Тегелтија: Процес европских интеграција покренут са мртве тачке

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да је Савјет министара у овој години урадио све што је било у његовој надлежности, испунио што се од њега очекивало у току пандемије ковида 19 и покренуо процедуре европских интеграција са мртве тачке, нагласивши да би наредна 2021. требало да буде година када ће БиХ добити кандидатски статус.

Говорећи о годишњици рада актуелног Савјета министара на чијем је челу, Тегелтија је у интервјуу Срни рекао да је ова година апсолутно различита од онога како је он замишљао, о чему је говорио у свом експозеу, и реалног стања ствари.

“Моја очекивања су била да ћемо сви бити фокусирани на економски развој и пружање подршке грађанима у БиХ у смислу стварања бољих услова за живот, као и на процес интегрисања у ЕУ, али само неколико мјесеци послије цијели процес живота и рада, не само у БиХ већ у цијелом свијету, у потпуности се промијенио. Од појаве вируса корона све је било подређено борби против пандемије”, навео је предсједавајући Савјета министара, подсјетивши да је рад Савјета министара додатно отежала и чињеница да шест мјесеци нису имали комплетан састав, јер су мандат почели без једног министра и једног замјеника министра, а потом је дошла и оставка министра безбједности.

Он је констатовао да је скоро цијелу 2020. годину обиљежио ковид 19 који је опредијелио живот и рад свих у БиХ и свијету, па тако и рад Савјета министара.

“Ми смо у једном тренутку дошли у ситуацију да немамо практично других активности већ да пратимо процесе борбе против ковида. Прво смо, на самом почетку пандемије, морали да пружимо подршку здравственом сектору, а потом је било неопходно успоставити коридор за снабдјевање јер су границе биле блокиране. Није било ни увоза ни извоза роба и постојала је пријетња да за неколико седмица останемо без роба и сировина за домаћу производњу, а да производ које имамо не можемо пласирати на тржишту. Било је неопходно да обезбиједимо додатна финансијска средства из међународне заједнице да би се пружила подршка здравственом сектору и привреди која је у једном тренутку престала да ради”, појаснио је Тегелтија.

У почетку су, каже он, морали да доносе тешке и непопуларне мјере, као што је затварње граница, увођење карантина, да би заштитили здравствени сектор, односно да би он могао да се реорганизује и прилагоди новонасталој ситуацији.

“Успјели смо брзо да БиХ уведемо у такозване 'зелене коридоре' у процесу снабдјевања, тако да нисмо имали проблема. Ишли смо одмах и на брзо обезбјеђивање средстава од ММФ-а, Европске комисије и Свјетске банке и у веома кратком временском периоду обезбиједили више од 700 милиона евра подршке намијењених владама ентитета да би оне могле да обезбиједе додатна средства за здравствени и реални сектор”, појаснио је Тегелтија и додао да је у међувремену усвојен буџет заједничких институција у којем је издвојено 47 милиона КМ подршке за здравствени сектор у цијелој БиХ.

Тегелтија је рекао да су међународне институције које се баве процјеном борбе против ковида 19 констатовале да су све власти у БиХ, и владе Републике Српске и ФБиХ и Савјет министара, адекватно реаговале.

“Заједничким договором и разговорима са премијерима и министрима здравља на самом почетку пандемије повукли смо кључне потезе и заштитили здравствени сектор, али и грађане од неконтролисаног уношења вируса у БиХ. Док је здравствени сектор извршио реорганизацију и припремао се и технички и организационо, ми смо обезбиједили финансијска средства за подршку привреди што је дало добре резултате. Ако погледамо само број незапослених у БиХ, спадамо у ред земаља са најмањим бројем људи који је остао без посла у току пандемије, чему је допринио сет мјера које су уводиле владе ентитета. Са једне стране смо се борили за људске животе а са друге смо наставили борбу за економију”, истакао је Тегелтија.

Он је оцијенио да је у БиХ солидан ниво привредне активности, осим за неке гране као што су туризам и угоститељство којима ће и наредне године бити потребна подршка.

Тегелтија је нагласио да је здравствени сектор и даље под притиском, али успијева да прихвати све пацијенте и пружи адекватну заштиту, те да је у том погледу значајну улогу одиграла директна интервенција у област здравства.

“Апелујем на све грађане у БиХ да својим понашањем не отежавамо посао здравственим радницима, већ да поштујемо препоручене мјере заштите јер сви знамо кроз какаве смо процесе пролазили и још пролазимо. Пред нама су новогодишњи и божићни празници и позивам све да се суздржимо од великих окупљања и да празнике прославимо у кругу породице, јер наше неодговорно понашање може довести до раста броја обољелих што може направити додатни проблем и притисак”, упозорио је Тегелтија.

