Три деценије од егзодуса сарајевских Срба: Жртва уткана у темеље Српске

ПАЛЕ- Масовни егзодус сарајевских Срба из српских сарајевских општина које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ званично је почео 17. фебруара 1996. године и трајао је готово до краја марта.

Процјењује се да је 120.000 до 150.000 Срба напустило своје домове у општинама Илиџа, Илијаш, Вогошћа, Хаџићи, Рајловац, Грбавица и Ново Сарајево, а један од најпотреснијих аспеката била је ексхумација и преношење посмртних остатака упокојених на територију Републике Српске.

Ћосић: Oстаје трајна обавеза да се чува сјећањe

-  Република Српска је потпуно једнака од Новог Града до Требиња, а коријен Српске су Срби Сарајева који су је створили - изјавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.

Ћосић је нагласио да је жртва Срба из Сарајева уткана у темеље Републике Српске, те да је као такву сви морају поштовати.

- Без сазнања о тој жртви, о ономе што су ови људи дали, а то су њихови животи и вјековна огњишта, ми не можемо даље на овим просторима - истакао је Ћосић новинарима у Сокоцу, гдје је обиљежено 30 година од егзодуса Срба из сарајевских општина.

Он је рекао да снага коју су Срби из Сарајева добили кроз своју двоструку жртву гарантује њихову љубав према Републици Српској и Источном Сарајеву.

Ћосић је рекао да остаје трајна обавеза да се чува сјећањe и да се сваке наредне године још снажније указује на значај жртве Срба Сарајева и сарајевско-романијске регије.

Градоначелник је поручио и да Срби Сарајева никада неће пристати на наметнуту тезу да су били агресор на своју земљу.

- Због вијекова живота на овим просторима, због свих страдања од Првог свјетског рата, преко геноцида у Другом свјетском рату, па до Одбрамбено-отаџбинског рата, не можемо и нећемо прихватити такве оптужбе -ч нагласио је Ћосић.

Начелник соколачке општине Страхиња Башевић истакао је да је Соколац пружио уточиште Србима Сарајева који су након потписивања Дејтонског мировног споразума морали напустити своја огњишта.

- Соколац је општина хуманости и љубави. То је општина која је пружила гостопримство тим људима - рекао је Башевић и додао да су у Сокоцу остала иа почивају 963 борца Војске Републике Српске.

Према његовим ријечима, данас су помијешана осјећања, јер се сви сјећају једне велике катастрофе коју су преживели сарајевски Срби.

- То је пијетет онима који су све оставили и уградили у темеље Републике Српске - рекао је Башевић.

Код централног крста Војничком гробљу Нови Зејтинлик данас су у оквиру обиљежавања 30 година егзодуса Срба из Сарајева помен служили високопреосвећени митрополити дабробосански Хризостом и будимљанско-никшићки Методије, а служен је и парастос погинулим борцима у Манастиру Светог Георгија Побједоносца на Равној Романији, док ће у 20.00 часова бити одржана духовна академија у спортској дворани на тргу Републике Србије у Источном Новом Сарајеву.

Обиљежавање 30 година од егзодуса сарајевских Срба организују Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова и град Источно Сарајево.

Томић: Никада не заборавити оне који су дали животе за темеље Српске

Изасланик српског члана Предсједништва Бошко Томић изјавио је данас у Сокоцу да је егзодус сарајевских Срба оставио велике трауме и да је обавеза свих да се никада не забораве они који су животе дали за темеље Републике Српске.

Томић је навео да је као један од учесника рата живи свједок свих страдања и да је све то оставило трауме.

- Највећа траума ми је била када је једна мајка плакала да јој мртвог сина не оставимо. Ти тренуци су равни погибијама гдје смо губили најближе пријатеље - рекао је Томић.

Код централног крста на Војничком гробљу Нови Зејтинлик данас је служен помен, а потом су положени вијенци и цвијеће.

Замјеник министра одбране у Савјету министара Александар Гогановић поручио је да је српски народ научио да нема опстанка тамо гдје нема његових институција.

