Свијет у расулу, а богатство милијардера расте све брже

Већина западних земаља у протеклих пар година нашла се у великим економским и социјалним проблемима. Инфлација која је одбијала да без борбе оде, рецесија, проблеми са енергентима и трговински ратови праћени разним сулудим санкцијама, уздрмали су досадашњи начин живота, гурајући све више људи и породица ка граници сиромаштва.

Ипак, у цијелој тој несрећи био је и један мали број људи који је имао разлога за славље и отварање флаше шампањца уз кашичицу кавијара. Богатство милијардера порасло је за чак два билиона долара у 2024. години, односно 2.000 милијарди и то по стопи три пута већој него годину дана раније. У просјеку, сваке недјеље била су нова четири милијардера. С друге стране, према подацима Свјетске банке, број људи који живе у сиромаштву једва се промијенио од 1990. године. Свијет никада није био оволико подијељен. Јаз између један одсто најбогатијих и осталих претворио се у несагледиву провалију.

ПРОЈЕКЦИЈЕ

Упозорава се на ово у најновијем извјештају невладине организације "Оксфам" у ком се наводи да је у посљедњих 12 мјесеци број милијардера порастао са 2.565 на 2.769. Њихово заједничко богатство порасло је са 13 на 15 билиона долара. Ово је други највећи годишњи пораст богатства милијардера од када се воде овакве и сличне евиденције.

Подаци показују да се највећи годишњи пораст богатства догодио 2021. године, током пандемије корона вируса. То је углавном било подстакнуто владама које су убризгавале на стотине милијарди долара у своје економијe.

Богатство десет најбогатијих људи на свијету расло је током прошле године у просјеку за скоро 100 милиона долара дневно. Када би они којим случајем изгубили 99 одсто свог богатства преко ноћи и даље би остали то што су и данас - милијардери.

У свом претходном извјештају "Оксфам" је предвидио појаву првог билионера у року од једне деценије. Међутим, како се богатство милијардера убрзава, бржим темпом од предвиђеног, ова пројекција се драматично промијенила.

Према садашњим процјенама стручњака и стопама раста богатства, свијет је на добром путу да у том временском оквиру добије најмање пет мултимилијардера, односно оних који би имали богатство вриједно више од 1.000 милијарди долара, што отприлике успоредбе ради износи као и гломазни годишњи војни буџет Америке.

МОНОПОЛСКЕ МОЋИ

Ова стално растућа концентрација богатства, истиче се у овом извјештају, омогућена је монополистичком концентрацијом моћи, при чему милијардери све више утичу на индустрије и јавно мњење.

Можда је најбољи примјер амерички инвестициони фонд "Блек рок", иза ког стоје неке од најмоћнијих породица у свијету,  а који контролише, односно има акције у готово свим већим америчким компанијама вриједним више од 10.000 милијарди.

Ту су фармацеутске компаније, прехрамбене, војно-индустријски комплекс, енергетика, информатика. Овај фонд данас је не само највећи инвестициони, већ има и несагледиву политичку моћ да утиче на свјетска дешавања. Према ријечима аутора ове студије, контрола глобалне економије од стране неколицине привилегованих достигла је ниво који се некада сматрао незамисливим.  

Извјештај, такође, освјетљава и како се, супротно популарној перцепцији, богатство милијардера углавном не зарађује. Око 60 процената њиховог богатства потиче од насљеђа - монополске моћи или веза са "пријатељима".

Истраживање "Форбса" показало је да је сваки милијардер млађи од 30 година наслиједио своје богатство, док банка УБС процјењује да ће преко 1.000 данашњих милијардера пренијети више од 5,2 билиона долара својим насљедницима у наредне двије до три деценије.

Како се даље наводи у овом документу, многи супербогати, а посебно у Европи, дугују дио свог богатства и историјском колонијализму и експлоатацији сиромашних земаља. Као примјер је наведено богатство милијардера Винсента Болореа, који је своју велику медијску империју изградио од колонијалних активности у Африци.