Уколико БиХ успјешно прође кроз овај празнични период и зимску сезону, рекао је Тегелтија, то ће бити посљедњи озбиљнији шок за здравствени сектор.

“Према свим информацијама којима располажемо, до краја марта наредне године очекујемо да ће бити доступна вакцина у БиХ и да ће послије тога бити много лакши процес борбе против ковида. Што се тиче економије и даље ће бити веома тешко и компликовано, јер наша економија зависи и од економија сусједних и земаља ЕУ, односно од те сарадње зависи наш укупни економски раст”, појаснио је Тегелтија.

Према његовим ријечима, већ сада је евидентно да 2021. неће бити година у којој ће се лако ријешити проблем пандемије.

“Сва очекивања су усмјерена ка томе да ће масовна вакцинација, која се очекује у првој половини наредне године, овај вирус ставити под контролу што би створило претпоставке за већу економску активност. Прогнозе, које су радиле највеће међународне финансијске институције, говоре да би могло доћи до позитивног привредног раста у 2021, али сасвим је сигурно да он неће бити довољан да се вратимо на ниво прије пандемије, са почетка ове године”, навео је Тегелтија.

На питање да ли ће БиХ успјети да купи вакцину против вируса корона с обзиром да Влада ФБиХ није до предвиђеног рока, 15. децембра, уплатила свој дио средстава, Тегелтија је рекао да је за њега било велико изненађење што федерална влада није уплатила тај новац, истичући да је сигуран да није проблем у новцу и да Влада ФБиХ има та средства, већ у процедурама.

Он је појаснио да је БиХ одмах на почетку пандемије постала дио глобалне мреже ЕУ за набавку лијекова, медицинских средстава и санитетске опреме и кроз тај процес је постала и дио глобалне мреже за набавку вакцина.

“То је најбољи начин да БиХ добије и адекватну вакцину и адекватну количину. У првом таласу предвиђено је да купимо око 1.233.000 вакцина а имали смо обавезу да уплатимо 20 одсто аванса што су урадили и Брчко дистрикт и Република Српска и ФБиХ, док је Савјет министара преузео обавезу плаћања трошкова транспорта и складиштења за цијелу БиХ што је око два милиона КМ.

Осталих 80 одсто вриједности тих вакцина, уз сагласност премијера ентитета, договорили смо да платимо у цјелости а рок је био 15. децембра. Надам се да ће Влада ФБиХ најкасније до сутра испоштовати своју обавезу и да ћемо добити предвиђену количину вакцина, јер би били у проблему ако добијемо само трећину”, рекао је Тегелтија.

Он је додао да ће БиХ на исти начин, кроз систем са ЕУ, набавити додатне количине вакцина, те да су тренутне процјене да је потребно да 50 до 60 одсто грађана прими вакцину.

Говорећи о осталим активностима Савјета министара у протеклом периоду, Тегелтија је у интервјуу Срни рекао да осим борбе са пандемијом, Савјет министара је послије дужег времена наставио процес европских интеграција који је био потпуно блокиран, након 12 година коначно су организовани избори у Мостару, усвојена је Стратегија процесуирања ратних злочина и Стратегија за реформу јавне управе на свим нивоима у БиХ, што ствара оквир за наставак процеса приближавања БиХ ЕУ.

“Успјели смо усвојити и методологију за израду програма интегрисања БиХ тако да су данас представници Европске комисије почели да говоре о могућем датуму добијања кандидатског статуса за БиХ. Сви кључни представници ЕУ најављују да би то могло да буде у првој половини наредне године. Пред нама је неколико закона за које сматрам да можемо да усвојимо и да ускоро добијемо кандидатски статус”, навео је Тегелтија.


Упитан да прокоментарише покушаје опозиционих политичких партија у Српској и ФБиХ да оспоре резултате рада Савјета министара, те да је било позива и за његову смјену и да ли ти захтјеви имају упориште или су ти захтјеви с циљем прикупљање политичких поена, Тегелтија је рекао да опозиција има легитимно право да тражи оставку извршне власти на било ком нивоу, али да је у највећем броју случајева, па тако и у овом - покушај скупљања политичких поена.

