У трци за врх Института за нестале 11 кандидата

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - На јавни конкурс за три упражњене позиције у врху Института за нестале особе БиХ стигло је укупно 11 пријава, а ако би све ишло према плану, нови сазив Колегијума директора, од којег се много очекује, могао би да буде конституисан већ наредног мјесеца.

КЉУЧНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

• 11 кандидата за три позиције у врху Института
• Садашњи директори у статусу вршиоца дужности
• Избор новог Колегијума могућ већ наредног мјесеца
• Породице несталих из РС незадовољне радом Института
• Трага се за 1.640 несталих, око 600 неидентификованих
• Поново затражено формирање институције у Републици Српској

Конкурс затворен, одлука ускоро

Сва три члана Колегијума директора Института, који су представници три конститутивна народа у БиХ, тренутно су у статусу вршиоца дужности, јер им је мандат истекао још крајем прошле године.

Мандат чланова Колегијума је четири године, а на тим позицијама налазе се Никола Перишић, Марко Јуришић и Салиха Ђудерија која је именована након што је Мујо Хаџиомеровић, изабран 2021, преминуо двије године касније.

За именовање чланова Колегијума директора надлежан је Управни одбор Института који је прошлог мјесеца и расписао јавни конкурс за избор нових директора.

У Институту је за „Глас“ потврђено да је конкурс затворен.

- Стигло је 11 пријава али немам податак колико пријава за коју позицију. То ће утврдити Управни одбор Института за нестале особе БиХ који спроводи процедуру приликом отварања пријава - поручила је портпарол Института за нестале особе БиХ Емза Фазлић и додала да је тешко прецизирати када би нови директори могли преузети функцију.

С друге стране, према ријечима саговорника „Гласа“ из Управног одбора, овај посао би могао да буде завршен већ у току наредног мјесеца јер је интерни договор да кандидати буду позвати на разговор можда и до краја овог или почетка наредног мјесеца.

Шести сазив од оснивања

Нови сазив Колегијума биће, након што буде конституисан, шести по реду Института за нестале особе БиХ од 2005. године када је основав, а на чији рад породице несталих из Републике Српске имају бројне критике и притужбе, не штедећи ни оне који у ту институцију долазе као кадрови из реда српског народа.

Критике из Републике Српске

Из Републике Српске на позицији члана Колегијума до сада су били Милан Богданић, Милутин Мишић, Никола Перишић, из ФБиХ, односно бошњачког народа Амор Машовић, Мујо Хаџиомеровић и Салиха Ђудерија, док је Марко Јуришић члан у име Хрватског вијећа одбране/ФБиХ од оснивања.

Три члана Колегија директора ротирају се на мјесту предсједавајућег сваких осам мјесеци, а одлуке доносе консензусом.

Предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац нема информација о томе ко из реда српског народа жели у руководство Института. Ипак, нагласила је да се ради о важној позицији.

- Тај неко треба да представља и нас, породице несталих, али искуство нам показује да се не узима у обзир наше мишљење - изјавила је Граорчева за „Глас“.

Српска потражује 1.640 несталих

Република Српска потражује 1.640 несталих бораца и цивила, док су у три спомен-костурнице посмртни остаци око 600 неидентификованих лица. Упозоравају да је процес тражења несталих Срба у застоју након формирања Института 2008. те да би тражење несталих до сада било готово завршено да је процес остао у надлежности ентитетских комисија.

Представници породица несталих из Српске недавно су подвукли да поново траже формирање републичке институције која би се искључиво бавила њиховим тражењем, уз подсјећање да Закон о складиштењу ДНК профила постоји још од 2012. године те да републички Завод за судску медицину има могућности да прикупља крвне узорке, складишти их и након тога приступи изради поклапању са коштаним узорцима како се идентификовали.

Реорганизација

Посљедњи покушај реорганизације Института за нестала лица заустављен је прије неколико година непосредно пред постизања договора, који је, како тврде из Српске, био извјестан, али је прво изигран од стране представника из ФБиХ, а потом и са нивоа БиХ. Најважнија је, како су истицали чланови радне групе из Републике Српске, ентитетска заступљеност, односно да чланови Управног одбора и Колегијума директора буду бирани из Српске и ФБиХ. У оквиру Института постоје још Надзорни и Савјетодавни одбор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.