Судија Покар: Правда није задовољена

Хаг - Ослобађајућа пресуда коју је Хашки трибунал изрекао хрватском генералу Aнту Готовини, "противна је било каквом осјећају за правду", рекао члан жалбеног вијећа Хашког трибунала Фаусто Покар који је био против те одлике, јавља РТС.

Члан жалбеног вијећа Хашког трибунала Фаусто Покар каже да је ослобађајућа пресуда коју је то вијеће, уз његово противљење, изрекло хрватском генералу Aнту Готовини, "противна било каквом осјећају за правду".

- Не вјерујем да је правда задовољена кад се кривица утврђена пресудом - коју првостепено вијеће није олако донијело о чему свједочи више од 1.300 страница анализе - једним потезом преиначује у само неколико пасуса, без пажљивог разматрања списа и примјереног објашњења - подвукао је италијански судија Покар у противном мишљењу које је дио коначне пресуде.

Већином гласова три према два, апелационо вијеће Трибунала је јуче ослободило генерале Готовину и Младена Маркача кривице за прогон Срба из Книнске крајине и друге злочине током и послије операције Олуја у августу 1995.

Тиме је поништена првостепена пресуда Трибунала којом је Готовина у априлу прошле године био проглашен кривим и осуђен на 24 године затвора, док је Маркачу била изречена затворска казна од 18 година.

- Фундаментално се противим цијелој жалбеној пресуди, која је противна било каквом осјећају за правду - написао је судија Покар.

Оштро противлјенје пресуди изразио је још један члан жалбеног вијећа, судија Кармел Aгијус са Малте.

Одлуку да пониште првостепену осуђујућу пресуду и ослободе генерале Готовину и Маркача донијеле су судије Теодор Мерон из СAД-а, Патрик Робинсон с Јамајке и Мехмет Гинеј из Турске.

У противном мишљењу, судија Покар указао је на "велики број грешака и погрешних конструкција у резонованју већине судија", оцењујући да је правоснажна пресуда заснована на погрешној интерпретацији закључака првостепеног вијећа и кршењу судске праксе и стандарда у жалбеном поступку.

По ставу који дијеле судије Покар и Aгијус, већина судија је напречац занемарила и одбацила велики дио обимног доказног материјала на којем је била заснована првостепена пресуда.

Према тим доказима, артиљеријски напади Хрватске војске на Книн, Обровац, Грачац и Бенковац, 4. и 5. августа 1995. били су противправни и спроведени у оквиру удруженог злочиначког подухвата војно-политичког вођства Хрватске, чији су Готовина и Маркач били протагонисти, у циљу трајног прогона српског становништва.

На челу тог подухвата, по данас поништеној пресуди, био је тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман.

Погрешни аршини у разматрању

У подробној анализи пресуде, италијански судија Покар наглашава и да се већина судија "претварала" да је разматрала сав доказни материјал, те да је сама примјењивала погрешне аршине у разматранју првостепене пресуде и жалбе одбране.

Погрешном интерпретацијом већине, Покар назива кључни закључак да је "камен темељац" првостепене осуђујуће пресуде био налаз да је гранатирање четири града у Крајини било незаконито искључиво зато што су гранате падале ван круга од 200 метара од претпостављених легитимних војних циљева.

Проглашавајући једногласно "правило 200 метара" неутемељеним у доказима, жалбено вијеће је већином гласова у јучерашњој пресуди утврдило да нема других доказа да су артиљеријски напади на градове у Крајини били противправни.

Већина судија, надалје је, уз противљење Покара и Aгијуса, утврдила да, пошто напади нису били противправни, није могло бити ни удруженог злочиначког подухвата који је на њима утемељен.

Покар је прецизирао да већина судија, притом, није у обзир узела доказе попут транскрипата са састанка војно-политичког вођства Хрватске на Брионима, 31. јула 1995. на којем су предсједник Туђман и генерал Готовина, планирајући операцију "Олуја", "договорили о заједничком плану да уклоне српске цивиле из Крајине".

У оштром супротном мишљењу, Покар наглашава да већина није узела у обзир ни Готовинино наређење од 2. августа 1995. да се "градови ставе под артиљеријску ватру", као ни бројна свједоченја очевидаца, војника Унпрофора и експерата.

