Судије сумњиве прошлости на новом задатку

БАЊАЛУКА - Ратна прошлост кадрова у правосуђу на нивоу БиХ поново излази на видјело и то на основу предмета на којима су ангажовани што, према тврдњама републичких представника, буди оправдану сумњу да у оквиру система имају специјалне задатке.

Више од хиљаду страница доказног материјала у вези са ратном прошлошћу за девет судија и шест тужилаца, запослених у правосуђу на нивоу БиХ, а за које је сматрано да су дискриминисали Србе у предметима ратних злочина је, наиме, још половином октобра 2017. Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица доставио надлежнима. 

Тадашња анализа њихових биографија је показала, како је истицано, да су током рата били на функцијама у војним судовима или судије и тужиоци у Сарајеву, Зеници, Тузли, Мостару и Горажду.

Од Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ је затражено да упути у процедуру измјене закона које би, између осталог, требало да се тичу утврђивања ратне прошлости судија и тужилаца.

Међутим, та иницијатива није уродила плодом, а ова тема је испливала на површину у првостепеном поступку против предсједника Републике Српске Милорада Додика и вршиоца дужности директора републичког "Службеног гласника" Милоша Лукића када је потврђено да је дио судског вијећа Сена Узуновић која има и ратну, али и политичку прошлост.

Сумње у објективност правосуђа на нивоу БиХ додатно је ојачала вијест, коју су пренијели медији, а тиче се састава Апелационог вијећа којем је повјерено доношење другостепене пресуде у предмету који се води против званичника Српске због непоштовања одлука које је наметнуо Кристијан Шмит из фотеље високог представника у БиХ.

Ријеч је, према тим наводима, о судијама Станиши Глухајићу, Амели Хускић и Хилми Вучинићу, а први човјек Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Виктор Нуждић истиче да је против Вучинића била поднесена пријава ВСТС-у БиХ због пристрасног суђења током ратног периода с циљем сатанизације Срба.

Нуждић је за Срну указао да је Вучинић током рата био судија Окружног војног суда у Горажду и да има контроверзну прошлост те подсјетио да је Републички центар прије осам година доставио ВСТС-у материјалне доказе и јасно затражио да се у потпуности демистификује улога ратних судија и тужилаца.

- Као што је случај у многим другим аспектима правосуђа на нивоу БиХ, ово питање није никада било адекватно разматрано, што је додатно урушило повјерење у правосудни систем. Имајући у виду прошлост поступајућег судије, која никада није до краја испитана, евидентно је да по ко зна који пут свједочимо апсурду правосуђа на нивоу БиХ - закључио је Нуждић.

Посланик у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милорад Којић (СНСД) за "Глас" истиче да је независност правосуђа основни постулат једног правног система. Међутим, у важним предметима гдје су окривљени Срби, појављују се судије са спорном ратном прошлошћу.

- Сада видимо да се и у другостепеном вијећу појављује један од чланова који је био дио наше информације о онима са ратном прошлошћу. Потпуно се оправдано сумња да они апсолутно не могу да буду непристрасни и да су ту дефинитивно по одређеном задатку - истакао је Којић који је у вријеме подношења информације о прошлости судија и тужилаца био директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих.

Подвукао је да је Центар и тада заговарао да правосуђе мора да буде у духу права и правде те без било какве дискриминације.

- Циљ је био да се правосуђе управо очисти од таквих кадрова који не могу да обезбиједе непристрасност. То, нажалост, није прошло, а јасно је да странци у великом мјери контролишу правосуђе. Видљиво је и на основу процеса у Европи да онима који имају политичку тежину и снагу, која се осликава у подршци народа, покушавају да каријере заврше кроз политичке процесе. За то је најбољи примјер Француска и Ле Пенова – закључио је Којић.

Пресуда

Суд БиХ је у фебруару изрекао првостепену пресуду којом је Милорад Додик проглашен кривим за непоштовање одлука Кристијана Шмита. По том основу му је изречена затворска казна у трајању од годину те шест година забране обављања функције предсједника Републике Српске. Милош Лукић је, с друге стране, ослобођен оптужби, а још нема прецизних података о томе када би могла да буде позната и другостепена пресуда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.