Фото: Суд и Тужилаштво не треба да дјелују у РС
БАЊАЛУКА - Правосудне институције на нивоу БиХ морају да буду враћене у оквире предвиђене Уставом БиХ и потребно је преиспитати постојање Суда и Тужилаштва БиХ у садашњем облику.
Рекао је ово у петак члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић говорећи о намјери предсједника РС Милорада Додика да у идућем периоду затражи забрану дјеловања Суда и Тужилаштва на простору Српске.
- Све то мора бити враћено у оквире Устава, а то значи да оваквих институција нема на нивоу БиХ - рекао је Радмановић.
Министар правде РС Џерард Селман рекао је “Гласу Српске” да је Српска у структуралном дијалогу о реформи правосуђа дала одређене препоруке, а да ће понудити и одређена рјешења како мисли да треба да функционишу Суд и Тужилаштво БиХ.
- Нема уставног основа за постојање ове двије институције и желимо да из структуралног дијалога изађемо на тај начин да можемо позиционирати одређене правосудне институције БиХ у складу са законима који буду прошли парламентарну процедуру - истакао је Селман.
Додао је да Суд и Тужилаштво треба да се позиционирају онако како се договоре два ентитета и три народа.
- У редовној процедури треба да се утврди која је надлежност Суда и Тужилаштва БиХ, да се изврши редуковање одређених кривичних дјела која су утврђена Кривичним законом БиХ како би ентитетска правосудна тијела добила далеко више простора за рјешавање питања ратних злочина, али и других предмета који оптерећују институције на нивоу БиХ због којих не могу да испуне обавезу због које су основане - казао је Селман.
Он сматра да је недопустиво да се на рјешавање предмета чека 15 или 20 година.
- Разумијем да Суд није кадровски и технички опремљен да рјешава одређена питања, али жртве злочина не могу да чекају тако дуго - нагласио је Селман.
Додао је да Суд и Тужилаштво БиХ могу да имају само оне надлежности које су прописане законима БиХ, а то су управни грађански и поједини кривични предмети регулисани законима БиХ, а да све остало треба да иде ентитетима.
У извјештају Владе РС о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица наведено је да у предметима и истрагама које се воде за злочине почињене над Србима често долази до промјена поступајућих тужилаца, што за посљедицу има одуговлачење поступака, свједоци се изнурују, а истраге годинама тапкају у мјесту.
Наглашено је да су Срби пред Судом БиХ до сада за ратне злочине осуђени на више од 1.170 година затвора, док су Бошњаци и Хрвати заједно осуђени на 325 година. У извјештају се наводи да је МУП РС од 1992. до краја јуна 2011. године поднио тужилаштвима 968 кривичних пријава, али да је Тужилаштво БиХ отворило истраге у свега 121 предмету.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.