Гогановић је истакао да то политичко Сарајево зна и зато покушава да сруши институције Републике Српске, али да руководство Републике Српске, предвођено лидером најјаче партије Милорадом Додиком, доноси мудре и озбиљне одлуке.

- Нападали су Републику Српску и њене институције. Били смо свједоци напада на институцију предсједника, сада смо свједоци напада и на Владу Републике Српске - рекао је Гогановић новинарима у Сокоцу.

Он је навео да ће се Срби борити за своје институције, јер то дугују онима који су положили животе у темеље Републике Српске.

Гогановић је оцијенио да је егзодус сарајевских Срба највећа трагедија у новијој српској историји.

Кошарац: Помијешана осјећања

Замјеник предсједавајуће Савјета министара Сташа Кошарац изјавио је у Сокоцу да је српски народ поносан, да вјерује у своје институције и у своју Републику Српску, те да је та вјера оно што и данас Србе окупља.

Кошарац је навео да су Србима протјераним из Сарајева данас помијешана осјећања туге, бола, али и одређеног оптимизма, истичући да Срби који су напустили Сарајево нису жељели муслиманску власт, већ Републику Српску и српску власт.

- И као што данас грађани Републике Српске вјерују у Српску и њене институције, тако је и тих дана било исто осјећање и такав однос према ономе што нам је тада било нуђено - рекао је Кошарац.

Кошарац, који је и сам напустио Сарајево у егзодусу, нагласио је да су Срби из сарајевских општина током егзодуса много патили, али нису изгубили наду у Републику Српску.

- Сви људи који овдје почивају, 963 борца, као и борци широм Републике Српске, имали су циљ да сачувају своје породице и имања, те да се не повинују исламској власти, јер је било јасно шта ће се десити Србима - истакао је Кошарац.

Навео је да су Срби тадашњег Српског Сарајева достојанствено бранили и сачували своје, а онда је, након Дејтонског мировног споразума, дошао тренутак када су морали да напусте своја огњишта.

- То је српски народ урадио достојанствено и поносно - поручио је Кошарац.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић изјавио је да су Срби Сарајевско-романијске регије дали највећу жртву за слободу и Републику Српску.

Остојић је нагласио да зато остаје обавеза да се чува сјећање на оне који су живот дали за Српску.

- Сарајевски Срби поднијели су огромну жртву да би сачували своја огњишта, а када је дошла слобода, морали су све да напусте. Замислите каква је то жртва - рекао је Остојић новинарима на Сокоцу гдје је данас служен помен и положени вијенци на Војничком гробљу Нови Зејтинлик.

Он је истакао да је слобода највећа награда за српски народ.

-Емоције су јаке и данас. Народ никада неће заборавити своја вјековна огњишта, али смо поносни што смо створили Републику Српску - рекао је Остојић.

Мастиловић: Важно да студенти познају историјске чињенице

Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић изјавио је да је важно да студенти познају историјске чињенице о континуитету постојања српског народа на простору Сарајева, али и западно од ријеке Дрине како би се супротставили покушајима искривљавања историје.

На студентској конференцији у Палама поводом 30 година од егзодуса Срба из Сарајева, Мастиловић је истакао да је важно говорити о континуитету трајања, али и страдања Срба на том простору.

- Значајно је да студенти и млади знају које су основне историјске чињенице о битисању Срба на овом простору да им сутра нико не би могао подвалити причу да се Срби овдје појављују тек у 19. вијеку, па чак и да су Срби у Сарајеву нестали крајем 20. вијека - рекао је Мастиловић.

Он је нагласио да бројни историјски извори свједоче о много дужем присуству српског народа на овим просторима.

- Историја има своје изворе, а они несумњиво показују да се Срби на овом простору помињу још од деветог вијека, тачније од 822. године. Зато је важно да младе генерације буду упознате са тим чињеницама - поручио је Мастиловић.

Он је навео да је управо због тога неопходно његовати културу сјећања и преносити историјске истине будућим генерацијама.

