Све гласније приче да Шмит планира нови удар на уставни поредак

БАЊАЛУКА - У Канцеларији високог представника (ОХР), судећи према причама које круже по политичким кулоарима, махом од званичника из ФБиХ, разматрају нове интервенције које би требало да иду у правцу редефинисања кворума у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и "гурања" у процедуру кандидата за новог министра безбједности, што би, према оцјенама правника, био нови удар на уставни поредак.

Интервенције би, преносе федерални медији, за циљ имале "онемогућавање политичких блокада и обезбјеђење функционалности институција БиХ", а што би у пракси значило избацивање СНСД-а, па и ХДЗ-а БиХ из власти на нивоу БиХ, уз увођење нових странака.

Исти извори наводе да су под лупом измјене Закона о Савјету министара БиХ и Кривичног закона БиХ.

- Уколико предсједавајући Савјета министара у року од 15 дана не предложи ново име за министра, након што је стари разријешен или је дао оставку, одлука се просљеђује Парламентарној скупштини БиХ - могла би бити, према писању више медија са сједиштем у Сарајеву, једна од наметнутих одлука.

Разматра се и измјена Кривичног закона БиХ којом би обарање кворума у Дому народа парламента БиХ постало кривично дјело, али би се исто примијенило и на институције, као што је Независни одбор Парламентарне скупштине БиХ.

БиХ, наиме, нема министра безбједности од када је почетком године Ненад Нешић поднио оставку због поступка који се води против њега. На његовом мјесту је, у својству вршиоца дужности министра, Ивица Бошњак, кадар ХДЗ-а БиХ, који је био Нешићев замјеник.

Ситуацију је тих дана закомпликовала бошњачка "тројка" (СДП, НиП и НС) окретањем леђа СНСД-у са којим је, уз ХДЗ БиХ, формирала власт на нивоу БиХ након избора 2022. те се окренула опозиционим странкама из Српске - СДС-у, ПДП-у и Листи за правду и ред са којима покушава да дође до потврде већине у Парламентарној скупштини БиХ.

Међутим, то им још не полази за руком, између осталог, због снаге СНСД-а и ХДЗ-а у Дому народа, гдје те странке имају по три од укупно пет делегата, колико их има у клубу српског, односно хрватског народа на основу чега од њиховог присуства зависи да ли ће бити кворума за одржавање сједнице што је у неколико наврата већ потврђено на примјеру покушаја смјене кадрова из странке Милорада Додика.

Математичке, али и партијске комбинације су криве и за неименовање новог министра безбједности. Као званичан приједлог дијела шефова клубова у Представничком дому, без оних који предводе посланике из СНСД-а и ХДЗ-а, је половином марта  предложен Небојша Вукановић из Листе за правду и ред, али предсједавајућа Савјета министара Борјана Кришто (ХДЗ) још није послала то име на "провјеру" надлежним институцијама.

На то је указано и јуче у Представничком дому те затражено да се то убрза, уз опаску да Кришто крши закон, а појединци из реда бошњачких странака су поново почели да призивају у помоћ Шмита иако је и сам раније потврдио да не смије задирати у Устав БиХ.

Медији су јуче навели и опцију да би Шмит којег Српска, за разлику од ФБиХ, не признаје за високог представника, могао "замијенити" Кришто и умјесто ње послати приједлог именовања који би, у случају да прође провјере, био и именован за новог министра у Представничком дому.

Правник Огњен Тадић каже да понашање Шмита већ у потпуности нарушава политичке односе у БиХ, Дејтонски мировни споразум и једино је у функцији његовог очајничког настојања да успостави личну самовладу.

- Он се понаша супротно свим принципима права, демократије и здравог разума. У том смислу од њега се све може очекивати, али се ништа не смије прихватити. Прихватање било чега што Шмит намеће води ка рушењу мира у БиХ. Идеја да доноси декрет којим би поништио Устав БиХ и Уставом утврђени обавезни кворум да би могла бити одржана сједница Дома народа није ништа друго него напад на уставни поредак БиХ - рекао је Тадић који је својевремено био делегат у Дому народа, а данас је и савјетник предсједника Српске.

Подвукао је и да се ништа рационално не може рећи о идејама Шмита.

- Један странац покушава да овлада туђом државом као да је његова - казао је Тадић.

С тим је сагласан и правник из Сарајева Дамир Сакић који подвлачи да је Уставом прописана као искључива надлежност предсједавајућег Савјета министара да именује министре.

- Да би се то промијенило, прво се мора амандирати Устав БиХ, а тек након тога се може приступити измјенама и допунама Закона о Савјету министара. Надлежност за амандирање Устава БиХ немају ни легални ни легитимни високи представници и то по властитом утврђењу, а о овом који се противно праву и без резолуције Савјета безбједности УН представља као такав да и не говорим - рекао је Сакић за "Глас".

У Уставу, наиме, пише да девет чланова Дома народа сачињава кворум, под условом да су присутна најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата те да Предсједништво именује предсједавајућег Савјета министара који именује министре. Из ОХР-а се нису оглашавали о медијским наводима.

Сједница

Нова хитна сједница Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, на чијем дневном реду су једино приједлози за разрјешење и смјену српских кадрова, заказана је за понедјељак. Ријеч је о смјени Николе Шпирића, Сташе Кошарца и Срђана Амиџића.

Предлагачи разрјешења и смјена су српски делегати из ПДП-а и СДС-а Ненад Вуковић и Желимир Нешковић, хрватски делегати Илија Цвитановић из ХДЗ-а 1990 те Златко Милетић (За нове генерације) и из Клуба бошњачког народа Кемал Адемовић који је кадар НиП-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.