Болоре је купио неколико бивших колонијалних компанија у Африци, искористивши талас приватизације подстакнут програмима структурног прилагођавања које су наметнули ММФ и Свјетска банка деведесетих година прошлог вијека. Ова стратегија му је омогућила да изгради широку транспортно-логистичку мрежу у Африци, која ради у 42 луке широм континента.

СЈЕВЕР И ЈУГ

Аутори ове студије упозоравају да ова динамика извлачења богатства опстаје и данас, јер огромне количине новца и даље теку са глобалног југа у земље на глобалном сјеверу, називајући овај процес као модерни колонијализам.

Најбогатијих један одсто у земљама глобалног сјевера попут САД, Велике Британије и Француске и даље извлачи око 30 милиона долара на сат са глобалног југа кроз финансијски систем.

Због тога онда не би требало да чуди што земље глобалног сјевера контролишу чак 69 одсто свјетског богатства, 77 одсто богатства милијардера и дом су 68 одсто милијардера, упркос томе што чине само 21 одсто свјетске популације.

С друге стране, земље са ниским и средњим приходима троше у просјеку скоро половину свог националног буџета на отплату дугова богатим повјериоцима са адресама у Њујорку и Лондону. Између 1970. и 2023. године владе глобалног југа платиле су чак 3,3 трилиона долара камата сјеверним повјериоцима.

Историја царства, расизма и експлоатације оставила је трајно насљеђе неједнакости. Данас је просјечан животни вијек Африканаца и даље за 15 година краћи од Европљана. Истраживања показују и да су плате на глобалном југу око 90 одсто ниже од плата на глобалном сјеверу за рад једнаке вјештине.

Ултрабогати воле да кажу како је за богаћење потребна вјештина, храброст и напоран рад, али истина је да се, како истичу аутори овог извјештаја, већина богатства узима, а не ствара. Указују и да неопорезоване милијарде долара насљедства представљају увреду за правичност, одржавајући нову аристократију у којој богатство и моћ остају закључани у рукама неколицине.

НОВИ АПЕЛ

Новац који је очајнички потребан свакој земљи за улагање у наставнике, куповину лијекова и отварање добрих радних мјеста пребацује се на банковне рачуне супербогатих. Ово није само лоше за економију већ и за човјечанство, поручили су из ове организације позивајући још једном владе да брзо дјелују на смањењу неједнакости и окончању екстремног богатства.

Према подацима Свјетске банке, смањење неједнакости могло би да оконча сиромаштво три пута брже, него тренутне мјере које се спроводе. Из "Оксфама" наводе да би требало увести глобалну пореску политику која би осигурала да најбогатији људи и корпорације плаћају свој поштен удио, при томе укидајући порески рај, који је многобројан.

"Оксфамова" анализа показује да чак половина свјетских милијардера живи у земљама у којима нема пореза на насљедство. У њој се истиче и да би требало ограничити плате генералних директора и менаџера, али и реструктурисати и гласачка овлашћења у Свјетској банци, ММФ-у и Савјету безбједности УН како би се гарантовала правична заступљеност земаља глобалног југа.

На крају се поручује и да се бивше колонијалне силе морају суочити са трајном штетом узрокованом њиховом колонијалном владавином, понудити формална извињења и пружити репарације погођеним заједницама.

Плате и бонуси

Плате извршних директора водећих европских компанија биле су чак 110 пута веће од просјечне плате запослених у Европској унији. Према извјештају консултантске фирме "Мерцер", просјечна укупна накнада за извршне директоре, укључујући плате и бонусе, износила је 4,15 милиона евра, док је просјечна годишња плата радника у Европској унији била 37.863 евра. Према недавно објављеним подацима, основна плата генералних директора била је 1.571.000 евра. Европска конфедерација синдиката упозорила је да овај огроман јаз у богатству између радника и извршних директора негативно утиче на економију и демократију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.