Тегелтија: Боље да Њемачка остане носилац берлинског процеса

ТИРАНА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да би било боље да Њемачка буде и даље носилац берлинског процеса и након избора новог канцелара, иако он не може ићи без ЕУ.

Тегелтија је рекао да након одласка њемачког канцелара Ангеле Меркелове, која је била носилац Берлинског процеса, постоје различита размишљања и виђења како и ко да буде његов носилац.

"Често процеси зависе управо од појединаца који су највећи заговорници. Једно од могућих рјешења је да нови канцелар Њемачке буде такође исто посвећен овом процесу као Меркелова или да се изабере модел да се то пренесе на Европску комисију. Ја стојим на становишту да би било боље да Њемачка буде и даље носилац тог процеса, иако он не може ићи без ЕУ", рекао је Тегелтија након разговора са Меркеловом, која се у Тирани састала са лидерима земаља западног Балкана.

Он је истакао да је одлука Меркелове да окупи лидере на једном мјесту порука да је Балкан био и остао у фокусу њеног интересовања.

Тегелтија је пренио да је Меркелова отворено рекла да је и даље опредијељена да тражи рјешење да Берлински процес буде настављен и интензивиран.

Он је оцијенио да је ово добра порука и да је данас оцијењено да је ово био европски сусрет на западном Балкану.

"Берлински процес јесте почео давно, 2014. године, било је помака у том процесу, али тек је прошле године тај процес добио своју институционалну моћ усвајањем Економско-инвестиционог плана за западни Балкан који има велику финансијску подршку и резултати тога тек треба да се виде", рекао је Тегелтија новинарима.

Одговарајући на питање да ли је током билатералног сусрета са Меркеловом разговарано о "трусној" политичкој ситуацији у БиХ с обзиром на чињеницу да је у БиХ њемачки дипломата Кристијан Шмит кога пола БиХ признаје за високог представника, Тегелтија је рекао да Меркелова изузетно добро информисана о свим проблемима.

Тегелтија је рекао да су најважнија питања која су третирана у билатералним разговорима биле позиција Шмита и Изборни закон у БиХ и додао да су то два питања о којима не постоји сагласност.

"Ми који долазимо из Републике Српске сматрамо да Шмит није изабран у одговарајућој процедури. И даље сматрамо да треба искористити све могућности да Шмит добије адекватан мандат како је предвиђено, односно да ту подршку добије у Савјету безбједности, да и поред тога што су двије велике силе против тог начина избора, сматрамо да уз договоре и дефинисање мандата и овог високог представника, а и Канцеларије, треба да се дође до прихватљивог рјешења којим би се редефинисала позиција Канцеларије високог представника у Сарајеву", сматра Тегелтија.

Он је навео да Меркелова има другачије виђење, али да је и она за то да се "дефинише начин у коме би сви били сигурни да Шмит неће негдје на крају или на почетку свог мандата понашати као што се понашао Валентин Инцко који је одлазио и који је својом одлуком направио проблем свима у БиХ" и самом Шмиту.

"Остаје да се у дипломатским разговорима свих оних који су заинтересовани за ово рјешење покуша редефинисати да Шмит добије мандат и да би то изгледало све како треба", истакао је Тегелтија.

Говорећи о Изборном закону, он је пренио да је током разговора са Меркеловом поновио да се прихватају све пресуде Европског суда за људска права који каже да треба промијенити начин избора Предсједништва БиХ како би се омогућило и другима, осим припадника конститутивних народа, да се могу кандидовати.

"Становиште је и моје да је то питање односа унутар Федерацији БиХ између Бошњака и Хрвата", напоменуо је Тегелтија.

Према његовим ријечима, Република Српска има свој усаглашен став о питању избора Предсједништва БиХ већ дуго година и тај став ће и даље заступати.

"Да би се дошло до Изборног закона потребна је пуно већа ангажованост и међународне заједнице како ни једна ни друга страна не би добила максимум у преговорима, него да се дође до прихватљивог рјешења, како рече Шмит, да не би дошли у ситуацију да један народ бира представнике другом народу", истакао је Тегелтија.

Говорећи о иницијативи "Отворени Балкан", Тегелтија је нагласио да је и Меркелова заговарала "Отворени Балкан", али да "двије трећине БиХ прихвата тај концепт" који су покренуле Србија, Албанија и Сјеверна Македонија.

"То није никаква замјена за процес проширења ЕУ, али јесте могућност да се неке ствари реализују и кроз овај систем жОтвореног Балканаж док се не постане пуноправна чланица ЕУ", навео је Тегелтија.

Он је указао да је Предсједништво БиХ у једном тренутку готово донијело одлуку о прихватању тог система да би потом дошло до промјене тог става.

"Ја ћу кроз Савјет министара и даље заговарати да је потребно да БиХ приступи овоме пројекту јер он ће, ако ништа друго, донијети неке помоћи грађанима, попут издавања дилома, путовања и томе слично", закључио је Тегелтија.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.