Свијет дневно троши 7,4 милијарде долара на оружје

Глобална војна потрошња улази у нову еру. Бројеви више нису само велики, већ и историјски. Према подацима Међународног института за стратешке студије, 2025. је прва година у којој је 15 највећих војних буџета на свијету заједно премашило чак два билиона долара, односно 2.000 милијарди, док је укупна глобална потрошња достигла рекордних 2,6 билиона. То није само раст, већи и јасан сигнал да су се геополитички приоритети драматично помјерили и да безбједност све више добија искључиво војну димензију.

Овај ниво потрошње, према оцјенама аналитичара, означава дубоку трансформацију међународног система, у којем се постепено брише линија између мира и рата. Државе више не планирају одбрану као реакцију на кризу, већ као стално стање у којем се претпоставља могућност глобалних или регионалних сукоба високог интензитета.

ПРОЈЕКЦИЈА МОЋИ

У центру те геополитичко ратно-мирнодопске слике налазе се САД, које са 921 милијардом долара годишње троше више на одбрану него наредних осам земаља заједно, укључујући Кину, Русију, Њемачку, Велику Британију, Индију, Саудијску Арабију, Француску и Јапан. Другим ријечима Америка троши готово колико читав остатак војно најмоћнијег свијета заједно.

Такав однос није само статистика, већ показатељ дубоке структуре глобалне моћи. Војни буџет САД није само национални трошак, већ глобални систем који одржава мрежу база, савезништава и технолошких капацитета распоређених широм свијета. У пракси то значи да једна држава финансира безбједносну архитектуру која превазилази континенте, али и обликује правила глобалне безбједности, трговине и политичке равнотеже.

Та мрежа укључује војно присуство у више од стотину земаља, контролу стратешких морских путева, ваздушних коридора и кључних тачака глобалне енергетике. Због тога амерички војни буџет није само питање одбране, већ и инструмент глобалне пројекције моћи који се рефлектује на сваку већу кризу у свијету.

АМЕРИЧКИ БУЏЕТ

Да би се разумјела величина тих износа, довољно је неколико поређења. Амерички војни буџет од 921 милијарду долара већи је од укупног БДП-а већине држава свијета. То је приближно као да свака земља величине Пољске или Шведске цијелу своју економију усмјери искључиво на војску.

Ако се гледа у дневним оквирима, САД троше око 2,5 милијарди долара свака 24 часа. То је износ који надмашује годишње буџете бројних држава у развоју, а у једном дану може бити еквивалент изградњи десетина болница, школа, водоводних система или великих инфраструктурних пројеката.

У мјесечном ритму то је више од 75 милијарди долара, што је упоредиво са годишњим буџетима средње великих европских економија. То значи да се сваких неколико седмица потроши износ који би могао финансирати читаве државне системе у здравству и образовању.

Још једно поређење показује размјере: амерички војни буџет је већи од укупне економске активности више десетина најсиромашнијих земаља заједно. То значи да једна држава има финансијску снагу која надмашује читаве регионе свијета, укључујући дијелове Африке, Азије и Латинске Америке.

ОСТАЛА "СИЋА"

На другом мјесту ове листе је Кина са 251 милијардом долара, што је скоро четири пута мање од САД, али и даље више него двоструко од Русије, која троши 186 милијарди долара. Кина свој војни раст гради паралелно са економским успоном, развијајући капацитете који јој омогућавају све већи утицај у Азији, Пацифику и Африци.

Русија, с друге стране, издваја изузетно висок проценат БДП-а за војску, што значи да је њена економија у већој мјери милитаризована него код већине великих сила. То показује да је војна потрошња код Русије не само политички избор, већ и структурни дио економског система. Наравно, продукт је и актуелног рата у Украјини.

Европа у међувремену улази у фазу убрзаног наоружавања. Земље попут Њемачке и Велике Британије повећавају војне буџете за десетине милијарди у кратком периоду, док НАТО усмјерава своје чланице ка циљу од 3,5 одсто БДП-а за одбрану до 2035. године. Ако тај план буде реализован, европска војна потрошња би могла достићи око 1,2 билиона долара, што би био највиши ниво од хладног рата.

