Три имена за Бањалуку, за Сарајево можда и више?

Ведрана Кулага Симић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: илустрација

БАЊАЛУКА - СДС је овјером кандидатуре Бранка Блануше потврдио да први човјек партије дефинитивно иде у трку за предсједника Српске те да су спремни да Маринка Божовића предложе и званично за кандидата за српског члана Предсједништва БиХ, а такав расплет води ка томе да ће се за иконосне позиције у Бањалуци и Сарајеву борити најмање три, односно четири звучна политичка имена.

Централна изборна комисија (ЦИК) БиХ је расписала десете опште изборе за 4. октобар, а бирачи ће бирати око 500 функционера на нивоу БиХ, Српске, ФБиХ и кантона.

У фокусу политичких странака и независних кандидата из Републике Српске су позиција предсједника Српске те српског члана Предсједништва БиХ, као и столице у Народној скупштини те Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.

Рокови цуре

Како цуре рокови за достављање кандидатских листа на овјеру ЦИК-у, тако се откривају страначки адути те стављају тачке на спекулације.

Након што је из СНСД-а најављено да ће републички премијер Саво Минић у трку за предсједника Српске, а Жељка Цвијановић поново у ону за српског члана Предсједништва БиХ, уз подршку коалиционих партнера, коначну или полуконачну одлуку донио је и СДС, који је још половином 2025. заузео став на страначким органима да ће дати кандидате за обје кључне функције.

То је, наиме, први пут потврђено и крајем године, уз допуну да је предсједник странке кандидат за предсједника Републике те се са тим ушло и у преговоре прије свега са ПДП-ом, односно Покретом "Сигурна Српска" (ПСС) који је на темељима ПДП-а формирао предсједник те партије Драшко Станивуковић, који је, такође, нациљао кандидатуру за предсједника Републике.

СДС и ПСС

СДС и ПСС већ одређено вријеме преговарају у вези са заједничким наступом на изборима и на основу раније предложеног акта, уз који је стао и НФ Јелене Тривић, али безуспјешно уз пратеће тензије, док је лидер Листе за правду и ред Небојша Вукановић истрајао у томе да ће овај пут заиста бити кандидат за српског члана Предсједништва БиХ.

Главни одбор СДС-а је у сриједу усвојио кандидатске листе и потврдио да је Блануша кандидат за челну позицију у Палати Републике, док је Божовић представљен као ас за функцију у Сарајеву.

Ипак, лидер странке је истакао да су за договор са опозиционим странкама те да поштују споразум, у складу са којим Покрет "Сигурна Српска" има право да предложи кандидата за српског члана Предсједништва БиХ.

- Исто тако смо донијели одлуку да, ако њихове кандидатуре не буде, а на основу раније донесених одлука СДС-а, странка да кандидата и за српског члана Предсједништва. Тај кандидат је Маринко Божовић - рекао је Блануша.

Станивуковић је, с друге стране, казао шта мисли пред сједницу Главног одбора СДС-а, ријечима да ће, уколико СДС не прихвати њихове приједлоге о заједничком дјеловању, он 99 одсто бити кандидат за предсједника Српске од недјеље у 19 часова, када се одржава сједница највиших органа покрета.

Политички аналитичар и социолог Драго Вуковић каже да је од почетка у анализама наглашавао да ће тешко доћи до јединства опозиције, с обзиром на то да се не обједињују око идеологије, програма и људи који имају општу подршку.

- Ове посљедице су очекиване. Имамо рововску борбу између Станивуковића и СДС-а. Станивуковић и Блануша су кандидати за предсједника Републике, а мало је трагикомичан став да ће Божовић бити кандидат уколико не буде постигнут договор са Станивуковићем. Та резервна политичка варијанта не приличи СДС-у - изјавио је за "Глас" Вуковић.

И овај предизборни расплет је, нагласио је, један од индикатора политике.

- Показали су да им није ни стало до промјена те да су персоналне функције кључни задатак. Ови опозициони лидери, иако то нису, понашају се као да су избори завршени, као да су побиједили и да сада само треба да се договоре ко ће на коју функцију. То је контрапродуктивно за политику и по мом суду, опозиција нема никаквих шанси на овим изборима - категоричан је Вуковић, уз опаску да овакав опозициони расплет највише иде у корист владајућих странака.

Политички субјекти, чије је пријаве за овјере за учешће на изборима овјерио ЦИК, од 24. јуна, у складу са утврђеним редослиједом изборних активности, могу да предају кандидатске листе па све до 6. јула када истиче рок за то.

Листе кандидата, на којима би требало да се нађу имена оних који ће у трку за предсједника Републике и члана Предсједништва БиХ из Српске, требало би да буду овјерене до 31. јула, након чега слиједи подношење страначких листа за компензацијске мандата до 5. августа те објава листа до 20. августа у службеним гласилима и средствима јавног информисања.

СНСД

Саво Минић и Жељка Цвијановић данас су потврђени званично као кандидати СНСД-а за предсједника Српске и српског члана Предсједништва БиХ.

- Саво Минић има двоцифрену разлику у односу на противкандидате, Жељка Цвијановић добија изборе ко год буде са друге стране, а СНСД има 41 одсто подршке грађана - изјавио је предсједник странке Милорад Додик.

Он је навео и то да се предстојећи избори одржавају уз чињеницу да не може да се кандидује, што је нонсес имајући у виду демократију и људска права о којој говоре из ЕУ, али да тога нема у БиХ.

  • Број кандидата  за предсједника/потпредсједника Републике Српске

2002.                      24

2006.                      16

2010.                      19

2014.                      19

2018.                      37

2022.                      31

  • Број кандидата за српског члана Предсједништва БиХ:

2002. 16

2006. 11

2010. 3

2014. 3

2018. 4

2022. 5

Дипломирани новинар. У редакцији „Гласа Српске“ ради од фебруара 2009. године. Ужа област унутрашња политика.

Све вијести аутора →

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.