Строже казне за немар и бахатост

САРАЈЕВО - Судије, тужиоци и стручни сарадници и лани су долазили на дисциплинске клупе због недоличног понашања и кршења правила струке, а надлежне комисије су, према тврдњама, прихватиле сугестије са стране и почеле да изричу строже мјере.

Канцеларија дисциплинског тужиоца, при Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) БиХ, одговорна је за процјену правне ваљаности притужби, истраживање навода о повреди дужности, те за покретање дисциплинских поступака и заступање предмета пред дисциплинским комисијама Савјета. Истраге покреће на властиту иницијативу или по притужби, коју може поднијети свака особа или институција или организација у писменој форми уз доказе који поткрепљују притужбу.

Годишње запримају по неколико стотина притужби, а посљедњи пресјек је показао да је пандемија вируса корона умијешала прсте и у том сектору, те су на адресу Канцеларије стигле 722 жалбе, односно 121 мање него годину раније. На запослене у судовима одлази више од двије трећине притужби, а остатак на тужиоце и главне тужиоце. Странке у поступку су поднијеле 660 притужби, а 62 Канцеларија по службеној дужности.

- Најчешћи подносиоци притужби су странке у поступку (284), адвокати (120) и учесници у поступку (108). Притужбе су се највише односиле на неоправдано кашњење или одуговлачење, незадовољство судским или тужилачким одлукама, те на немар и непажњу у вршењу дужности - рекли су за “Глас Српске” у надлежној канцеларији.

Након анализе притужби, утврђено је да је 49 основаних, односно 5,5 одсто, те је покренут 31 дисциплински поступак, односно 15 мање него у 2019, и то против по једног предсједника судија и главног тужиоца, 22 судија, шест тужилаца и једног стручног сарадника у општинском суду.

У току прошле године окончана су укупно 33 поступка, на основу тужби из 2018, 2019. и 2020. године, те је правоснажно изречено 27 дисциплинских мјера. То је десет мање него годину раније. То су писмена опомена која се не објављује (4), јавна опомена (10), смањење плате (10), премјештај са мјеста предсједника суда на мјесто судије (1) и два разрјешења.

- Запримљено је мање притужби него раније године, на шта је вјероватно, у одређеној мјери, утицала пандемија. Предузимање одређених радњи, као што је саслушање свједока у истрагама, било је отежано, али не у мјери у којој би значајно утицало на рад Канцеларије. Епидемиолошки разлози су утицали и на одржавање појединих рочишта - казали су у Канцеларији.

На питање да ли су задовољни тренутним казнама које се могу изрећи због лакше или теже повреде службене дужности, односно да ли се може, у најављиваној реформи правосуђа, очекивати да оне буду ојачане, навели су да има својеврсних критика.

- У извјештајима бројних међународних тијела закључено је да изречене дисциплинске мјере протеклих година нису биле “довољно одвраћајућег карактера”, односно да би требале бити строже. Ипак, у посљедње вријеме је примијећен тренд да дисциплинске комисије преиспитују досадашње стандарде и изричу строже казне - закључили су у Канцеларији.

Члан Уставно-правне комисије Дома народа Парламента БиХ Лазар Продановић каже да треба видјети какве су праксе у другим демократским земљама, али и имати на уму да судије и тужиоци, својим дјеловањем, треба да буду узор свима.

- Нико не треба да буде изузет и свако треба да сноси посљедице за кршење закона. Треба увести додатни ред и нико не смије бити недодирљив - рекао је Продановић за “Глас Српске”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.