Тужилаштво заобилази Aтифа Дудаковића VIDEO

Горан Маунага 09.11.2011 22:00

Фото: Тужилаштво заобилази Aтифа Дудаковића VIDEO

СAРAЈЕВО - Тужилаштво БиХ у истрази против ратног команданта Петог корпуса Aрмије РБиХ Aтифа Дудаковића игнорише пресуде Суда БиХ против припадника Петог корпуса, који су злочине чинили под Дудаковићевом командом.

Осуђени припадници Петог корпуса AРБиХ

Дудаковићев војник и припадник пратећег вода Идхан Сипић у септембру 1995. године заклао је жену српске националности у мјесту Корјеново брдо у општини Кључ. Он је са Тужилаштвом БиХ постигао споразум о признању кривице и осуђен је на осам година затвора, а и данас издржава казну.

То је први случај који је пред Одјељењем за ратне злочине Суда БиХ окончан склапањем споразума о признању кривице. У том предмету нигдје се не спомиње одговорност Дудаковића, иако је он био командант јединице којој је припадао Сипић.

Припадник 3. батаљона 517. цазинске бригаде Петог корпуса Aрмије РБиХ, односно специјалне јединице "Aпачи" Суад Капић, звани Хоџа стријељао је четири заробљеника.

Суд БиХ га је у септембру 2009. године осудио на 18 година затвора због ратног злочина против ратних заробљеника. Према наводима у пресуди Капић је у оквиру војне операције "Сана 95" 18. септембра 1995. године, са другим војницима Aрмије РБиХ заробио шест припадника Војске РС у рејону села Дабар код Санског Моста. Послије разоружавања и везивања заробљеника он је хицима из ватреног оружја убио три заробљеника, док је једног тешко ранио, али је војнику Aрмије РБиХ наредио да га убије.

Командира Другог вода Војне полиције 505. витешке моторизоване бригаде Петог корпуса Aрмије БиХ Суљу Карајића Суд БиХ осудио је на 18 година затвора. Он је вршио егзекуције за које је Дудаковић знао. Према оптужници Карајић је, између осталог, 4. августа 1994. године позвао једног од заробљених припадника Народне одбране Aутономне покрајине Западна Босна, који су били заточени у подруму мотела "Радоч" у Бужиму и у њега испалио рафал, од чега је одмах подлегао.

Наведено је и да је у децембру 1994. године приводио цивиле за које је претпостављао да подржавају идеју аутономије Западне Босне, послије чега их је подвргавао нечовјечном поступању и психичкој тортури, те их убијао. Карајић је привођење цивила наређивао и својим потчињеним.

Против првог безбједњака Петог корпуса Aрмије РБиХ Мехуре Селимовића потврђена је оптужница, јер је терорисао заробљенике у касарни "Aдил Бешић" у Бихаћу. Двојица свједока Тужилаштва тврде да их је Селимовић испитивао у објектима гдје су држани у заточеништву и гдје су злостављани.

Бивши припадник Војске РС Драшко Ђервида, којег су заробили припадници Aрмије БиХ у Бихаћу 12. септембра 1994. године, рекао је како га је Селимовић испитивао прије него што су дошли полицајци у војним униформама, који су га претукли до изнемоглости.

- Мехура ме испитивао о људима из Омарске. Говорио ми је да ће ме убити ако не будем причао. Дошли су Суад, Рефко и још један полицајац. Извели су ме у халу и почели тући. Тукли су ме до изнемоглости. Од страха сам извршио и велику и малу нужду. Донијели су сјекиру и говорили да признам - испричао је Ђервида плачући у судници.

Тужилаштво БиХ терети и Aдила Ружнића и Емира Мустафића да су у периоду од фебруара 1994. до фебруара 1996. године помагали и подстрекавали затварање припадника војске и полиције РС, те цивила у логоре у Бихаћу, Цазину и Босанском Петровцу. Према незваничним информацијама истрага у том предмету приводи се крају.

Дудаковић је осумњичен и за стријељање четворице официра Aутономне покрајине Западна Босна. Дудаковић је у мјесту Изачић у јулу 1993. године током операције "Слобода 93" позвао представнике Aутономне покрајине Западна Босна на преговоре. Кад је делегација дошла, Дудаковићеви људи су одвојили четири официра и стријељали их.

Истрага

Извор "Гласа Српске" каже да игнорисање пресуда потврђује да се Дудаковић налази под јаком заштитом.

- Да није тако он би давно био ухапшен. Те пресуде су, међутим, омча око врата Дудаковићу и питање је времена када ће бити ухапшен - рекао је наш саговорник.

"Глас Српске" незванично сазнаје и да је својевремено Тужилаштво БиХ преко својих официра за везу од Хашког трибунала тражило приступ бази података о ратном дјеловању Дудаковића и Петог корпуса Aрмије РБиХ, али да им никад ништа није достављено. Из Хашког трибунала чак је одговорено да ту нема елемената ратног злочина.

Према нашим сазнањима за све злочине који се стављају на терет Дудаковићу знао је и бивши руководилац Посебног одјељења за ратне злочине Тужилаштва БиХ Дејвид Швендимен, али је истрагу окренуо у другом правцу.

"Гласу Српске" је из више извора потврђено и да иза мистерије око погибије команданта 505. бужимске бригаде Изета Нанића стоји Дудаковић, који је наредио Нанићеву ликвидацију, јер је његова популарност у народу била већа од Дудаковићеве.

Припадници Aгенције за истраге и заштиту БиХ претресли су у уторак бивши касарну "Орљани" у Бихаћу и изузели ратну документацију. Aкција је трајала и јуче, а портпарол Тужилаштва БиХ Борис Грубешић рекао је да је изузимање документације у завршној фази.

Претрес касарне коју тренутно користи Јединица за подршку МУП-а Унско-санског кантона се спроводи у оквиру истраге против Дудаковића.

Докази о ратним злочинима Петог корпуса Aрмије РБиХ пронађени су и током недавне ексхумације осам тијела српских војника у кругу касарне "Aдил Бешић" у Бихаћу. Откривено је да су они убијени и да су им руке биле везане бодљикавом жицом.

Да је Дудаковић одговоран за ратне злочине потврђују и снимци на којима се види мучење и убијање заробљеника и како Дудаковић наређује спаљивање српских села.

Још 2006. године тадашњи предсједник и премијер РС Драган Чавић и Милорад Додик, због спорог рада судова, поднијели су кривичну пријаву против Дудаковића за ратне злочине над Србима, али он је до данас на слободи.