Три од три: Конаковић експресно наљутио све сусједне земље

Независне
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Три од три: Конаковић експресно наљутио све сусједне земље

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Елмедин Конаковић, министар иностраних послова БиХ, успио је за мање од пола године послати протестне ноте у Подгорицу, Београд и Загреб.

Овај низ је почео почетком јуна, када је бх. шеф дипломатије изјавио да је упутио протестну ноту Црној Гори због спорне изјаве предсједника тамошње Скупштине Андрије Мандића, који је рекао да је Свесрпски сабор "скуп двије државе".

Баш тих дана, Конаковић је најавио да ће се на исти начин обратити и властима у Београду, што је и учинио, те је Министарство иностраних послова (МИП) БиХ упутило протестну ноту Министарству спољних послова Србије. Конаковић је тада исказао бојазан од порука српског јединства које су послате са Свесрпског сабора у Београду и оптужио предсједника Србије Александра Вучића да не поштује БиХ и да је креатор "руске револуције на Балкану".

А онда, прије неколико дана, непуних пола године након протестне ноте Црној Гори и Србији, МИП БиХ упутио је протестну ноту и Хрватској због изјаве предсједника Хрватског сабора Гордана Јандроковића да "БиХ неће бити уколико у њој не превлада концепт три конститутивна народа".

Аналитичари имају оштре критике на рад Конаковића, којег, уједно, оптужују да својим понашањем највише ради на урушавању државе.

Велизар Антић, политички аналитичар, каже да је Елмедин Конаковић примјер изгубљених надања да код бошњачке политичке елите може доћи до промјене свијести и схватања у каквој држави живимо и који је њен темељ.

"Када је СДА изгубила изборе код бошњачког народа и повјерење добила 'тројка', помислили смо да ће доћи и до помирљивијег става и прихватања дејтонске БиХ код бошњачке политичке компоненте. Међутим, не само да није дошло до помирљивијег става и прихватања самог темеља државе оличеног у Дејтонском споразуму, већ је дошло чак и до радикалнијих ставова 'тројке' у односу на ставове СДА. Наиме, они су наставили са непоштовањем дејтонског устројства БиХ и приватизацијом институција на државном нивоу", рекао је Антић за "Независне новине".

На овај начин је, додаје Антић, и министарство на чијем је челу Конаковић постало промотер само бошњачких националних интереса и у потпуности је развалило принцип координације и договарања приликом заузимања одређених ставова.

Према Антићевим ријечима, ова приватизација Министарства иностраних послова је супротна Дејтонском споразуму и уништава консоцијативни принцип државе. А сви знамо да БиХ, додаје Антић, може функционисати само на тај начин.

"Дакле, мада се формално залаже за јачање државе, Конаковић својим понашањем највише ради на њеном урушавању. У коријену ове политике је став и схватање бошњачких политичких и интелектуалних елита да је БиХ доминантно држава бошњачког народа и да они као већински народ треба да имају највише и права у држави. Ово су били и ратни циљеви бошњачке политике за вријеме рата и од ње ни данас не одустају. Међутим, форсирање ове политике нас води у нефункционисање институција и урушавање овог система који сада имамо. У суштини, води нас тамо гдје смо били на почетку деведесетих година прошлог вијека", наводи Антић.

Новинар Зоран Крешић каже да је посљедња Конаковићева нота уједно и "дијагноза стања унутар бошњачких политичких странака".

"Најбољи одговор на посљедњу ноту коју је упутио министар вањских послова БиХ Елмедин Конаковић упутио је замјеник министра вањских послова Јосип Бркић, који је замолио 'шефа' да унутарбошњачке политичке обрачуне искључи у вођењу вањске политике БиХ. Уосталом, ова нота је дијагноза стања унутар бошњачких политичких странака и тамошње јавности према Босни и Херцеговини коју је Конаковићев донедавни страначки колега, док је још био у СДА, Џафер Алић из Мостара, описао као земљу у којој су Бошњаци домаћини, а Хрвати и Срби подстанари", рекао је Крешић.

Суштина проблема бошњачке политике, додаје Крешић, своди се на непоштивање Дејтонског мировног споразума, укључујући и Устав БиХ.

"Рат је у БиХ завршен и потписан споразум о политичкоме рјешењу између трију зараћених страна, а један од темеља су три конститутивна, равноправна народа. Онај тко негира то начело, негира и саму државу БиХ, те заправо изазива нове нестабилности и обрачуне", навео је Крешић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.