Трговински рат би гурнуо Европу у велику рецесију

Прије него што је 5. новембра изабран за 47. предсједника САД, Доналд Трамп је објавио да је за њега у рјечнику најљепша ријеч - царина. Током изборне кампање најавио је увођење огромних царина на робу из Кине, а посебно је запријетио високим тарифама на аутомобиле који се склапају у Мексику.

Није штедио ни Европу, поручујући да ће по доласку у Бијелу кућу увести царину од 10 одсто на све производе који долазе са Старог континента. Како је поручио, на овај начин жели натјерати произвођаче из Европске уније да на америчком тлу отварају фабрике ако желе да задрже досадашњу позицију на овом тржишту.

ПРАЗНА ОБЕЋАЊА

Политичке тензије, које су пријетиле да прерасту у трговински рат између Европске уније и САД, биле су присутне и током првог Трамповог предсједничког мандата. Интересантно, он је тада био изразито критичан и према јаком долару, тврдећи да он штети америчком извозу и подстиче трговински дефицит. Сличан став данас има и његов данашњи замјеник, нови потпредсједник САД Џеј Ди Венс који отворено позива на девалвацију долара, али је критичан и према његовој улози свјетске резервне валуте. Европа је током првог Трамповог мандата имала проблема да пронађе заједнички одговор на овај изазов.

Њемачка је тада посебно била на мети критика због свог големог трговинског суфицита са САД. Од 2017. године некадашња европска локомитива биљежила је највећи извозни вишак управо с америчким тржиштем. Онда је 2018. године осмишљено такозвано козметичко примирје, којим је за длаку избјегнут трговински рат тако што је Трамп тада убијеђен да ће Европа олакшати увоз америчког гаса. Овај споразум је постигнут иако Европска комисија није тада, а ни сада нема стварну моћ одлучивања о томе шта купују европске компаније.

Нови рат је поново на видику. Ако не дође до договора, тарифе би могле бити уведене у другој половини 2025. године, а главни економски удар би требало да очекујемо 2026.

УДАР НА ЕВРО

За разлику од поменуте 2018, Европска унија сада је суочена и са многобројним политичким, економским, али и егзистенцијалним проблемима који доводе до затварања све већег броја фирми. Посебно је угрожен аутомобилски и хемијски сектор.  Неки нови трговински рат, који је у најави, само би додатно продубио кризу унутар Европске уније и њених чланица, које су суочене и са једном врстом негативне политичке селекције. У данашњој заједници нема више лидера из ере првог Трамповог мандата, као што је била Ангела Меркел, што само по себи компликује ову ситуацију и покушаје да Европа пронађе адекватне одговоре на најављене потезе новог америчког предсједника.

Трампови планови за нови мандат укључују увођење глобалних царина од 10 до 20 одсто на увоз у САД, с посебним фокусом на кинеске производе који би могли бити опорезовани тарифама од чак 60 одсто. Циљ ове политике је подстицање производње унутар Америке како би страни произвођачи, попут оних у аутомобилској индустрији, морали производити своје производе унутар граница САД.

Ова стратегија могла би довести до значајног притиска на евро. Стручњаци “Голдман Сакса” упозоравају да би овакав протекционистички приступ у трговинској политици могао ослабити евро, јер би европска привреда, посебно она с великим трговинским суфицитима, попут Њемачке, била директно погођена вишим царинама.

Сличне негативне и суморне прогнозе изнијеле су и друге велике банке, укључујући “Морган Стенли” и Дојче банк. Са суморним процјенама изашли су и из Европске централне банке наводећи да би, ако се обистини овај црни сценарио, они морали реаговати. У том случају вјероватно би се посегнуло за смањењем каматних стопа, што онда обично доводи до пада вриједности валуте, па би инвеститори највјероватније почели напуштати евро.

УГРОЖЕНЕ ДРЖАВЕ

Према процјенама појединих економиста, ако нови амерички предсједник Доналд Трамп спроведе у дјело своје предизборне пријетње и покрене трговински рат против Европе, његов четворогодишњи мандат могао би коштати Њемачку на стотине милијарди евра, али и угрозити цјелокупни извоз из ЕУ у САД, који је током прошле године износио око 502 милијарде евра.

На ово су упозорили и из Њемачког економског института у једном од својих посљедњих извјештаја. Према њиховим процјенама, Трампово обећање да ће повећати царине како би смањио амерички трговински дефицит са Европом могло би да изазове значајне поремећаје у глобалној трговини.

Институт је спровео симулацију како би процијенио потенцијалну штету за њемачку економију ако Трамп остане досљедан и открио да би БДП ове државе, која је некада сматрана локомотивом привредног развоја Европе, изгубио више од 137,1 милијарду долара током четири године.

Друга симулација је показала да, ако Трампова администрација подигне увозне тарифе на по 10 одсто, њемачки БДП би пао за 1,5 одсто, са губицима од укупно 194,2 милијарде долара у року од четири године. У овом документу се наводи и да би америчка економија такође претрпјела губитак од 1,3 до 1,5 одсто БДП-а до 2025. године, при чему ће се негативни ефекти највише осјетити у прве двије године.

Британски Центар за инклузивну трговинску политику израчунао је, међутим, да би за Велику Британију ово био ударац тежак 27 милијарди евра. Главни сектори који би могли бити погођени су рибарство, нафта и рударство, у којима би извоз могао пасти за око петину, али утицај би осјетио и фармацеутски сектор.

