Стршљени окупирали околину Бањалуке

blic.rs
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Стршљени окупирали околину Бањалуке

Бањалука - Стршљена има више него икада, кажу Бањалучани који због посла или рекреације вријеме проводе у природи, а љекари алергичнима препоручују да се на вријеме осигурају због нежељених реакција.

Сушна и веома топла година је учинила своје, па се свуда може видјети више стршљенова него иначе, чак и у граду, а уз то су и опаснији по људе. Опасности су нарочито изложени рекративци, који вријеме проводе у природи, али и дрвосјече и скупљачи љековитог биља.

Љекарима хитне помоћи ове године се јавило 107 пацијената због уједа стршљена, а прошле године 91 пацијент.

 "Највећи број уједа се догодио у јуну, јулу и августу, када су биле велике врућине, а грађани боравили у природи, воћњацима, баштама и поред ријека", рекла је начелница Службе хитне помоћи, Нада Бањац.

Драган Јаворац, који већину љета проводи у шуми сјекући дрва са колегама, каже да ових инсеката нема гдје нема, а највише их је међу храстовим дрвећем. Он је до сада задобио неколико убода стршљена, али на сву срећу није било неких нежељених реакција и није тражио помоћ доктора.

 Међутим, од како су чули да је у околини Станара дрвосјеча преминуо од гушења након убода стршљена, размишљају о томе како да се заштите. "Очигледно је да ја нисам алергичан на убод стршљена, али плашим се за колеге, јер се до сада нису сусретали с тим.

Било би добро када бисмо уз себе имали противотров", каже Драган.

Особе које су због мјеста боравка или природе посла изложене могућем убоду стршљена, у договору са својим доктором, могу набавити специјалну ињекцију, увијек је носити са собом и сами себи дати у случају убода.

Она у себи има неопходне лијекове који спречавају гушење и тешке системске реакције коју могу угрозити живот, али нема их у слободној продаји у апотекама.

"Такође, једно од рјешења за особе које су изложене могућности поновљених убода је хипосензибилизација, а то значи да им се по одређеној шеми неколико година дају мале дозе алергена стршљена и на крају се десензибилише", рекла је начелница Клинике за кожне и полне болести УКЦ РС, Јагода Балабан.

Додаје да се њиховим докторима због убода стршљена пацијенти јављају спорадично и углавном се ради о црвенилу и сврабу на кожи који могу трајати и неколико дана након убода.

Балабан каже да су имали и неколико пацијената који су претходно имали јаче изражене алергијске реакције, те су дошли да траже савјет како да поступају убудуће.

Нападају бранећи легла Биолози из друштва за истраживање и заштиту биодиверзитета кажу да стршљени нападају када бране своја легла, које људи најчешће и не примјете, а реагују на све што их подсјећа на опасност - нагле покрете тијела, махање рукама, јаке боје, рад електричних уређаја, зној, јаке мирисе.

Осим тога, крајем љета се раштркају у потрази за зрелим воћем, те дјелује да их у природи има више него иначе. Стршљен нема много предатора зато што је јако агресиван инсект.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.