У корпорацију само чистих рачуна

СAРAЈЕВО - Корпорација јавних емитера, као четврти правни субјект Јавног система БиХ, може се формирати само на темељу чистих рачуна између три јавна емитера, истакли су у сриједу чланови Парламентарне скупштине БиХ на пленарној сједници у Сарајеву.

Представнички дом и Дом народа Парламентарне скупштине БиХ на заједничкој сједници расправљали су о пословању РТВ сервиса БиХ (БХРТ) и мјерама за превладавање стања утврђеног ревизорским извјештајима о финансијском пословању БХРТ за 2005. и 2006. годину.

- Суштина проблема су нерашчишћени односи између БХРТ и Федералне радио-телевизије. Док се тај проблем не ријеши, не може се очекивати пуно успостављање система - казао је Бранко Докић, док је СДA излаз за велике губитке и нерегуларности у пословању БХРТ-а пронашао у успостављању корпорације.

Констатујући да је ревизорски извјештај о пословању БХРТ-а најгори који је стигао у Парламент, делегат Душанка Мајкић је казала да је пословање ове медијске куће пуно незаконитости, непоштовања прописа и процедура.

- План консолидације који је сачинио менаџмент ове куће не садржи ниједну гаранцију да ће бити испоштован - казала је Мајкићева, истичући да, уколико оваква ситуација у овој кући остане, "она не може дуго трајати".

Делегати српског и хрватског народа током дискусије изнијели су мишљење да овакво пословање и начин рада БХРТ-а не заслужује подршку, представници бошњачког народа су мишљења да Савјет министара треба да изнађе средства којима би се консолидовала ова медијска кућа.

Замјеник предсједавајућег Дома народа Илија Филиповић је казао уколико БХРТ не консолидује своје пословање према закону може доћи у ситуацију да не добије дозволу за емитовање од РAК-а, када му истекне постојећа.

- Јавни РТВ сервис БиХ не испуњава темељни задатак, јер се у свим дијеловима БиХ не доживљава једнако. Ни кадровски, ни програмски, ни језички у овој кући није заступљен хрватски народ и његови интереси. Хрвати ће прије одробијати него што ће плаћати претплату за оно што не доживљавају као своје - казао је Филиповић.

Посланик ХДЗ 1990 Винко Зорић цитирао је податак, који се наводи у извјештајима руководства БХРТ, да у овом медију ради 7,9 одсто Срба, 9,3 одсто Хрвата, 67,3 одсто Бошњака, 11,7 одсто Босанаца и 3,7 одсто осталих.

Након овога у Парламентарној скупштини БиХ развила се полемика о томе да ли је овај медиј сервис свих грађана и народа у БиХ или само бошњачког.

Српски делегати и посланици били су досљедни да је БХРТ бошњачки медиј, због доминантног броја запослених Бошњака и неафирмативног представљања Републике Српске.

Посланик Славко Јовичић је затражио да му се достави списак запослених у овој медијској кући по националној структури, као и примања од чланова Управног одбора до новинара.

- Када би мене питали, ова медијска кућа требала да иде у стечај, јер оваква каква је не треба никоме - казао је Јовичић.

Посланик Момчило Новаковић је казао да предложени начин консолидације не садржи ништа што би такав програм требао да има.

- Без разграничења БХРТ и федералне радио-телевизије није могуће говорити о консолидацији. Ми нећемо подржати план консолидације, јер то није план и он нема подршку Управног одбора - казао је Новаковић.

Истичући да су Хрвати једини у БиХ остали без свог јавног емитера, замјеник предсједавајућег Дома народа Илија Филиповић рекао је да јавни РТВ сервис БиХ не извршава своју законску обавезу о истинитом информисању јавности.

Бошњачки представници у Парламенту БиХ заступали су став да је БХРТ сервис свих грађана, али да се због степена наплативости РТВ таксе, који је највећи путем БХ Телекома, може сматрати бошњачким.

Бериз Белкић је предложио да Савјет министара размотри могућност да се новац за консолидацију ове медијске куће осигура путем кредита или из других резерви и то 42 милиона КМ у наредних пет година.

 - Тражимо да се подржи документ о консолидацији који је предложио менаџмент и да се затражи од Савјета министара да покуша изнаћи модалитете и обезбиједи средства за то - казао је Белкић.

Предсједавајући Клуба посланика СДA у Представничком дому Парламентарне Скупштине БиХ Бакир Изетбеговић поновио је став ове странке да Савјет министара БиХ треба да изнађе средства за консолидацију БХРТ.

Менаџмент тражи од државе 42 милиона КМ

Према плану консолидације, који је предложио менаџмент БХРТ-а, ова медијска кућа треба у наредних пет година да обезбиједи 60 милиона марака.

Према овом плану за консолидацију држава треба да обезбиједи 42 милиона марака, док преосталих 18 милиона треба да се обезбиједи од претплате и међународне помоћи.

Од плана консолидације оградио се и Управни одбор ове медијске куће, јер сматра да се сва потраживања не могу наплатити.

Потраживања БХРТ-а износе 19 милиона марака, а према извјештају, обавезе ове медијске куће износе 24 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.