А које би земље још могле бити погођене? Поред Њемачке која је само током прошле године, према подацима Евростата, у САД извезла робу вриједну 157,7 милијарди евра, ту су још и Италија и Ирска с извозом у вриједности од 67,3 милијарде евра, односно 51,6 милијарди. Ове три земље заједно чине 55 одсто извоза Европске уније у САД. Француска је извезла 43,9 милијарди евра, Холандија 40,5, Белгија 31,3, а Шпанија 18,9 милијарди евра.

ШТА ЈЕ НА СТОЛУ

Свјесни нових пријетњи и опасности с којима би се могли суочити, лидери у Европској унији послали су своју прву неслужбену понуду новоизабраном америчком предсједнику којом желе да избјегну увођење царина на робу која се извози “преко баре.” Након неслужбеног састанка лидера ове заједнице у Будимпешти предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручила је да би тарифе могле бити избјегнуте преговорима.

Прва понуда, у том контексту, вјероватно ће бити да ЕУ купује више америчког течног гаса као замјену за јефтинији руски гас. Стога не треба да чуди да је ово европско тијело већ донијело сет санкција којим се убудуће обухвата и руски гас, али и специјализовани танкери који га превозе у течном стању.

Колико је ово сулуд приједлог, говоре сви релевантни подаци. Као прво, америчким течним гасом може се подмирити између пет и десет одсто потреба Уније за овим енергентом. Такође, никако не треба заборавити да је Бајденова администрација још у јуну ове године знатно смањила извоз америчког течног гаса у Европску унију, преусмјеравајући га у Азију.

Такође, заустављени су и неки пројекти у Мексичком заливу, који су требали да повећају извозне капацитете САД. При томе, опет се заборавља да је одрицање од јефтиних руских енергената било један од главних разлога економског суноврата у појединим европским земљама.  Закључак: играти на ову карту представљало би нишањење и другу ногу већ шепајуће Европе.      

Шта је то што би се још могло ставити на преговарачки сто, чиме се политички  трговало, а како би се одобровољио никад одлучнији Трамп - ком је парола “Америка на првом мјесту”? Према мишљењу појединих аналитичара, Брисел би могао преговарати и о аранжману за увоз већих количина челика и алуминијума, али и неких критичних минерала. Једна од могућности јесте да Европа пристане да своју политику према Кини усклади са оном у Вашингтону. То би могло значити даље препреке за увоз кинеских електричних аутомобила и друге технологије, као и ограничавање директних страних инвестиција из Кине и све већа ограничења на извоз високотехнолошке робе. Европска унија би се такође могла обавезати и да ће купити више војне опреме од САД. На овај начин САД би увукле Европу у трговински рат са Кином. Губитак овог тржишта, након руског, био би раван економском самоубиству.    

ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА

Међутим, као и 2018. године, остаје питање како би бриселски званичници гарантовали да ће се потписаних споразума придржавати и саме чланице Европске уније, односно компаније. Трамп овог пута, а поучен ранијим искуством, сигурно неће дозволити да се уводе само козметичке промјене.

Свјесни су тога изгледа и у Бриселу те стога не треба да чуди што већ постоје приједлози да се на нивоу ове заједнице уведе заједничко задуживање, али и стварање некаквих заједничких одбрамбених капацитета. То није ништа друго до неки нови покушај централизације ове заједнице, којој се противе поједине европске земље.

Све у свему, Европска унија и нема много тога чиме би могла трговати, а ако нешто и постоји, то би, опет, имало несагледиве економске посљедице по ову заједницу и њене компаније, јер је већ изгубила привредну конкурентност у односу на своје досадашње глобалне конкуренте.    

Нажалост, какав год да буде епилог, Урсула фоне дер Лајен ће и даље бити ту, али ће испаштати европска привреда, а са њом и она са ових наших балканских простора. Највећи спољнотрговински партнер БиХ је управо Европска унија. Тешко стање у појединим земљама, а прије свега у Њемачкој, већ има велике негативне посљедице по домаћу привреду, а неки нови трговински рат сигурно би још додатно закомпликовао ствари. 

Никако не треба да заборавимо поменути и да велики број људи са ових наших простора ради негдје у иностранству, шаљући зарађени новац родбини у БиХ. Ради се о око четири милијарде марака иностраних дознака на годишњем нивоу које помажу да се одржи неопходна потрошња у БиХ. Када би се оне смањиле за, рецимо, 10 одсто, у БиХ би на годишњем нивоу било око 400 милиона марака мање у оптицају, односно у потрошњи. Шта би само то значило, непотребно је коментарисати.    

Нови балони

Побједа Доналда Трампа на изборима 5. новембра раздрмала је америчке берзе. Дошло је до правог бума и раста акција. Поједини економисти, међу којима је и Хари Дент, међутим, упозоравају да се ради о новим балонима, који никада не завршавају добро. Према ријечима Дента, ситуација у САД је таква да не постоји начин да се изађе из екстремног балона и меко слети. Сматра и да нова Трампова фискална политика неће бити довољна да спријечи велики циклични крах, који ће бити  више везан за приватни, него савезни дуг. Он процјењује да дуг приватног сектора у САД износи чак 630 билиона долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.