Свједок: Армија БиХ гађала Маркале по наређењу Изетбеговића

Хаг - Свједочећи у одбрану Радована Караџића, бивши припадник полиције БиХ изјавио је данас пред Хашким трибуналом је да је гранату на сарајевску пијацу Маркале, у зиму 1994, испалила Армија БиХ, по налогу Алије Изетбеговића.

Под псеудонимом KW-586, скривеног лика и електронски измјењеног гласа, свједок је изјавио да је као припадник специјалне јединице "Бисери", 1992-94 године, био у обезбјеђењу Предсједништва БиХ које је засиједало у згради Народне банке у Сарајеву. Караџић је у судници цитирао документ власти БиХ, као потврду да је свједок заиста био у јединици "Бисери".

KW-568 је тврдио да је имао прилику да чује шта су предсједник Предсједништва Алија Изетбеговић, његов син Бакир, поглавар Исламске вјерске заједнице БиХ реис-ул-улема Мустафа Церић и други званичници говорили на састанцима. Изетбеговиће и остале свједок је оптужио да су плански изазивали цивилне жртве у Сарајеву, укључујући пијацу Маркале, и у Сребреници, да би оптужили бх. Србе и изнудили војну интервенцију NATO у корист муслимана.

"Најснажнији утицај" на Изетбеговића, по свједоку, имао је реис-ул-улема Церић. Изетбеговићев главни циљ била је да се испослује интервенција Запада на страни муслимана "изазивањем масовне патње" у Сарајеву и Сребреници, провоцирањем Срба да узврате ватру на цивилне објекте, укључујући болнице.

Тадашњи предсједник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, Караџић (68), оптужен је за терор над цивилима у Сарајеву дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и геноцид над око 7.000 сребреничких муслимана.

KW-586 је посвједочио и да је чуо Изетбеговића и вјерског поглавара Церића како разматрају "шта би се догодило ако би граната пала на Маркале". Послије пар дана, 5. фебруара 1994, то се и десило, изјавио је свједок, тврдећи да је АБиХ испалила гранату на Маркале из рејона села Мрковићи и да је то, по наређењу генерала АБиХ Сефера Халиловића, учинила јединица генерала Мустафе Хајрулаховића званог Талијан.

По оптужници против Караџића, у првој експлозији једне минобацачке гранате на Маркалама, 5. фебруара 1994, убијено је 66 особа, а више од 140 грађана је било рањено.

"Алија је рекао (генералу АБиХ) Сеферу (Халиловићу) да то треба урадити, а Сефер се окренуо ка Талијану и рекао: 'Талијан ће то'". У првом покушају, граната је пала близу пијаце, а затим је, за нови покушај, чекано да на осматрачком положају Унпрофора буде иста посада, са којом је постојао договор да 'не броје наше гранате'", објаснио је свједок.

У прољеће 1994, по изјави KW-568, Изетбеговић и реис-ул-улема Церић су се срели са командантом 28. дивизије АБиХ у Сребреници Насером Орићем и наложили му да организује нападе на околна српска села као би "испровоцирао Србе" да одговоре, нагласивши да "жртве нису битне на путу Свевишњег".

Свједок је, по сопственим ријечима, ускоро чуо да је Сребреница гранатирана и да је могуће да су гранате испалиле муслиманске снаге. У унаркрсном испитивању, тужитељка Керолин Еџертон је свједоков исказ назвала вишеструком теоријом завјере, тврдећи да је он све измислио како би се додворио "онима који га сада штите".

"Јок, не, можете тумачити како хоћете. Што сам рекао, рекао сам истину", узвратио је свједок.

Он је потврдио да није био Изетбеговићев тјелохранитељ и да није стално био уз њега, али је остао при исказу да је могао чути шта се причало на састанцима Предсједништва БиХ.

"У подруму банке они нису то крили од мене, ваљда су имали повјерења у мене", рекао је. "Знам шта сам видио на састанцима; шта се послије дешавало на извршењу тих задатака, ја не знам јер нисам био присутан."

Називајући његову причу "чистом измишљотином", заступница оптужбе је подсјетила свједока да је у вријеме прве експлозије на Маркалама генерал Халиловић већ био смијењен и "није ни био у АБиХ". KW-586 је одговорио да је Изетбеговић "под притиском смијенио Сефера, али га није избацио из Армије".

Вјеродостојност свједока тужитељка Еџертон је рушила и сугеришући да се он није јавио Трибуналу да свједочи на процесима генералу Халиловићу и Насеру Орићу, иако је живио у оближњој Белгији. KW-586 одговорио је да "о рату није желио да прича", зато што је вјеровао да је у рату постојала "равнотежа."

Навео је да је само желио да "дође себи".

Свједок је истакао да се одлучио да проговори тек кад се вратио у Сарајево и видио да "иста банда влада, као да је још рат", а да "други одговарају" за оно што је та власт учинила.

"Врло тешко је нешто рећи против свога, али некада се мора", казао је свједок, додајући да "свако треба да одговара за своје злочине".

KW-586 изјавио је да је 2000. желео да дође у Хаг и "да изјаву против оне багре тамо", као и да се "доста људи" у Сарајеву слаже с њим, али да се "плаше репресије".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.