлуке и мијењана изборна правила.
• Нови високи представник још није изабран, а западне земље нису постигле договор о кандидату.
• Отворено је питање да ли ће ОХР добити новог шефа или ће упражњена функција означити почетак слабљења или гашења институције.

Бонска овлашћења обиљежила мандат

Шмит је на функцију ступио у августу 2021. године, а током готово пет година мандата:

• користио је такозвана бонска овлашћења,
• наметао одлуке и законе, те
• мијењао изборна правила, што је посебно оштро оспоравано у Републици Српској.

У Српској, међутим, Шмит никада није признат као легитимни високи представник. Његово именовање није потврђено резолуцијом Савјета безбједности УН, док Русија и Кина нису подржале његов избор у том тијелу. Због тога су његов мандат и одлуке од почетка били предмет жестоких политичких спорења.

Ко је Кристијан Шмит?

Прије доласка у БиХ Шмит је имао дугу политичку каријеру у Њемачкој.

Био је:

• посланик Бундестага од 1990. до 2021. године;
• парламентарни државни секретар у Министарству одбране;
• парламентарни државни секретар у Министарству за економску сарадњу и развој;
• савезни министар пољопривреде од 2014. до 2018. године.

 Његова политичка биографија носи и једну спорну епизоду. Док је био парламентарни државни секретар у Министарству одбране, Шмит се 2000-их залагао да се њемачки пилот Вернер Молдерс поново прихвати као дио традиције њемачке војске. Молдерс је био официр Луфтвафеа и припадник Легије Кондор, а његово име је 2005. године уклоњено из назива једне јединице њемачког ратног ваздухопловства.

Шмит је тај потез критиковао, а његово залагање за Молдерса било је предмет оштрих полемика у Њемачкој и оцјена да се тиме покушава рехабилитовати личност повезана са војним насљеђем нацистичке Њемачке. Та епизода касније је постала дио критика Шмита и у БиХ.

Шта Шмит ради након одласка из БиХ?

Шта сада ради Шмит? Послије одласка из БиХ за Шмита за сада нема јавно потврђеног новог значајнијег међународног или политичког ангажмана. Његов одлазак отворио је и питање колико је за готово пет година могао приходовати на функцији високог представника.

У јавности се годинама наводило да је мјесечна плата високог представника око 24.000 евра. Ако се тај износ помножи са готово 58 мјесеци проведених на функцији, долази се до 1,39 милиона евра, односно приближно 1,4 милиона. Тај износ је, међутим, само оквирна процјена заснована на медијски навођеној плати, јер је сам Шмит оспоравао тврдње да прима 24.000 евра мјесечно.

Ко ће бити нови високи представник?

Много важније од питања шта сада ради Шмит јесте шта ће бити са функцијом коју је обављао. Нови високи представник још није изабран. Западне земље нису успјеле да постигну договор о кандидату, што указује на све видљивија разилажења око улоге и будућности ОХР-а. Канцеларија високог представника је деценијама била један од најмоћнијих инструмената међународне политике у БиХ.

Користећи бонска овлашћења, високи представници су:

• наметали законе;
• доносили одлуке;
• мијењали правила;
• смјењивали изабране званичнике.

Функција високог представника успостављена је након Дејтонског мировног споразума са задатком да надгледа спровођење његовог цивилног дијела. Временом је добила знатно шира овлашћења, претворивши високог представника у једног од најважнијих политичких актера у БиХ.

Због тога питање Шмитовог насљедника далеко превазилази кадровску промјену. Уколико нови високи представник буде изабран, остаје отворено питање да ли ће имати исти политички утицај и подршку као његови претходници, посебно у тренутку када су разлике међу западним земљама о будућности ОХР-а све израженије.

Уколико насљедника не буде, дилема ће бити још већа. Тада ће се неминовно поставити питање да ли је ријеч само о привременом застоју у избору новог високог представника или о почетку процеса постепеног гашења институције која је готово три деценије имала огроман утицај на политички живот БиХ. Шмитово поглавље је тако затворено, али ново још није отворено. Одговор на питање да ли ће ОХР добити новог шефа или ће његова функција остати упражњена могао би показати и колико је међународна заједница и даље спремна да задржи институцију са тако широким овлашћењима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.