“Оно у чему се ми не слажемо и гдје имамо супротне ставове јесте моје виђење и виђење опозиције, нажалост и у Српској, о мјесту и улози Савјета министара. Највеће примједбе које се износе на рад Савјета министара јесу оне које немају ништа заједничко са стварним мјестом и улогом Савјета министара”, навео је предсједавајући Савјета министара.

Према његовим ријечима, из политиког Сарајева најчешће долазе приједлози и сугестије да Савјет министара треба да повлачи потезе који нису у његовој надлежности, гдје праве аналогију између потеза које повлаче владе неких других држава и Савјет министара.

“Извршна власт у БиХ је дефинтивно јасно подијељена и постоје надлежности које доминантно имају владе етитета а ријеч је о реалном животу од образовања, привреде, здравства и слично. Више пута сам јасно рекао да сви који желе да наметну Савјету миистара питања која нису у његовој надлежности, у мени не могу имати партнера, али исто тако и они који покушавају да одузму било коју надлежност Савјета министара које су дефинисане законом, такође, немају партнера ни у овом Савјет министара нити могу са мном постићи било какав договор”, поручио је Тегелтија.

Он је нагласио да је овај састав Савјета министара испунио све обавезе које су биле у његовој надлежности у тешкој борби против пандемије и ниједна активност није било условљено тиме да нешто није урадио Савјет министара.

“Са друге стране, Савјет министара не може испуњавати политичке жеље из Сарајева у смислу да преузима надлежности у здравственом сектору, образовању и слично. Ти захтјеви су усмјерени на то да се врши додатна централизација, као што је био покушај на почетку мандата претходног Савјета министара када је у самом експозеу било изнесено много ствари које су водиле ка централизација попут формирања нових министарстава на нивоу БиХ, што није добило подршку и врло тешко да ће икада добити”, нагласио је Тегелтија.

Он је поновио да ће се актуелни Савјет министара кретати у оквирима својих надлежности и онога што је законима дефинисано.

БиХ средње задужена земља, нема спремности да се мијења политика Централне банке

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија истакао је да да БиХ, према свим критеријумима којима се мјери задуженост, спада у ред средње задужених земаља и чак је на доњој граници средње задужености иако се у посљедњој години повећао спољни дуг због пандемије ковида 19.

“Тешко је некада пратити укупну задуженост Републике Српске и ФБиХ, иако видим да то неки упорно покушавају да искажу, имајући у виду уставно уређење ФБиХ која има много већи степен децентрализације и у том цијелом процесу није обухваћена комплетна консолидација, али када говоримо о БиХ она није задужена и реално не постоји опасност да у овом тренутку добије статус презадужене земље”, истакао је Тегелтија у интервјуу Срни.

Он је додао да БиХ, оба ентитета и Брчко дистрикт сервисирају све своје обавезе и не види могућност да БиХ у наредном периоду може да угрози свој укупни јавни дуг, без обзира што неки стручњаци, како се представљају, покушавају да га искажу према сваком грађанину колико је ко дужан.

На питање колико би БиХ могле помоћи резерве Централне банке, која и у овим изаовним временима не мијења своју политику за разлику од других централних банака, Тегелтија је рекао да је сасвим сигурно да би Централна банка БиХ могла да одигра бољу улогу, посебно у овом времену борбе са ковидом, али да, нажалост, не постоји спремност да се позиција Централне банке мијења.

“Овдје говорим о потенцијалу Централне банке не са становишта да су то средства која би било ко могао да добије као грант, трансфер и слично, већ о потенцијалу средстава која стоје у Централној банци. Тешко је то сада дефинисати јер постоје чврсти ставови међународних финансијских институција које инсистирају на систему каренси борда у коме се ми данас налазимо и била би озбиљна расправа када би хтјели да покренемо питање да ли је то добро рјешење за БиХ или да напустимо систем каренси борда. У овом тренутку не бих да лицитирам о томе”, рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да се озбиљно говорило о питању резерви у Централној банци, али о томе нема сагласност. “Жао ми је што не постоји спремност да се у БиХ озбиљније отвори расрава о мјесту и улози Централне банке у укупном животу БиХ укључујући прије свега финансијски сектор, док се са друге стране инсистира на томе да имате некакав регистар физичких лица у Централној банци који већ имате на неком другом мјесту”, додао је Тегелтија.

Када је ријеч о буџету заједничких институција, Тегелтија очекује да ће БиХ
имати буџет до краја првог квартала 2021, ако не дође до неких блокада што, како каже, не би била нека новост у БиХ.

