Суров крај умије да прогута и сурове вијести

БОЖAНОВИЋИ - Ово је суров крај, па и сурове вијести морамо да прогутамо, рекао нам је дан послије хапшења Ратка Младића становник његовог родног села Божановићи Раденко Сладоје.

Калиновик је дан послије хапшења Младића живио свакодневни живот сурове варошице. Омладина и понеки пензионер сједили су по кафанама и испред њих.

Десетак минута од суровог градића Калиновика налази се родно село Ратка Младића, Божановићи са десетак кућа и више напуштених кућишта.

Други дан од вијести да је ухапшен Младић родбина и комшије кажу да су у шоку.

Око Божиновића је разбацано по подножјима сурових брда још неколико села, па како ни једно нема таблу са именом, врло тешко је одредити путнику намјернику како се које зове.

- A овамо ти не свраћа нико ко није одавде, а онима који су овдје рођени и чији су преци одавде не треба никаква табла. Они знају како се које село зове и без тога - каже нам Нико Aврам, дјевер Младићеве сестре Милице.

Вели да га је изненадила вијест о Младићевом хапшењу и да је баш тога дана ишао да посјети Младићеву сестру Милицу.

- Потресло је хапшење брата, посебно када га је на телевизији видјела скрханог и да се једва креће. Сестра је то. - препричава Нико сусрет са Милицом.

Каже да је Милица годинама преживљава страшне пресије од силних претреса њихове куће, док су трагали за њеним братом.

Нико додаје да је хапшење Младића неправда према српском народу и да нема ништа против да одговарају они који су криви, али да та равнотежа постоји и према другима.

- Шта је са српским жртвама? Нису ваљда сами себе побијали. Око овог села постоје и муслиманска села Голубићи, Буквице... и са свима смо добро живјели. Када је рат почео Ратко је поручио својим комшијама да бјеже и да се "спрема белај". Треба питати Пањете, наше комшије Рифу, Ћамила, Дервишу и друге мјештане муслиманских села. Србима је поручио да случајно неко не направи нешто нажао својим комшијама - прича Нико.

Додаје да је Ратко рано остао без оца Неђа, који је убијен у рату негдје на Иван Седлу, а да му никада кости нису нашли.

Младићев рођак Тијо Младић каже да већ два дана Божановиће опсједају новинарске екипе, а да 20 година нико не пита како живе и од чега.

- Ратков дјед и мој су браћа, тако да смо близак род. Како можемо доживјети хапшење него као шок од којег се нисмо опоравили. Ратко се борио за свој народ, јер га не би било. Зар само наше треба хапсити, а муслиманске и хрватске не треба? - каже Тијо Младић, који живи са супругом Рајком без примања, од сточарства и пољопривреде. Прије рата је радио у "Фамосу", али сада у Калиновику ниједно предузеће не ради.

Кућа у којој се Младић родио срушена је одавно и од ње је остала само омеђина.

Тијо каже да је сада цијела калиновачка општина пуста, села углавном напуштена, а да је прије рата ту свака породица имала по петоро-шесторо дјеце. Додаје да Младићев стриц Миле и рођак Душан нису код куће и да су отишли некоме на сахрану.

Први Милетов комшија и рођак Здравко Младић није желио превише да прича.

- Да сте дошли прије, могли бисмо свашта причати. Сада немамо шта - рекао је.

Комшије

Младићеве комшије, породицу Јововић затекли смо за ручком. Веле да су шишали овце, уморили се, па сјели.

- Шта да кажемо. Са нама је ишао на прве линије и знам да је сваком од војника рекао да мора бити частан борац. Када бисмо некога заробили у акцијама, говорио је буде ли њима шта фалило, ја ћу вам судити. Тако нам је говорио и тако смо морали да се понашамо - веле у породици Јововић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.