Стручњаке и становништво у сливу ријеке Уне брину најаве из Хрватске

БАЊАЛУКА, ЗАГРЕБ - Да Хрватска нема намјеру да одустане од Трговске горе, као локације за складиштење радиоактивног отпада из Нуклеарне електране (НЕ) "Кршко", потврђује се из дана у дан, упркос чињеници да је изабрана локација уз саму границу са БиХ и уз заштићени предио око ријеке Уне, а стручњаци и становништво у непосредној близини страхују да би веома лако складиште могло прерасти у трајно одлагалиште.

Хрватска је, наиме, власник половине електране у Словенији и обавезна је да преузме половину отпада, због чега спроводи припреме за складиштење тог радиоактивног, али и институционалног отпада док се, истовремено, у БиХ води борба на неколико фронтова како би се стало у крај тим намјерама.

И док се чека веома важна студија утицаја на животну средину, из хрватског Фонда за финансирање разградње и збрињавања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива НЕ "Кршко" је објављено да је планирано да редовни рад одлагалишта ниско и средње радиоактивног отпада почне 2051. године.

Из Фонда су навели да је одабир локације за одлагалиште дуготрајан процес те да је планирано да припремне активности почну након што се осигурају услови за сигурно дугорочно складиштење радиоактивног отпада у центру за збрињавање радиоактивног отпада на локацији Черкезовац. Додали су и то да је израда приједлога смјерница за одређивање локације одлагалишта у току, након чега ће се почети с припремом програма истраживања и развоја за успостављање одлагалишта ниско и средње радиоактивног отпада у Хрватској, а приједлог се очекује почетком 2026. године.

- За потребе одабира локације одлагалишта анализираће се цијело подручје Хрватске - казали су из Фонда, а објављено је да се редовни рад одлагалишта ниско и средње радиоактивног отпада планира за 2051. годину, када би почео пренос резервоара из дугорочног складишта на Черкезовцу у будуће одлагалиште.

Предсједавајући домаћег Експертског тима за праћење стања и активности у вези с проблематиком одлагања радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива на Трговској гори Емир Диздаревић појашњава да 2026. године надлежни у Хрватској намјеравају да крену са успостављањем Центра за управљање радиоактивним отпадом Черкезовац.

- Да би добили дозволу потребна је студија утицаја на животну средину. Она је, према мојим информација, завршена, али нама још није достављена. У исто вријеме најављују да почињу да траже локацију за одлагалиште, а то је у ствари мјесто за трајно збрињавање одакле се отпад, када једном буде ту довезен, неће помјерати одатле. Страх нас у БиХ, а посебно становништва у непосредној близини Трговске горе јесте да локација на Черкезовцу, са којом већ газдује Фонд за разградњу и која им је додијељена на управљање, не буде преферентна локација за одлагалиште  - рекао је Диздаревић.

Предсједник Удружења "Грин тим" из Новог Града Марио Црнковић истиче да је Хрватска још 1999. године дефинисала Трговску гору као одлагалиште, а то што су од 2015. године прилагодили приступ па одлучили да ће прво радити такозвано привремено рјешење па тек онда одлагалиште није заварало ни најнаивније.

- Већ деценијама заваравају и Европу и БиХ да Трговска гора није коначно одабрана локација. Преко двије деценије нас покушавају правити лудима, а у међувремену расписују тендере за рушење објеката на Трговској гори, а осјетно прије тога формирали су Центар за збрињавање радиоактивног отпада, отварајући могућности за широк спектар одлагања радиоактивних и других опасних отпада. Без имало задршке вријеђају интелигенцију, безобразно нарушавајући добросусједске односе и безбједност регије. Не, не може се радиоактивним отпадом управљати на силу, не могу се радиоактивни отпади у постратном подручју гурати на границу - нагласио је Црнковић за "Глас" и додао да Хрватска никада јасније није дала до знања да је Трговска гора коначан одабир за њих.

Упозорење

Став свих страна у БиХ јесте то да Трговска гора, односно локација око некадашње касарне Черкезовац, није мјесто за одлагање радиоактивног и другог отпада, али Хрватска не дијели тај став и активно ради на свим документима како би на ту локацију и стигао опасни отпад. Уз то, из БиХ упозоравају стално и на то да је изабрана локација недопустива, јер је у сливу ријеке Уне која је заштићено подручје, а посебно се упозорава да би одлагањем тог отпада и истрошеног нуклеарног горива око 70 одсто потенцијалног негативног утицаја осјетила управо БиХ, односно било би угрожено здравље око 250.000 становника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.