Политика
Фото: Глас Српске
САРАЈЕВО – Док већина европских држава и даље избјегава увођење биометријске идентификације бирача и видео-надзора на бирачким мјестима због заштите приватности и тајности гласања, у БиХ се све озбиљније разматра модел изборног процеса који би подразумијевао управо такве механизме контроле, иако су у европској пракси они углавном ограничени или предмет правних и политичких расправа.
Ако се анализирају изборни системи појединих европских држава, може се видјети да се у већини земаља Европске уније идентификација бирача и даље заснива на класичној провјери личних докумената и бирачких спискова. У земљама попут Њемачке, Француске, Аустрије и Холандије изборни процес је одвојен од биометријских система идентификације, а подаци попут отисака прстију или биометријског препознавања лица не користе се на бирачким мјестима.
Њемачка се у том контексту посебно издваја кроз праксу Савезног уставног суда, који је више пута наглашавао да изборни процес мора остати лишен технологија које могу произвести осјећај надзора над бирачем или нарушити повјерење у тајност гласања. Додатно, Њемачка, држава из које долази Кристијан Шмит, припада кругу земаља са изузетно строгим правилима заштите личних података, гдје се обрада биометријских информација сматра правно и друштвено високоризичном праксом.
Сличан приступ присутан је и у Аустрији, али и Холандији, гдје се идентификација бирача ослања на физичка документа и бирачке спискове, без биометријске верификације. Разлог лежи у европском правном оквиру, прије свега Општој уредби о заштити података (ГДПР), према којој се биометријски подаци третирају као посебно осјетљива категорија чија је обрада начелно забрањена, осим у строго дефинисаним изузецима.
Одређени облици дигитализације ипак постоје, али без биометрије. Естонија има електронско гласање засновано на дигиталном идентитету и криптографским сертификатима. Белгија користи електронске гласачке машине у дијелу изборних јединица, док Швајцарска тестира ограничене моделе е-вотинга уз повремене суспензије због безбједносних ризика. У Румунији и Бугарској примјењују се електронске провјере идентитета и скенирање докумената ради спречавања вишеструког гласања.
Када је ријеч о видео-надзору, европска пракса је још рестриктивнија. Камере се углавном користе за надзор логистичких простора и складиштења изборног материјала, док се снимање самог гласања избјегава због заштите тајности и перцепције надзора.
Измјене Изборног закона БиХ које је 2024. године наметнуо високи представник Кристијан Шмит отвориле су простор за увођење нових технологија, укључујући оптичко скенирање гласачких листића, електронску идентификацију бирача и пилот-пројекте технолошких рјешења за унапређење интегритета избора. Ове измјене су и тада изазвале подијељене политичке реакције. Заговорници овог модела, сматрају да дигитализација може смањити простор за злоупотребе. С друге стране, противници, међу којима се најчешће издвајају СНСД и ХДЗ, али и дио правних стручњака, упозоравају на ризик по приватност и тајност гласања.
На све ово упозорава и Агенција за заштиту личних података БиХ, која сматра неприхватљивим увођење видео-надзора и обраду биометријског податка – отиска прста бирача – у сврху спречавања повреда изборног процеса. Из Агенције наводе да је видео-надзор оправдан искључиво ради безбједности, и то само ако се циљ не може постићи блажим мјерама. Биометријски подаци спадају у посебну категорију чија је обрада забрањена.
– Намеће се питање који легитимни циљ треба остварити задирањем у приватност бирача у овој мјери – наводи се, уз оцјену да таква обрада није у складу са начелима законитости и правичности.
Надлежни из ове институције упозоравају и да је новим Законом о заштити личних података БиХ, усклађеним са ГДПР-ом, забрањена обрада биометријских података у сврху јединствене идентификације лица, осим у изузетно ограниченим случајевима.
Чување приватности
Иако већина европских држава још не користи биометрију на бирачким мјестима, избори се постепено дигитализују кроз сигурније електронске системе и провјеру идентитета. Умјесто отисака прстију или препознавања лица, користи се електронски идентитет, енкрипција и системи провјере који штите тајност гласања, али омогућавају контролу регуларности процеса. Европске институције при томе наглашавају да се нове технологије смију уводити само у мјери која најмање задире у приватност грађана и не нарушава повјерење у изборе.
Сумњиви тендер
Централна изборна комисија БиХ донијела је у марту ове године одлуку о избору најповољнијег понуђача у поступку набавке опреме за систем биометријске идентификације бирача и скенирања гласачких листића на бирачким мјестима. Вриједност уговора - 74 милиона марака, а додијељен је компанији "Смартматик". Радило се о набавци система који укључује биометријску идентификацију бирача и скенирање гласачких листића. Тенедер за набавку ове опреме протекао је у низу контраверзи, а поготово јер је изабрана фирма која је имала једну од највећих цијена поменуте опреме.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
