У ФБиХ, умјесто да штеде, расипали милионе

Сарајево - Супротно Закону о уштедама ФБиХ, федералне институције нису смањиле растрошност него су за само три године издвојиле више од 11 милиона КМ на уговоре о дјелу, чији је износ "ишао" и до 5.000 КМ по уговору, а нема назнака да ће овакво стање бити промијењено.

Став да неће бити "сређено" стање у овој области истичу економисти коментаришући податке из извјештаја Канцеларије за ревизију институција ФБиХ о трошењу новца из буџета ФБиХ на уговоре о дјелу.

Игор Гавран, економски аналитичар у Спољнотрговинској комори БиХ, нагласио је да се са 11 милиона КМ могло смањити бар задужење ФБиХ, ако се већ ништа паметније не би могло наћи.

"Али могли су ти новци бити потрошени за нешто далеко боље, попут улагања у привреду што би довело до више радних мјеста. Ипак, песимиста сам да ће се шта промијенити са уговорима о дјелу. Има само декларативних опредјељења. Обично изборна године буде таква да се такви ангажмани повећавају", додао је Гавран.

Анте Крајина, министар финансија ФБиХ, рекао је да нема дилеме да ће Влада морати ријешити проблем трошења великих средстава на уговоре о дјелу.

"Али то још није дошло до Владе. Треба уводити реда. Увјерен сам да Влада хоће утврдити јасна правила и процедуре", додао је Крајина, који није могао рећи какво је стање са уговорима о дјелу у прошлој и овој години, јер нема посебне податке.

Гавран истиче да су накнаде за уговоре о дјелу махом додатна примања онима с којима се склапају па да се тиме не помаже ни рјешавање питања незапослености.

Нема назнака да ће овакво стање бити промијењено

"Можемо нагађати да се уговорима о дјелу врше запошљавања по критеријима приватне природе. Чим је нешто нетранспарентно, а знамо да имамо вишак администрације, тешко је оправдати додатни ангажман", додао је Гавран.

Ревизори напомињу да су нетранспарентност при избору "корисника" уговора о дјелу, непостојање јасних правила и непоштивање опредјељења власти да се штеди резултирали прекомјерном потрошњом на уговоре о дјелу.

Утврђено је и да понекад буду расписивани јавни огласи за упошљавање нових радника док траје уговор о дјелу, те најчешће радни однос заснују управо особе са којим су потписани уговори о дјелу.

Уз опаску да је пропуштена прилика да се значајна средства усмјере на пројекте од веће користи за друштво, у извјештају наводе да нема провјере регуларности ни оправданости закључених уговора. Уговори се често потписују са истим особама, некад и током цијеле године иако је правило да буду закључивани једнократно. Тако су склапани и са возачима и продужавани сваки мјесец из године у годину, као и за послове кречења, чишћења, угоститељских, чуварских и других услуга.

"Међу особама са којима су закључени има упосленика федералних органа који путем уговора обављају редовне послове те институције или истовремено обављају послове за друге федералне органе", стоји у извјештају.

Ревизори су препоручили, између осталог, да Влада ФБиХ утврди јасне, јединствене и обавезне процедуре за које послове и колико дуго могу трајати уговори о дјелу те обезбиједи транспарентност у начину избора особа са којима се потписују и осигурају систем надзора и праћења њихових остварених резултата.

Лидер у потрошњи

За три године у 57 институција склопљено је више од 7.500 уговора о дјелу, а утрошени износ повећава се из године у годину, што утиче и на повећање дефицита. По извјештају ревизора, лидер је Министарство просторног уређења ФБиХ, које је у 2010, 2011. и 2012. години склопило око 2.200 уговора, од којих скоро петину са запосленим, и за те сврхе потрошило око 1,7 милиона КМ. Изјаву министра Деснице Радивојевића нисмо успјели добити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.