Тегелтија: Блокада више неће бити, надокнадити пропуштено

БАЊАЛУКА - Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је да Савјет више неће бити мјесто блокаде и да све што буде до њега као предсједавајућег неће ни на који начин блокирати рад овог тијела, а на сједницама се неће бавити оним политичким темама које блокирају његов рад.

Тегелтија сматра да је апсолутно беспотребно изгубљена година дана на формирање Савјета министара и да је то велики губитак сваки пут када годину дана нема власти.

“Утврђивање зашто се то догодило, такође би било непотребно изгубљено вријеме у овом тренутку, али је важно да покушамо на неки начин да надокнадимо то што смо пропустили”, рекао је Тегелтија.

Он је нагласио да је новоформирани Савјет министара неке ствари успио да заврши на крају године, али да то није довољно да би се стигло све оно што је требало да уради.

“Због тога у 2020. години, за разлику од неких других земаља, неких других власти, у БиХ немамо право на ходање, на шетњу, немамо право, ако не можемо да трчимо, онда можемо барем брзо да ходамо и да достигнемо барем дјелић онога што смо пропустили да урадимо у 2019. години”, рекао је он.

Он је истакао да ће се врло брзо тестирати да ли ће се са формирањем власти доћи у ситуацију да се рјешавају проблеми или ће нова власт служити за даљу блокаду. “То ће, наравно, зависити од нас”, рекао је Тегелтија за “Независне новине”.

Тегелтија каже да жели да ради, те наводи да је одговорност на члановима Савјета министара да раде и морају да схвате да губитак од годину дана неће никад бити надокнађен уколико дозволе да се уђе у блокаде.

“Ситуација да нешто блокирате је врло једноставна, али сам неколико пута поновио и лидерима политичких партија и партијама које су предложиле своје кандидате да Савјет министара мора бити мјесто доношења одлука и да мора бити барем једно мјесто које неће бити блокирано због политичких тема. У БиХ су углавном блокаде због политичких тема, због односа са земљама у окружењу и томе слично, а онда након годину дана поново сједнете за сто и то ријешите”, рекао је он.

Према његовим ријечима, због политичких питања не смију бити блокирана животна питања грађана БиХ, не може бити блокирана изградња граничног прелаза Љубовија-Братунац због тога што нема слагања у вези с било којим политичким питањем или питањем плата запослених у заједничким институцијама.

Говорећи о приоритетима рада у наредне три године, Тгелтија је подсјетио да је у експозеу навео да ће најважније бити питање економије, без обзира на то колико надлежности Савјет министара у томе има, те питање европских интеграција.

“Процес приближавања ЕУ многе ће ствари унаприједити у БиХ и питање међусобних односа унутар земље, што прије свега подразумијева сарадњу с различитим нивоима власти. И неизбјежно питање, не зато што га ја или било ко други жели, јесте питање мигрантске кризе, која је наметнута с неке друге стране”, истакао је он.

Он је додао да је прве састанке одржао са премијерима ентитета и послодавцима из ФБиХ и Републике Српске, јер мисли да економска питања могу ријешити многа питања која у овом тренутку изгледају чак и политички, јер грађани схватају помаке у рјешавању њихових егзистенцијалних проблема.

“Схватиће да та политичка питања и нису толико важна колико неко жели у овом тренутку да их тако представи. И питање европских интеграција за мене није питање јесмо ли чланица ЕУ или нисмо, него чињеница да у вези с тим постоји огроман степен сагласности друштва, да будемо чланица ЕУ”, рекао је Тегелтија.

Он сматра да за процес приближавања ЕУ треба да мијењамо себе, да мијењамо своје праксе, процедуре, да друштво буде боље, успјешније, зато што то тражи ЕУ. “Мислим да ћемо кроз тај процес приближавања ЕУ многе ствари побољшати, унаприједити и кроз јавну управу, и кроз политику безбједности, односа са сусједима”, рекао је Тегелтија.

Говорећи о ионицијативама за промјеном стопе ПДВ-а, Тегелтија је рекао да има шест до седам спорних тачака које Савјет министара жели да усагласи прије свега са пословном заједницом и владама ентитета, јер, како је нагласио, оне доносе политичке одлуке по том питању и не жели да побјегне од те приче.

“Можемо ли у пакету рјешавати питање ПДВ-а и доприноса за социјално осигурање и кроз комбиновање те двије мјере створити претпоставку да се повећају плате запослених и у приватном и у јавном сектору, јер за нас је јако важно да дође до раста плата у 2020. години. Желимо да закон о ПДВ-у о којем се толико прича буде усаглашен и да такав иде у процедуру Савјета министара, а не да трошимо неколико мјесеци на убјеђивање, на предлагање амандмана једне па друге партије, па онда условљавања”, навео је он.

Тегелтија је навео и да без раста приватног сектора, малих и средњих предузећа, неће бити могуће ни повећати БДП, неће бити простора за раст плата, односно само су инвестиције и извоз основне претпоставке за бржи и нормалан раст у БиХ.

Коментаришући досадашњу сарадњу Савјета министара и ентитетских влада, он је рекао да је Савјет министара специфичан па сарадња и блокада влада и Савјета министара не почивају на неспоразуму између предсједавајућег и премијера, већ одређених ресорних министара.

“Сада то желим промијенити, да то буде институционална сарадња, да не буде питање воље и жеље, него да буде обавеза. Савјет министара више никада неће бити тачка блокаде за реализацију било којег пројекта владама ентитета”, рекао је Тегелтија.

Говорећи о Програму реформи БиХ, Тегелтија је рекао да је он усвојен консензусом, те је изразио наду да ће кроз консензус и сам Програм реформе спровести онако како је тамо написано, како би унаприједили сарадњу са НАТО-ом и били добар партнер НАТО-у, који је незаобилазан фактор на овом простору.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.