Према његовим ријечима, Сарајево се није одрекло својих циљева и зато напади на Српску и даље трају.

- Зато морамо стајати на њеним границама да не би жртва сарајевских жртава била обесмислена, али и свих оних који су Српску бранили - рекао је Мастиловић.

Основати документациони центар

- Треба основати документациони центар или музеј који ће се бавити страдањем Срба из Сарајева, укључујући и егзодус прије 30 година - изјавио је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

У обраћању на студентској конференцији у Палама, Додик је навео да је вријеме да таква институција буде основана и најавио да ће лично подржати иницијативу за то.

Додик је поручио да је важно његовати сјећање на страдање и борбу Срба из Сарајева, али и сачувати истину о њиховој улози у стварању Републике Српске.

Он је истакао да је егзодусу Срба из Сарајева претходило четири године рата и борбе српског народа у том граду.

- Тај догађај је један од најпотреснијих у новијој историји српског народа - истакао је Додик.

Додик је нагласио да је исправније говорити о Србима из Сарајева, него “сарајевски Срби”, будући да су управо Срби знатно учествовали у изградњи тог града.

Он је напоменуо да су Срби, према процјенама, у Сарајеву оставили огромну имовину након рата, укључујући станове, куће и друге непокретности.

Додик је поручио да је важно да се о тим чињеницама говори како би млађе генерације разумјеле историју и страдање српског народа.

Он је подсјетио је да је као посланик у Народној скупштини учествовао у доношењу кључних одлука, укључујући проглашење Републике Српске 9. јануара и усвајање њеног Устава.

Додик је нагласио да без отпора и борбе Сарајевско-романијског корпуса ВРС током рата Република Српска данас вјероватно не би постојала.

Он је поручио да становници Источног Сарајева и данас показују висок степен патриотизма и свијести о историјским догађајима.

Додик: Завјет будућих генерација

- Одлука сарајевских Срба да 1996. године напусте своје домове био је чин поноса јер су одбили да остану под муслиманском влашћу и зато сјећање на овај потез мора бити завјет будућих генерација - изјавио је предсједник СНСД-а Милорад Додик.

Додик је новинарима у Палама рекао да је тужна чињеница да су сарајевски Срби прије три деценије морали да напусте своје вјековне домове које су претходно у рату јуначки и часно одбранили.

Према његовим ријечима, оно што јача српски национални понос јесте чињеница да Срби из Сарајева, без обзира што су морали да оставе све из себе, нису жељели да остану под муслиманском влашћу Алије Изетбеговића већ су због тога били спремни на нову голготу.

Додик је подсјетио да је те године био у Палама гдје је засједало руководство Републике Српске.

- Био сам један од посланика који је хтио да обиђе колону и ишли смо према Лукавици. Видио сам људе у колонама по веома хладном времену, био је велики снијег, али нико није желио или доводио у питање повратак - рекао је он. Он је истакао да су сарајевски Срби најстрадалнији дио српске популације и онај који је уложио највише у Републику Српску.

Додик је указао да су, у међувремену, изграђене Пале, које су сада неколико пута веће него што су биле прије три деценије, да је стасало Источно Сарајево као урбана цјелина, те да су општине овог дијела повезне модерним путем преко Јахорине.

- Јахорину смо подигли на далеко већи ниво него што нико могао да замисли. Градимо факултете, Универзитет, ректорат - све што је било неопходно. Градимо нове домове за смјештаје ђака, односно студента - навео је Додик.

Он је оцијенио да је учињено све да цивилни живот буде очуван у у Источном

Сарајеву, и да све општине у саставу града биљеже напредак.

- И то је нека мала сатисфакција за све што су људи овог краја учинили - нагласио је он.

Сваки камен у Источном Сарајеву  споменик погинулим борцима

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић изјавио је на студентској конференцији у Палама да је егзодус сарајевских Срба из фебруара и марта 1996. године један од најпотреснијих догађаја у новијој историји српског народа.

Он је поручио да је важно чувати сјећање на тај период како се слична страдања никада више не би поновила.