“Процес израде буџета траје, Министарство финансија ради на томе и врло брзо ће завршити, а ми смо због своје сигурности на посљедњој сједници усвојили Одлуку о привременом финансирању за прво тромјесечје 2021. да не би довели у питање било какво финасирање, своје обавезе, плата запослених...”, рекао је Тегелтија.

Он је навео да сама структура буџета у 2021. години нема простора за било какве промјене у односу на ову годину, јер се заједничке институције не задужују тако да се не може интервенисати у некој области на основу кредитних средстава.

“Нама је најважније да се обезбиједе средстава за сервисирање спољног дуга и функционисање институција јер све то гарантује стабилност финансијског система БиХ”, појаснио је Тегелтија.

Он је најавио да ће и у наредном периоду бити настављено пружање помоћи здравственом скетору и подсјетио да је до сада из буџета заједничких институција за те намјене издвојено 15 милиона КМ, те да ће још толико бити обезијеђено до краја ове године.

Говорећи о Закону о јавним набавкама, предсједавајући Савјета министара је истакао да је циљ овог закона да се унаприједи процес јавних набавки, да буде транспаретнији него што је сада, те да се избјегну проблеми који постоје на релацији оних који расписују јавне позиве и оних који се на њих пријављују.

“Прихватили смо идеју привредних комора Републике Српске и ФБиХ да припреме верзију закона која ће имати подршку пословне заједнице у цијелој БиХ и да та верзија садржи све што је предвиђено европским законодавством. Прихватио сам радну верзију, јер су дошли до рјешења којим ће бити отклоњене све потешкоће а сам процес јавних набавки биће транспарентан. При томе, одговара и пословној заједници и надам се да ћемо ускоро имати нови закон који ће бити у њиховом интересу”, рекао је Тегелтија.

На питање да ли је тачна информација да је Савјет министара гласао о смјени министра иностраних послова Бисере Турковић како су то пренијели федерални медији, Тегелтије је рекао да то апсолутно није тачно, те појаснио да одлуку о смјени доноси предсједаваајући Савјета министара који ту одлуку упућује у парламентарну процедуру или министар сам подноси оставку.

“Дефинитивно није тачно да смо гласали о смјени Турковићеве. Ми смо, као што то често радимо, разматрали закључак једног од два дома Парламентарне скупштине. Овај пут је била иницијатива из Дома народа коју је предложила Душанка Мајкић, а био је у вези са МИП-ом, односно Турковићевом. Према процедури, министарство на које се иницијатива односи и кабинет предсједвајућег треба да припреме информацију о којој се гласа да ли је прихватљива или не. На наше изненађење, на посљедњој сједници Турковићева и министри из реда бошњачких народа су гласали против да се уопште припреми информција а онда су то претворили у причу о гласању о смјени Турковићеве, што апослутно није тачно јер сви знају како се доноси одлука о смјени”, нагласио је Тегелтија.

Говорећи о раду ЦИК-а БиХ и посљедњој одлуци да не објави резултате избора у Сребреници и Добоју, као и изјави једног од чланова ЦИК-а да ће избори у ове двије локалне заједнице највјероватније бити поништени, Тегелтија је рекао да су забрињавајући медијски иступи појединих чланова ЦИК-а који најављују шта ће се дешавати са изборним резултатима, а при том су у директној функцији појединаца који су дио изборног процеса.

“Такви људи уопште не би смјели да буде у ЦИК-у и од те институције заиста очекујем да се врати свом раду и одлуке доноси у складу са законом и у законом дефинисаном року”, истакао је Тегелтија.

Он је упитао зашто ЦИК не доноси одлуке о утврђивању изборних резултата, јер им пролазе рокове и истакао да би било сасвим логично да су донијели одлуку и за Сребреницу и за Добој, ма каква она била али да је донесу и образложе.

“Овакво понашање дјелује као покушај да се донесу одлуке које одговарају малој групи појединаца, а не бирачкој вољи људи који су гласали”, истакао је Тегелтија.

Он је подсјетио да су чланови ЦИК-а изабрани на незаконит начин, да не испуњавају услове за те позиције и имају озбиљне препреке да буду уопште изабрани, додавши да су постојали оправдани разлози за сумњу да ће ЦИК радити професионално свој посао.

“Нажалост, веома брзо се то потврдило. Убрзо се појавила та нејасна ситуација која је резултирала помјерањем рока за одржавање локалних избора. Чак и да прихватимо да је то била оправдана одлука ЦИК-а, никада је не можете правдати ако је донесена мимо закона, а ЦИК је мимо свих рокова одгодио изборе”, констатовао је Тегелтија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.