РАКЕТЕ И ЕКОНОМИЈА

Историјски гледано, свијет никада није трошио оволико новца на војску у апсолутним износима. Чак ни током хладног рата укупна глобална потрошња, када се изрази у данашњем новцу, није достигла садашњи ниво. Разлика је у томе што је глобална економија данас вишеструко већа па су и апсолутни износи експлодирали. То значи да се војна моћ данас мјери у размјерама које су раније биле незамисливе.

Истовремено, модерна војна потрошња више није ограничена на класично наоружање. Она укључује сајбер простор, сателитске системе, вјештачку интелигенцију, беспилотне летјелице, роботизоване платформе и свемирске програме. Војна трка се тако проширила на дигиталну и орбиталну сферу, гдје се борба води за информације, податке и технолошку супериорност.

Још један важан аспект - војна индустрија постала је један од највећих глобалних економских система, упоредив са енергетиком и финансијама. Она директно утиче на запосленост, индустријску производњу и технолошки развој у десетинама држава. У том контексту глобална војна потрошња од 2,6 билиона долара представља не само трошак, већ и систем који се шири кроз технолошку конкуренцију и геополитичке тензије.

НЕЛОГИЧНОСТИ

Међутим, права тежина наведених бројева постаје јасна тек када се упореде са другим глобалним приоритетима. Према процјенама Уједињених нација, за искорјењивање екстремног сиромаштва било би потребно мање од 300 милијарди долара годишње. То значи да свијет троши скоро девет пута више на војску него што би било довољно да буде елиминисано екстремно сиромаштво. Једна година војне потрошње могла би покрити ту потребу готово читаву деценију.

Истовремено, укупна званична развојна помоћ износи око 200 милијарди долара годишње, што је више од десет пута мање од војних издатака. У пракси, глобална војна потрошња у само неколико седмица премаши све годишње хуманитарне програме на свијету.

Сличан однос постоји и у области климатских промјена, гдје се око 300 милијарди долара годишње усмјерава на климатско финансирање. То значи да се за војску потроши готово десет пута више, а тај износ је еквивалент свега неколико седмица глобалне војне потрошње.

Према подацима организације "Оксфам", само три одсто војне потрошње земаља Г7 било би довољно да буде ријешен проблем глобалне глади. Још драматичнија слика добија се када се посматра дневна потрошња. Сваког дана у свијету на војне сврхе буду потрошене око 7,4 милијарде долара.

То је износ који би могао обезбиједити храну за милионе људи, омогућити приступ питкој води за више од 135 милиона људи, финансирати образовање за око 150 милиона дјеце и обезбиједити основну здравствену заштиту за десетине милиона људи.

ГЛОБАЛНА ВОЈСКА

Када се све сабере, добија се јасна слика глобалног поретка. Свјетска војна потрошња стоји насупрот много мањим издвајањима за климу, сиромаштво и хуманитарне потребе и још мањим износима који би били довољни за рјешавање најосновнијих глобалних проблема. И управо у том контрасту лежи суштина савременог глобалног парадокса - свијет никада није имао више ресурса да ријеши своје највеће проблеме, али никада није толико издвајао за припрему сукоба у односу на њихово спречавање.

Када се посматра из ширег историјског угла, данашњи ниво глобалне војне потрошње представља потпуно нову фазу у еволуцији међународних односа. У ранијим периодима, укључујући и Први и Други свјетски рат, укупни војни издаци били су огромни у односу на тадашње економије, али никада нису достизали овако високе апсолутне вриједности.

