Суд БиХ од злочинаца прави хероје?

ИСТОЧНО САРАЈЕВО - У нападу на сребреничко село Залазје, који се десио 12. јула 1992. године, заробљен је, мучен, па окрутно убијен судија Слободан Илић и то је догађај којег се са дужном пажњом потребно сјетити и овог Петровдана.

- Слушајући свједочанство зликоваца који су присуствовали Слободановом убиству, не могу, а да се не сјетим јасеновачког мученика, старца Вукашина Мандрапе, који је, док му је усташа одсијецао уши и нос прије него што га је заклао, мирно рекао: "Само ти ради свој посао, сине" - реакција је оних који су имали прилику да чују на који начин је убијен Илић.

Подсјетимо, у везу са овим бруталним злодјелом већ деценијама доводи се командант сребреничких Бошњака Насер Орић који за то никад није одговарао.

Ненаоружан и свезан, Слободан је преживио страшне муке и тортуре. Ибран Мустафић је у својој књизи "Планирани хаос" пренио Орићеву исповијест о убиству судије.

- Кад смо ону екипу заробљених Срба из затвора поново повели према Залазју и кад је почело клање, мени је допао Слободан Илић. Попео сам му се на прса... Гледао је у мене и није проговорио ни ријеч. Извадио сам бајонет и директно га ударио у једно око, па провртио. Није ни запомагао. Послије сам ударио у друго око... Нисам могао да вјерујем да не реагује. Искрено речено, тада сам се први пут уплашио, па сам га одмах преклао - навео је Мустафић Орићеве ријечи у својој књизи.

Судија Слободан Илић из Сребренице имао је 46 година када је убијен на Залазју на Петровдан 1992. године. Од тада, па наредне двије деценије, његова породица, супруга Јелица и синови Владо и Ацо ништа о њему нису знали.

Предсједник Организације породица заробљених, несталих и погинулих Срба Сребренице Бранимир Којић рекао је "Гласу Српске" да је брутално убиство судије Слободана Илића само један од злочина који су се десили српском народу у средњем Подрињу и Бирчу.

- Цијели  свијет је могао читати књигу "Планирани хаос" Ибрана Мустафића који говори како се лично Насер Орић иживљавао и звјерски га заклао, а претходно му извадио очи. Храбри Орић је био "јунак" када му доведу заробљеника и тада је показивао сву храброст, али када је ударио судију Илића ножем у око, а судија ни глас није пустио, и сам Орић рече како се уплашио -  напоменуо је Којић.

Којић је оцијенио да је Орић "јунаштво" показао када је добио и титулу "хеликоптер јуначине" тако што је побјегао из Сребренице са плијеном који је пљачкао током цијелог рата.

- Лично сам био присутан на суђењу Насеру Орићу када сам слушао свједочења о овом злочину и тада ми се ледила крв у жилама, али суд неправде БиХ је остао нијем и њему ни то свједочење није било довољно да крвника осуди - констатовао је Којић.

Којић је додао да, умјесто да труне у затвору, Насер Орић држи говор мотористима који крећу на некакав "марш мира", који је све сем тога "јер су исти ти мотористи цијелу ноћ дивљали по Сребреници и реметили мир".

- Насер Орић је најбољи примјер да Суд БиХ од злочинаца прави хероје, од монструма прави бизнисмене и док год је тако, БиХ нема никакве шансе да опстане - поручио је Којић.

У Залазју у општини Сребреница данас (субота) ће бити обиљежене 33 године од страдања 69 српских цивила и војника на Петровдан, 12. јула 1992. године, у овом селу и у Сасама, као и у Биљачи и Загонима на подручју Братунца.

Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих је седам било живих.

Од 22 нестала, 10 је случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице приликом тражења настрадалих Бошњака.

Посмртни остаци страдалих су послије више од годину идентификовани и сахрањени на Петровдан 2012. године, док је двоје ексхумирано, идентификовано и сахрањено раније.

Десет несталих још није пронађено и њима се губи траг у логору у бившој сребреничкој полицијској станици. Од заробљених нико није преживио и нико није одговарао за њихова убиства.

Код споменика и костурнице на Залазју биће служен парастос за убијене на Петровдан 1992. године, као и за све остале српске војнике и цивиле из ове општине погинуле у Одбрамбено-отаџбинском рату, али и за жртве овог села које су убиле усташе трећег дана Тројчиндана 1943. године.

Након литургије у цркви Покрова пресвете Богородице у Сребреници чланови породица погинулих, родбина, комшије, саборци и заинтересоване делегације посјетиће мјеста страдања, положити цвијеће код спомен-обиљежја и прислужити свијеће за покој душа настрадалих на гробљу у Братунцу и стратиштима у Биљачи и Сасама.

Тиме ће бити завршен програм традиционалне меморијалне манифестације "Петровдански дани" која се организује у знак сјећања на погинуле Србе под слоганом "33 године злочина, без казне".

Предвиђене су и посјете породицама погинулих бораца, ратним војним инвалидима и болесним демобилисаним борцима.

Код цркве у Топлици  биће одржан меморијални турнир у малом фудбалу у знак сјећања на свештеномученика Бобана Лазаревића кога су муслимански џелати убили док је обављао вјерски обред 5. јула 1992. године у Крнићима.

Настављајући систематско планско етничко чишћење српских простора започето у априлу, бројне муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића су 12. јула 1992. године упале у више српских села у сребреничкој и братуначкој општини убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.

За ове, као и за многе друге масовне злочине почињене над Србима из Сребренице и средњег Подриња још нико није одговарао.

Организатор овог обиљежавања је Одбор за обиљежавање српског страдања Сребренице.

Сахрањен у Братунцу

Посмртни остаци Слободана Илића са још осморицом мјештана Залазја пронађени су на депонији код Сребренице, под џаковима смећа и земље. Обдукција је потврдила идентитет. Сахрањен је  на Градском гробљу у Братунцу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.