У власти готово сви, али није јасно ко влада

Ведрана Кулага Симић 24.02.2025 15:54

Фото: У власти готово сви, али није јасно ко влада

САРАЈЕВО - Након именовања Дарка Бабаља (СДС) за члана Колегијума из реда српског народа Представнички дом Парламента БиХ је враћен у оквире Устава, али тај потез не рјешава проблеме у функционисању владајуће структуре у коју је сада, на одређен начин, увучен и дио опозиције.

Власт у Сарајеву, послије општих избора 2022. године, формирали су СНСД са коалиционим партнерима, ХДЗ БиХ и "тројка" - бошњачки блок у којем су СДП, НиП и Наша странка. Иако су се тада експресно договорили о формирању власти, није дуго требало да се појаве прве препреке и несугласице. Ситуација је кулминирала почетком ове године када је управо гласовима посланика из "тројке" и странака опозиције из Српске (СДС, ПДП, Листа за правду и ред Небојше Вукановића) изгласала смјену СНСД-овог Небојше Радмановића са мјеста српског члана у Колегијуму Представничког дома.

У међувремену се чуло признање лидера ХДЗ-а Драгана Човића да је "тројка" заправо у власт угурана под притиском тадашњег америчког амбасадора Мајкла Марфија, с обзиром на то је изборни побједник у том народу СДА.

Ипак, турбуленције у власти су настављене те је НиП, односно лидер партије Елмедин Конаковић, који је у расподјели изборног плијена постао министар иностраних послова, објелоданио да СНСД више не сматрају за партнера и то јер, како тврди, не раде како су се договорили и коче пут ка ЕУ.

Конаковић је, с друге стране, преживио два покушаја смјене са министарске позиције у Представничком дому и на иницијативу СНСД-а и Српског клуба те СДА и ДФ-а јер, између осталог, већине српских посланика, осим оних из опозиције, није било на сједници због упражњене позиције у Колегијуму.

Трзавице и раскид дијела партнерства се одразио на рад Савјета министара, гдје је затражена смјена свих министара из СНСД-а, док је покушај "тројке" и опозиције из Републике Српске да смијене Николу Шпирића (СНСД) са мјеста члана Колегијума у Дому народа за сада пропао, јер СНСД и ХДЗ тамо имају по три делегата, што им даје снагу да одређују.

Међутим, на посљедњој сједници Представничког дома је на мјесто српског члана Колегијума, гласовима "тројке" и партнера те СДС-а, ПДП-а и Листе за правду и ред, док су ХДЗ и СДА били суздржани, а ДФ против, именован Бабаљ, иако су из СДС-а раније тврдили да неће предлагати своје кадрове све док је СНСД и званично у власти, односно док је дио Савјета министара.

Посланик СДС-а Младен Босић први је поручио да избор Бабаља не значи улазак у већину, већ је то потреба за деблокадом Представничког дома, јер СНСД није предложио никога из својих редова, док је представник ПДП-а у том парламентарном дому Бранислав Бореновић рекао да опозиција трага за новом парламентарном већином и да ће опозиција и даље гласати за смјене које долазе на основу захтјева за реконструкцију Савјета министара.

Опозиција је, на тај начин, реаговала и када су на дневном реду били захтјеви за смјену управо Конаковића, док су, истог дана, посланици НиП-а гласали за Бабаља.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски подвукао је да формирање власти у БиХ није тако једноставно као у другим земљама, јер фактички постоје три паралелне сцене, подсјетивши да по правилу до власти у Сарајеву води договор побједника са тих сцена.

- Често се дешава да странке које су препознате по једној врсти политике унутар једне од тих политичких сцена, условно речено, буду у коалицији или направе споразум са странкама са друге сцене које су неке друге политичке оријентације. Тако да у овој ситуацији, ако подвучемо црту, можемо рећи да се види прилично јасни лимити "тројке" да по вертикали смијене кадрове из СНСД-а и његових савезника. На једном нивоу су то успјели, на другом нису. То јесте неуобичајена ситуација, али за БиХ не толико незамисливо - рекао је Ситарски за "Глас".

Нада се да ће епилог гласања за члана Колегијума Представничког дома смирити тензије и одустати од "фикс идеја" да неко мора бити смијењен или не.

- Иако више формално не постоји савез "тројке" и СНСД-а, али постоји онај са ХДЗ-ом, односно СНСД-а и ХДЗ-а, немамо институт ванредних избора, тако да ће сви вјероватно остати на својим функцијама до краја мандата, односно до јесени 2026, када ће сви поново пред народ и када ће видјети да ли се и како свидјела бирачима стратегија сваког од њих - рекао је Ситарски, који с друге стране сматра да би наставак тензија био катастрофалан јер би значио потпуну блокаду законодавног рада.