Фото: Архива
| На гробљу у Зеници порушено 60 крстова и споменика
САРАЈЕВО – На подручју Федерације БиХ у протекле три године било је девет пријава које се односе на нападе на имовину чији су власници лица српске националности и Српска православна црква, показују подаци четири кантонална МУП-а који су одговорили на упит Срне.
Ријеч је о подацима МУП-ова Унско-санског, Ливањског, Посавског и Западнохерцеговачког кантона.
Како је наведено, евидентирано је осам пријава у вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повредом мира покојника, као и један напад на вјерске објекте.
Из осталих шест кантоналних МУП-ова у Федерацији БиХ није било одговора на упит Срне о евидентираним нападима на имовину чији су власници Срби и СПЦ у протекле три године.
Управа полиције МУП-а Унско-санског кантона навела је да је у протекле три године забиљежила осам пријава по разним основама, у вези са узнемиравањем, насилним уласком у вјерски објекат, оштећењем туђе ствари и повредом мира покојника.
По свим пријавама, организационе јединице су предузеле законом прописане мјере и радње.
Од тог броја, Тужилаштву Унско-санског кантона поднесен је један извјештај о предузетим мјерама, четири извјештаја о почињеном кривичном дјелу, док је у једном случају обавијештен кантонални тужилац о дјелу за које је прописана казна затвора до пет година.
У осталим случајевима, након провјере, утврђено је да нема елемената прекршаја или кривичног дјела.
Из Ливањског кантона су навели да не воде евиденције о оштећенима по националној структури, те да због тога не могу дати податке о пријавама које се односе на нападе на имовину Срба.
Када је ријеч о нападима на вјерске објекте СПЦ, МУП овог кантона је у протекле три године евидентирао један случај крађе — нестанак три електрична рефлектора из дворишта Цркве Свете Тројице у мјесту Врбица код Ливна.
Навели су да на подручју своје одговорности нису имали пријаве о нападима на повратнике и њихову имовину, нити о њиховом застрашивању.
На подручју Посавског и Западнохерцеговачког кантона није било пријављених напада на имовину Срба, нити на вјерске објекте СПЦ.
– Према извршеним провјерама, у протекле три године није било пријава нити поступања у вези са застрашивањем повратника по националној основи – наведено је у одговору МУП-а Западнохерцеговачког кантона.
Из Федералне управе полиције су истакли да не располажу подацима који се односе на појединачне случајеве напада на имовину Срба или на вјерске објекте у протекле три године.
Да достављени подаци не одражавају стварно стање, показују бројни примјери са терена.
На подручју Зеничко-добојског кантона, 20. октобра у Какњу, разбијен је надгробни споменик Јанка Ђорђа Симића у селу Горњи Тичићи.
Вандализму је претходио напад на капелу на српском православном гробљу Караула, а у истој општини су у више наврата проваљиване капеле, каменовани споменици и скрнављена гробља у мјестима Пландиште, Данци и другим.
У Тузланском кантону, 18. јула, оскрнављен је Саборни храм Успења Пресвете Богородице, гдје су починиоци одвалили врата црквене продавнице и оштетили трон Блажене Матроне Московске.
Само неколико дана касније, 22. јула, младић из Србије је претучен у центру Тузле јер је носио мајицу „Црвене звезде“.
У јуну је на гробљу у српском селу Ковачићи код Кладња оскрнављено више надгробних споменика, док су у ранијим годинама споменици уништени и у Тупковићима, општина Живинице.
Иако МУП Херцеговачко-неретванског кантона није доставио податке, познато је да је у овом кантону 16. и 17. јула ове године изгорјело возило у дворишту српске породице Чворо у насељу Рудник у Мостару.
Годину раније, 14. јуна, запаљен је аутомобил Драги Руфару, такође Србину из Мостара.
У августу прошле године забиљежена је серија напада на српску дјецу и повратнике, а осми напад од почетка 2024. догодио се у насељу Баћевићи, гдје су нападачи физички насрнули на српску дјецу на игралишту.
Непозната лица су претходно улице облепила кукастим крстовима, словом "U" и ознакама ХВО.
У мјесту Оловци, општина Кладaњ, више пута је рушен дрвени крст на земљишту у власништву српске породице, док су забиљежене и бесправне сјече шума које припадају Србима на подручју Бихаћа, Озрена, Петровца, Ливна, као и око Сарајева и Зенице.
Да мете нису само српски повратници, потврђује и напад на средњошколце из Новог Сада који су у марту у Сарајеву претучени металним шипкама, као и недавни случај у Тузли, гдје је нападнут младић због навијачке мајице „Делије“.
Учестали су и вербални напади на Србе у Федерацији БиХ, попут инцидента 27. фебруара код зграде Предсједништва БиХ, када је непознати мушкарац пријетио Србима са Пала и фотографисао их.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.