Посебно је значајно да се глобални БДП данас процјењује на више од 100 билиона долара годишње, што значи да свијет у просјеку генерише више од 270 милијарди долара дневно економске активности. У том контексту дневна војна потрошња од око 7,4 милијарде долара значи да сваког дана буде потрошен износ који одговара вриједности економије једне средње велике европске државе. Када буду анализирани ови подаци долази до слике да глобална војска у само три до четири дана потроши вриједност једног просјечног годишњег БДП-а земље попут Португалије или Мађарске. За мање економије тај однос је још драстичнији - понекад је довољан један дан глобалне војне потрошње да премаши годишњи БДП читавих држава у Африци или централној Азији.

АВИОНИ И БОЛНИЦЕ

Посебно је илустративно поређење са Уједињеним нацијама. Њихов цјелокупан буџет, укључујући све мировне мисије, хуманитарне операције и агенције, износи мање од три одсто глобалне војне потрошње. Другим ријечима, оно што УН уради током цијеле године свијет потроши на војску за свега неколико дана. Још екстремније поређење види се у односу према инфраструктури. Један савремени стратешки бомбардер типа "Б-два спирит" процјењује се на више од двије милијарде долара по јединици. То значи да је цијена само једног таквог авиона еквивалентна изградњи око 40 до 50 модерних универзитетских кампуса или стотина основних школа у земљама у развоју.

Ако се посматрају борбени авиони попут "Ф-35", чија се цијена креће око од 80 до 100 милиона долара, један такав авион једнак је цијени десетина болница средњег капацитета или стотина школа. Другим ријечима, један авион може значити избор између једне јединице војне моћи и комплетне образовне или здравствене мреже за читаве регије.

Глобално посматрано, само годишња производња неколико стотина модерних борбених авиона представља еквивалент буџета за основно образовање милиона дјеце. То показује колико је структура глобалних приоритета асиметрична. Ако се глобална војна потрошња упореди са временском димензијом, долази до још драстичнијих података. Свијет у само једној седмици потроши више на војску него што би било потребно за изградњу основне здравствене инфраструктуре у већини земаља супсахарске Африке током читаве године.

У поређењу са климатским промјенама један мјесец глобалне војне потрошње једнак је вишегодишњим потребама за адаптацију цијелих континената на екстремне временске услове. То значи да се ресурси који би могли ублажити глобалне климатске шокове троше у временском оквиру од свега неколико седмица.

Посебно занимљиво је и поређење са глобалним финансијским системом. Укупна тржишна капитализација највећих технолошких компанија, иако дјелује огромно, често је мања од годишње војне потрошње САД и савезника заједно. То показује да чак и најмоћнији приватни економски ентитети не достижу размјере државне милитаризације.

Ако овај тренд буде настављен, глобални поредак ће све више бити дефинисан способношћу за вођење сукоба, а све мање да они буду избјегнути. Управо у томе лежи суштински парадокс нашег времена - човјечанство никада није било богатије и технолошки напредније, а истовремено никада више ресурса није усмјеравало ка сценаријима најгорег исхода.

Стара је народна пословица - "Ко се мача лати, од мача и страда". У контексту данашњег свијета, то значи да претјерано ослањање на силу, као примарни инструмент безбједности, неминовно носи ризик да та иста сила постане узрок нових криза, умјесто њиховог рјешења.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Приватне војне компаније постале су један од најбрже растућих сегмената безбједносне индустрије. Њихова годишња зарада се процјењује на преко 250 милијарди долара, што је више од укупних војних буџета већине држава у Европи заједно. То указује на постепену "приватизацију" ратовања, гдје државе све чешће ангажују недржавне актере у зонама сукоба. Још један занимљив податак - према подацима СИПРИ института више од 60 одсто глобалног извоза оружја долази из само пет држава: САД, Русије, Француске, Кине и Њемачке. Ова концентрација показује да је војна индустрија један од најзатворенијих и најконцентрисанијих глобалних тржишних сектора. Посебно је индикативно и да се, упркос технолошком напретку, број активних војних сукоба у свијету налази на највишем нивоу од краја Хладног рата. То значи да раст потрошње не прати пад конфликата, већ напротив - њихову фрагментацију и ширење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.