Тегелтија: Растерећењем рада до смањене стопе доприноса и већих плата

БАЊАЛУКА- Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас у Бањалуци да ће бити формиране радне групе које ће се бавити растерећењем рада како би биле смањене стопе дориноса, с циљем да се уштеде прелију на повећање плата радницима.

- Формираћемо пет радних група у којима ће бити представници свих асоцијација у БиХ које окупљају послодавце, ентитетских влада и Савјета министара. Главна питања су заштита домаће производње, порез на додату вриједност (ПДВ), Закон о јавним набавкама и сет питања која се односе на саобраћај - рекао је Тегелтија новинарима након састанка са руководством Привредне коморе Републике Српске.

Тегелтија је истакао да су разговарали не само о проблемима него и о ономе што су добро урадили у претходном периоду, а што је дало резултате.

- Многи макроекономски показатељи су на добром нивоу. Договарали смо се о томе шта је потребно да заједнички урадимо да би проблеми који отежавају пословање били ријешени. У пословној заједници цијеле БиХ постоји висок степен сагласности у вези са кључним проблемима, али у БиХ постоји велики проблем са координацијом која је неопходна да бисмо све усагласили на једном мјесту. Због тога смо договорили да формирамо пет радних група - рекао је Тегелтија.

Он је изразио увјерење да је у оквиру радних група и заједничким радом могуће постићи висок степен сагласности и потом ићи у законодавну процедуру да би договор са послодавцима претворили у законска рјешења.

Тегелтија је рекао да јавна предузећа морају дати значајнији допринос привредном расту Републике Српске и БиХ.
- Бољим управљањем јавним предузећима и кориштењем ресурса које смо им дали као друштво може се обезбиједити и виша стопа привредног раста- рекао је Тегелтија новинарима у Бањалуци, коментаришући анализу Свјетске банке према којој би БиХ по садашњем темпу привредног раста требало 100 година да достигне ниво економског развоја ЕУ.

Тегелтија је оцијенио да је за БиХ најважније да већ десет година има стабилан привредни раст.

- Он је, међутим, недовољан. Пројекције су показивале да ћемо 2020. годину завршити са привредним растом већим од пет одсто, али се данас враћамо на стопе од око три одсто које нису довољне да би се јасно видјели позитивни ефекти на животни стандард грађана -, каже Тегелтија.

Најважније је, сматра он, задржати привредни раст, обезбиједити стабилност и постепено мијењати структуру привредног раста.

- Привредни раст је у великој мјери зависио од потрошње, а данас то није доминантно јер је подстакнут и инвестицијама и извозом. То морамо да задржимо ако желимо да обезбиједимо стабилан раст. Озбиљног привредног раста не може бити без раста приватног сектора који још недовољно учествује у структури бруто домаћег производа. Мора доћи до новог инвестиционог циклуса у приватни сектор који ће бити најзначајнији покретачки механизам за значајније стопе привредног раста - истакао је Тегелтија.

Предсједник Привредне коморе Српске Борко Ђурић истакао је да предстоји рјешавање низа нагомиланих проблема који муче привреду, а на којима није рађено због неформирања власти.

- Имали смо прилику да се договоримо о начину сарадње и дефинишемо кључна питања која треба рјешавати ургентно, имајући у виду чињеницу да смо имали застој дужи од годину дана због неформирања власти на нивоу БиХ и немогућност да буду рјешавана и најнужнија питања која су од интереса за привреду - рекао је Ђурић.

Према његовим ријечима, фокус ће бити на прописима на нивоу БиХ који се односе на привреду као што су Закон о индиректним порезима, царинска политика, закони који третирају област транспорта и комуникација и други.

- Све су то питања која траже конкретне одговоре да бисмо ријешили нагомилане проблеме, а истовремено смањивали оптерећења која су присутна кроз Закон о таксама и одређене намете који су проистекли из подзаконских аката и оптеретили привреду - нагласио је Ђурић.

Ђурић је истакао да је већи привредни раст питање свих питања.
- Да би то било остварено неопходно је елиминисање препрека за динамичнији раст, подизање конкурентности наше производње и производа, повећање продуктивности како бисмо дошли до нове вриједности и вишег степена финализације, искоришћавање природних ресурса, подизање нивоа ефикасности рада јавне администрације која треба бити у функцији привреде, те побољшање здравственог сектора да бисмо имали здраву радну снагу – истакао је Ђурић.

Он је поновио да је један од приједлога Привредне коморе који би омогућио искорак значајније улагање у технолошки развој.
- Вјерујем да ће Влада Српске наћи начин да у наредном трогодишњем периоду буде издвојено 300 милиона КМ у виду грант средстава за технолошки развој привреде, док би привредници обезбиједили 700 милиона КМ. Милијарда КМ би омогућила значајнији технолошки развој, а то би за посљедицу имало и скраћење рокова које је израчунала Свјетска банка", истакао је Ђурић.

Министар транспорта и комуникација БиХ Војин Митровић рекао је да постоји много проблема у области саобраћаја, те да ће имати састанке и са представницима пословне заједнице ФБиХ, након чега ће тражити рјешења која ће олакшати пословање.

- Дошли смо да чујемо став пословне заједнице о томе који проблеми оптерећују привреднике у Српској. На нама је да осмислимо рјешења. Није ријеч само о законским прописима, већ постоје и правилници чијом измјеном би привредним субјектима било олакшано пословање и смањени трошкови. Циљ нам је да олакшамо промет робе и путника - поручио је Митровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.