Не могу се игнорисати чињенице

Судија Aгијус, који се такође супротставио ослобађајућој пресуди, нагласио је да не може бити игнорисана чињенице да је на Книн пало 900 пројектила за дан и да, истовремено, о било каквом отпору из града не постоје докази.

Ефекат одлуке већине, по судији Aгијусу, јесте да све артиљеријске поготке проглашава потенцијално законитим, упркос јасним назнакама да то нису.

- На основу свих фактора, ја сам закључио да је напад на Книн био неселективан и самим тим противправан - подвукао је судија Aгијус.

Противећи се коначној пресуди да операција "Олуја" није представљала удружени злочиначки подухват, судија Покар је назначио да је такво резоновање већине "далеко од убједљивог", због тога што је засновано искључиво на оцјени да артиљеријски напади на градове у Крајини нису били незаконити.

Већина је искористила погрешно утврђено "правило 200 метара" из првостепене пресуде да поништи све преостале налазе на којим су се темељили незаконитост артиљеријских напада и удружени злочиначки подухват, нагласио је судија Покар, примећујући да је и то учињено на основу погрешног тумачења прве пресуде.

Притом, пошто је одбацила "правило 200 метара", већина судија у жалбеном вијећу, по италијанском судији, није одредила и применила свој правни стандард за одређивање (не)законитости напада, а била је обавезна да то учини, уз могућност да потом пресуду врати првостепеном већу на поновно одлучивање.

Као доказ о постојању злочиначког удружења, првостепено вијеће утврдило је, подсјећа судија Покар, да је, послије брионског састанка - на којем су "учесници говорили о важности да одлазак српског становништва буде дио и резултат напада који ће услиједити" - услиједила депортација "најмање 20.000 људи" који су артиљеријским атацима у "Олуји" насилно били покренути из градова.

Занемаривање доказа о злочинима

Утврђујући да удруженог злочиначког подухвата није било, већина судија је, по судији Покару, занемарила и доказе о злочинима које су Хрватска војска и специјална полиција послије "Олује" починиле над Србима који су остали у Крајини, као и дискриминаторне мјере које су власти у Загребу увеле да би спријечиле повратак спрског становништва.

- У само три параграфа, већина закључује да брионски састанак, злочини почињени над преосталим Србима у августу и септембру 1995. и дискриминаторна политика и имовински закон нису довољни за налаз првостепеног вијећа да је постојао удружени злочиначки подухват - наглашава судија Покар.

- По мом увјерењу, а и из наведених разлога, анализа већине у погледу удруженог злочиначког подухвата погрешно тумачи првостепену пресуду, нетачна је и обмањујућа - додаје Покар.

Осврћући се на налаз већине у жалбеном вијећу да би се могло разумно протумачити да су Туђман и Готовина на Брионима постигли "законити консензус да се цивилима помогне да привремено напусте подручје сукоба из разлога легитимне војне предности или смањиванја жртава", судија Покар је назначио: "у свјетлу пажљиве анализе и детаљног прегледа Брионских транскрипта, које је обавило расправно вијеће, ове сугестије су једноставно гротескне".

Подсјетио је да је првостепено вијеће утврдило да ријечи предсједника Туђмана да "Србима треба дати пута, све им тобож гарантујући људска права" не могу значити заштиту цивила, него само да им "треба дати пута".

То је потврђено и пар недјеља послије "Олује", када је Туђман српско становништво упоредио с "канцером који се шири" и рекао: "Нису имали ни времена да покупе своје прљаве паре и прљав веш".

Већина је пропустила да покаже како је и гдје погријешило првостепено вијеће при утврђивању да је удружени злочиначки подухват постојао, назначио је судија Покар.

- Aко је већина жељела да ослободи Готовину и Маркача, неко би се могао запитати шта је жељела да постигне поништавањем налаза да је постојао удружени злочиначки подухват, умјесто да се концентрише на њихов допринос том подухвату. Остављам то питање отвореним - закључио је судија Покар у свом противном мишљењу.

Малтешки судија Aгијус је у сличном противном мишљењу приступ на којем је већина утемељила пресуду назвао "уским", "вјештачким", "мањкавим", збуњујућим и збуњеним", и "проблематичним", закључујући да је такав метод довео до "нетачних резултата".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.