Тито планирао да побјегне у Швајцарску!?

Јосип Броз Тито је размишљао и о бјекству из земље у вријеме највећег притиска Совјетског Савеза на Југославију 1948, показују најновија истраживања.

Југославија је могла да остане без предсједника послије Резолуције Информбироа и сукоба са Совјетским Савезом. Јосип Броз Тито је размишљао чак и да напусти Југославију уколико је Совјетски Савез нападне или окупира.

"Британски обавјештајци су са терена у централу своје тајне службе послали податак да је за време најжешће кризе и сукоба између КПЈ и КП СССР-а и његових сателита Тито контактирао власти Швајцарске у намери да сазна да ли постоји могућност да добије азил у тој земљи", наводи Горан Николић, аутор књиге "Тајне службе Велике Британије", која ће бити представљена јавности у фебруару.

Николић наводи да је Резолуција Информбироа и сукоб са Стаљиновим Совјетским Савезом довео до отопљавања односа између Југославије и западних савезника.

Да је информација о Титовом захтјеву за азил поуздана свједочи и податак да су британске тајне службе биле веома активне у Југославији четрдесетих и педесетих година. Агенти који су послати у Југославију да заврбују сталне изворе информација из Југославије сазнали су и податак о Титовом интересовању за азил у Швајцарској.

"У званичној историји британске тајне службе, аутор Џефри Кит наводи да се из докумената похрањених у архивама МИ6 може видети да је, за разлику од предратне Југославије, тајна служба четрдесетих и педесетих година XX века имала веома мало успеха у регрутовању агената. Као највећи успех наводи се прикупљање веома детаљних информација о цивилним и војним нафтним инсталацијама, као и складиштима нафтних деривата, од стране агента који је у Југославију долазио 'пословно' током 1947. Међутим, када је овај агент покушао да врбује сараднике како би осигурао стални доток обавештајних података, доживео је неуспех. Тада је са терена стигла и информација о Титовим контактима са Швајцарском", наводи Николић.

Иначе, британски обавјештајци су имали веома битну улогу у југословенским догађајима пред рат, током њега, али и касније.

Поред познате чињенице да су се савезници опредијелили за Тита и напустили сарадњу са Дражом Михаиловићем због извјештаја британских агената који су били у мисијама у два југословенска ратна покрета, Николић у књизи наводи да је британска служба имала кључну улогу у пучу организованом 27. марта.

За организовање пуча био је задужен обавјештајни официр СОЕ Џорџ Тејлор, који је у Београд стигао по личном наређењу Винстона Черчила.

"У званичној историји британске тајне службе наводи се да је пуч био огроман успех британске пропаганде, иако је нажалост кратко трајао и убрзао немачку инвазију на Југославију и Грчку", каже Николић.

Он у својој књизи наводи да су Британци упозорили Југославију на напад 6. априла 1941. који ће Њемачка извести.

"У 10.20 сати, 5. априла 1941, SIS (Secret Intelligence Service) је послала упозорење Београду засновано на обавештајним подацима добијеним прислушкивањем и пресретањем комуникација. Харолд Гибсон, шеф операција за Балкан, упозорио је југословенски генералштаб да су сазнали да ће немачки напад почети рано ујутру 6. априла", каже Николић.

Инвазија је почела у 5.15.

Отворени досијеи до 1949.

"Колико се уистину зна о британској тајној служби, може се закључити из податка да је поводом стогодишњице постојања MI6 њено руководство први пут одлучило да делимично отвори архиве једном историчару, професору Киту Џефрију с Универзитета у Белфасту. Уз забрану навођења имена агената, дозвољен му је приступ грађи до 1949. Све остало је и даље 'бела мрља'", каже др Милан Милошевић, професор кривичног права на Универзитету Унион.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.