Кулић је нагласио да су сарајевски Срби били приморани да напусте своја огњишта и да је то био прави библијски егзодус људи који су носили своје мртве сроднике.

- То је била непрекидна колона Срба који су напуштали своје домове, оно што су им преци оставили, не знајући гдје иду, гдје ће преноћити нити гдје ће наставити живот - рекао је Кулић у обраћању на скупу.

Кулић је истакао да су Срби тада напуштали Сарајево јер су знали да у дијелу БиХ који, према Дејтонском споразуму, није припао Републици Српској, за њих неће бити опстанка.

- Нису хтјели да им суде они против којих су се борили, нити да кости својих најмилијих оставе онима против којих су ратовали - нагласио је Кулић.

Према његовим ријечима, сарајевско ратиште било је једно од најкрвавијих у протеклом рату, што је егзодус сарајевских Срба учинило још тежим и болнијим.

- Чини ми се да нема куће у Источном Сарајеву која не носи ожиљак тих времена. Нема ни ливаде ни ледине која није гробље најхрабријих који су се борили за Републику Српску. Сваки камен у Источном Сарајеву је споменик погинулим борцима - нагласио је он.

Он је додао да је прошло 30 година од егзодуса, те да ране полако зарастају, али да ожиљци остају као трајно сјећање и опомена.

- Порука са ове студентске конференције јесте да се никада и никоме не деси егзодус какав су преживјели сарајевски Срби - истакао је Кулић.

У манастиру на Равној Романији служен парастос погинулим борцима

Високопреосвећени митрополити дабробосански Хризостом и будимљанко-никшићки Методије служили су данас парастос погинулим борцима Војске Републике Српске у Манастиру Светог Георгија на Равној Романији.

Митрополитима је саслуживало и десетак свештеника из епархија широм Републике Српске, који су данас дошли на Соколац гдје се обиљежава 30 година од егзодуса Срба из сарајевских општина, које су након потписивања Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ.

Манастир Светог Герогија на Равној Романији на подручју соколачке општине саграђен је као спомен-црква чији су зидови обложени плочама са именима више од 4.000 погинулих бораца Војске Републике Српске из Сарајевско-романијске регије.

Којић: Опомена свима

Начелник општине Пале Дејан Којић изјавио је Срни да су мартовски дани опомена свима да се рат никада и никоме не понови, али и подсјећање да је најмање 150.000 сарајевских Срба напустило своја огњишта у граду који су вијековима градили и уздизали како би живјели на територији Републике Српске.

Којић, који је током протеклог Одбрамбено–отаџбинског рата два пута са породицом напуштао своје огњиште у Сарајеву, присјетио се прољећа 1992. године када је у сарајевском насељу Пофалићи почело прво етничко чишћење у протеклом рату и када је као осамнаестогодишњак морао да крене на пут без повратка.

- Први мој егзодус десио се 15. маја 1992. године, када сам са мајком и сестром пјешке прешао преко брда Жуч и отишли смо код дједа у село Небочај у Вогошћи. Тада смо знали гдје идемо и шта ће нас дочекати, знали смо да ћемо сигурно имати кору хљеба и кров над главом - навео је Којић.

Други егзодус, како је рекао, преживио је када и сви Срби Сарајева, у марту 1996. године, када су заувијек напустили Вогошћу и свој град.

Он је испричао да су се тада привремено стационирали код породице Бјелак на Хан Пијеску, која им је уступила стару кућу, а послије тога су дошли на Пале и започели нови живот.

Којић је подсјетио да је за Републику Српску живот дало око 4.200 бораца Сарајевско–романијске регије, а око 3.500 их је рањено.

- Не умањујући ничије заслуге, морамо истаћи историјску чињеницу да су припадници Војске Републике Српске и Министарства унутрашњих послова Српске са простора Сарајевско–романијске регије претрпјели најжешће губитке да би донијели слободу свим Србима са лијеве стране Дрине - рекао је Којић.

Масовни егзодус сарајевских Срба званично је почео 17. фебруара 1996.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.