Три деценије од смрти Јосипа Броза Тита

БЕОГРAД - Три деценије од смрти Јосипа Броза Тита јуче су обиљежили његови саборци из свих крајева бивше Југославије полагањем вијенаца и одавањем почасти у "Кући цвећа" у Београду, гдје је сахрањен без комунистичког обиљежја, преносе агенције.

Неприкосновени вођа југословенских комуниста и доживотни предсједник партије и државе, умро је 4. маја 1980. године у Љубљани у 15.05 часова, а сахрањен је четири дана касније у присуству 209 високих званичника из 107 држава свијета.

Тито је из Другог свјетског рата изашао са чином маршала, као легендарни вођа антифашистичког покрета. Био је једини врховни командант у Другом свјетском рату који је рањен у борбама на Сутјесци.

Послије рата укинуо је монархију и вишестраначки систем и одмах 1945. изабран за предсједника Владе и министра одбране, да би предсједник државе постао 1953. године.

На највишу функцију је биран седам пута, с тим што је доживотни предсједник државе и партије постао маја 1974, а био је уједно и врховни командант оружаних снага и Савјета националне одбране.  

У заносу револуционарне "правде" одмах послије рата, под маском "борбе против сарадника окупатора", комунисти под Титовим вођством сурово су се обрачунали са идеолошким и политичким противницима, чиме је неповратно уништен читав грађански слој.

Тито је био стратег цјелокупне спољне политике у НОБ-у, а послије побједе и обнове земље, од 1956. окреће се превасходно спољној политици и јачању положаја земље на међународној сцени.  

Са лидерима Индије и Египта Нехруом и Насером иницирао је оснивање Покрета несврстаних земаља 1961. године у Београду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.