Сумњиво 5.005 особа због ратних злочина

Сарајево - Тужилаштво БиХ завршило је прошлу годину са готово 600 неријешених пријава и истрага у предметима ратних злочина којима је обухваћено чак 5.005 особа.

Посебно одјељење за ратне злочине Тужилаштва БиХ, према подацима из извјештаја о раду те правосудне институције за 2015. годину, имало је у раду 535 пријава против 4.410 особа. Тужиоци су успјели да ријеше 166 пријава против 656 лица, а у 31 случају је донесена одлука о неспровођењу истраге против 108 лица.

- По завршетку извјештајног периода у раду је остало 369 пријава против 3.754 лица - наведено је у извјештају.

Особље овог одјељења лани је радило и на 343 истраге против 1.621 лица. Из претходног периода их је пренесено 235, а њима је обухваћено 1.339 особа. Тужиоци су прошле године завршили 128 истрага којима је обухваћено 370 особа.

- Истраге су обустављене у 63 предмета којима је обухваћено 130 лица. Остало је неријешено 215 истрага против 1.251 лица - наведено је у извјештају.

У Тужилаштву БиХ су истакли да је поменуто одјељење лани подигло 59 оптужница против 135 лица, наводећи да је то највећи број подигнутих оптужница од њиховог оснивања.

- Тужиоци Посебног одјељења за ратне злочине ријешили су у 2015. години 186 предмета против 744 лица. У овом извјештајном периоду завршени су сви предмети категорије два који су прослијеђени из Хашког трибунала, што је јасан показатељ интензивног рада на најсложенијим предметима - наведено је у извјештају.

Статистика показује да је највише оптужница подигнуто због ратног злочина против човјечности и цивилног становништва и ратног злочина против ратних заробљеника. Најтежа квалификација која подразумијева геноцид наведена је у двије оптужнице против двије особе.

И док у Тужилаштву БиХ истичу да су лани подигли рекордан број оптужница, из РС упозоравају да те податке не треба узимати здраво за готово јер су у ладицама и даље бројни предмети за злочине над Србима чија је судбина неизвјесна, док су многи случајеви подијељени на више мањих. Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић нагласио је да је Тужилаштво БиХ протеклих година ојачано новим тужиоцима, сарадницима и истражиоцима, али да то није дало очекивани резултат.

- Суштина није у квантитету, већ треба да реално сагледамо стање. Не треба заборавити да је крајем децембра прошле године истекао рок за рјешавање најсложенијих предмета ратних злочина. Зашто Тужилаштво БиХ није рекло да је из категорије један, гдје су најсложенији предмети, закључно са крајем 2015. године 358 неријешених предмета - рекао је Којић, који сматра да ти предмети неће бити ријешени ни до 2018. године, како најављују у Тужилаштву.

Којић је упозорио да се надлежни нису фокусирали на најсложеније предмете, него су се бавили њиховим цијепањем и прављењем мање сложених предмета да би статистички показали боље резултате и рекли да су добро радили.

- Ако, међутим, уђемо у квалитет, видимо да је посебно присутна дискриминација која се односи на квалификацију кривичних дјела. Србе оптужују за најтежа кривична дјела, а код Бошњака цијепају предмете и процесуирају нижерангиране војне или полицијске службенике за мање сложена кривична дјела - закључио је Којић.

У Тужилаштву БиХ кажу да су истраге ратних злочина компликоване и да укључују велики број свједока и оштећених.

- Тужиоци често долазе у ситуацију да више пута саслушавају једног свједока у истрази, да изјаве свједока нису често сагласне и конзистентне и да свједоци често мијењају исказе у истрази и на главном претресу. Присутна је и замореност свједока, која утиче на њихову спремност да свједоче, лошег су здравља и старије животне доби - навели су у Тужилаштву, истичући и да свједоци важни за истрагу не бораве у БиХ и нису спремни за долазак ради свједочења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.