Темељи БиХ пред пуцањем

БАЊАЛУКА - Јавна расправа о пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру у предмету "Славен Ковачевић против БиХ", која потреса домаћу политичку сцену, заказана је за сутра, а републички представници уочи још једне размјене ставова о овом процесу тврде да је првостепена одлука тамошњих судија неодржива и озбиљна пријетња темељима садашње БиХ.

Ковачевић, који је и савјетник хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића, жалио се суду у Стразбуру, јер му је угрожено активно бирачко право с обзиром на то да, како је и навео, као неко ко живи у ФБиХ може да гласа само за Хрвата и Бошњака када бира чланове Предсједништва БиХ, док је исти случај и када је у питању попуњавање Дома народа Парламента БиХ - једино Срби из Републике Српске могу да бирају српске делегате, односно Бошњаци и Хрвати из Федерације могу бирати оне из бошњачког и хрватског народа.

Европски суд је пресудио крајем августа прошле године и утврдио да су његова права прекршена и да је дискриминисан, те констатовао како конститутивни народи, а то су према Уставу БиХ Бошњаци, Срби и Хрвати, уживају повлашћен положај у садашњем систему.

Ковачевић је, послије прве одлуке Суда у Стразбуру, рекао да је срушен концепт легитимног представљања, међутим, БиХ је поднијела захтјев за преиспитивање те пресуде. Жалбу су упутиле вршиоци дужности агената БиХ пред Судом за људска права Моника Мијић и Јелена Цвијетић за које је Ковачевић тврдио да немају надлежност за то јер су им истекли мандати, а што је спорно и појединцима из Савјета министара те је у протеклим данима било и тешких ријечи.

Ипак, суд је уважио жалбу Канцеларије агента БиХ, а Мијићева јуче није хтјела да коментарише овај случај због јавне расправе која је заказана, казавши само кратко да се став судија, послије сриједе, очекује у наредним мјесецима.

Из Српске, чији ће представник, односно министар правде Милош Букејловић пратити расправу у Стразбуру, упозоравају да је постојећи став судија опасан.

- Предмет је значајан у правном смислу, јер се Европски суд бави уставним уређењем БиХ, а не би требало, јер надлежан је за Европску конвенцију о људским правима, не за то како је земља уставно уређена. Сматрамо да је ту направљена грешка, али ако узмемо у обзир да нису испоштовали ни своја правила јер нису испуњени процедурални услови, мислим да иза тога свега ипак нешто постоји и да се тај предмет свјесно гура и из неког разлога покушава направити једна изборна јединица у БиХ, до чега би довело потврђивање ове пресуде -  рекао је за "Глас Српске" правни заступник Републике Српске Лазар Стјепановић.

Сматра да постоји низ аргумената који шаљу другу слику, односно иду у корист тога да не може бити донесена таква пресуда.

- Правно гледано, не би требало да потврде ову пресуду, већ да одбаце захтјев као неуредан, а ако то не ураде, једина исправна била би пресуда у којој би био одбијен захтјев јер не може Европски суд да се бави тим стварима, а као један од аргумената који би могао да узме у обзир јесте то да нису искоришћени сви правни лијекови у БиХ којима би се Ковачевић могао заштитити - истакао је Стјепановић који је подсјетио да Ковачевић није, између осталог, поднио прије Стразбура апелацију Уставном суду БиХ.

Правни заступник Републике Српске наглашава да је Парламент БиХ једини надлежан за промјену Устава, а због постојећег законодавства Европски суд је и раније у случајевима "Сејдић и Финци", "Пилав", "Зорнић" и "Пударић" оцијенио да је БиХ дужна да укине дискриминаторске одредбе у Уставу и Изборном закону. Ипак, ова посљедња одлука у предмету "Ковачевић" подигла је велику прашину.

- Ова је, мислим, опаснија од претходних пресуда јер се бави самим уређењем БиХ, док су се претходне бавиле бирачким правом - закључио је Стјепановић.

Одлучивање

Према Европској конвенцији за људска права, свака странка у року од три мјесеца од дана доношења пресуде вијећа може, у посебним случајевима, да захтијева да се предмет изнесе пред Велико вијеће Европског суда за људска права. У истом члану стоји да ће одбор од пет судија Великог вијећа прихватити захтјев ако се предмет тиче неког озбиљног питања везаног за тумачење Конвенције или озбиљног питања од опште важности. Уколико одбор прихвати тај захтјев, Велико вијеће одлучује о предмету пресудом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.