"Тројка" није предложила ниједан европски закон

БАЊАЛУКА - Када су политички представници три стране у БиХ - СНСД, ХДЗ и бошњачки блок "тројка", окупљен око СДП-а БиХ, НиП-а и Наше странке, експресно након потврде изборних резултата 2022. открили да су договорени принципи на којима ће управо они и формирати нову власт, окосницу те приче чинио је и "европски пут", који је, ипак, на пола мандата постао камен спотицања и кључни разлог за тренутне трзавице па и изјаве о распаду партнерства у Сарајеву.

БиХ је закорачила на европски пут прије деценију и по, а највећи искораци су направљени управо у децембру 2022. године, када је ЕУ одлучила да да и овој земљи статус кандидата за чланство, мада нико није крио да то није због заслуга у испуњавању задатака од стране домаће власти, већ усљед промјена политика званичног Брисела и сукоба у Украјини те лани у марту када су одлучили да отварају приступне преговора са БиХ.

Међутим, од тада, према бројним оцјенама домаћих, али и других страних политичара и аналитичара, није направљен никакав помак. До тога је дошло због тензија на домаћем терену, које су, донекле, почеле отварањем судског процеса против предсједника Републике Српске, до све очигледније немоћи међустраначких радних тијела да пронађу рјешење за проблеме и отворена питања.

Ситуација је кулминирала када је предсједник НиП-а и министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић, у вријеме опречних ставова о два закона - оном о заштити личних података и граничној контроли, објелоданио да, ако се они питају, за СНСД нема више мјеста у власти у Сарајеву те да крећу у потрагу за новим партнерима из Српске. Један од разлога за раскид је, како тврди Конаковић, чију су смјену у међувремену затражили СНСД те СДА и ДФ, то што СНСД није радио на европским законима и тиме кочио пут БиХ ка ЕУ, а све "по налогу Руске Федерације".

Из СНСД-а су, с друге стране, негирали те оптужбе те је њихов портпарол и делегат у Дому народа Парламента БиХ Радован Ковачевић посљедњих дана у неколико наврата наглашавао да је чињеница да је та странка преговарала и договарала, како каже, најбоља рјешења за Српску на том путу те на крају и гласања за законе који носе ознаку ЕУ. Тврди да је СНСД највећи акционар сваке одлуке Републике Српске и БиХ на европском путу од почетка до данас.

И док БиХ, с друге стране, чека март и евентуалну одлуку о датуму када треба да почну званични преговори са ЕУ, табела закона који су усвојени до сада, укључујући и посљедња два - законе о граничној контроли и заштити личних података, показује да је највише аката са ознаком ЕУ дошло из ресора којима руководе кадрови ХДЗ-а БиХ и странака које су уз СНСД.

Тако су у ресору правде, на чијем челу је Давор Буноза (ХДЗ) креирани Закон о слободи приступа информацијама, измјене и допуне Закона о омбудсману за људска права, измјене Закона о Високом судском и тужилачком савјету и Закон о спречавању сукоба интереса у институцијама на нивоу БиХ.

Иза Закона о заштити личних података је Министарство цивилних послова којим руководи Дубравка Бошњак (ХДЗ), а три такозвана европска закона су креирана и у ресору безбједности, којим је доскора руководио ДНС-ом Ненад Нешић.

Ријеч је о измјенама Закона о странцима, Закону о спречавању прања новца и финансирању терористичких активности те Закону о граничној контроли, који је, такође, прошле седмице изгласан у Дому народа и тако прошао сву потребну процедуру у Парламенту БиХ прије самог ступања на снагу.

Један закон је, према подацима, дошао из ресора којим руководи СНСД-ов Сташа Кошарац, односно Министарства спољне трговине и економских односа, а ријеч је о оном којим је регулисана организација тржишта вина у БиХ.

Члан стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара Милан Ситарски сматра да јесте Додик затезао са неким законима, тражећи изјашњење Народне скупштине, али и да се чини да је "тројка" једва дочекала да раскине партнерство без јасне визије с ким и како даље у власти. Додао је да, ако "тројка" није задовољна постојећим билансом, да боље пази које ресоре тражи приликом формирања власти.

- Овако Буноза, као министар правде, носи готово половину реформи, јер су оне у надлежности тог ресора, али постоји јасна политичка воља и код ХДЗ-а и СНСД-а за приближавање ЕУ, мада ми се чини да Додик у последња па и два мандата, као да процењује да му лоше стоји компромисна ситуација па је и зато можда затезао, под проценом да можда губи дeо гласача. "Тројка" није пуно оклевала - закључио је Ситарски.

Усклађивање

Влада Републике Српске недавно је размотрила Информацију о обавезама које за БиХ и Републику Српску проистичу из процеса придруживања ЕУ са прегледом мјера и активности реализованих током 2024. године. Тако су, између осталог, у информацији садржани подаци о томе да су, током 2024, укупно 262 прописа прошла кроз поступак усклађивања и давања оцјене усклађености, а у вези са усклађивањем законодавства Републике Српске са правном тековином ЕУ и праксом и стандардима Савјета Европе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.