Стразбур пресудио: Ковачевић није у праву

Славен Ковачевић није жртва, тужбу је поднио у име других што правно није допуштено, стоји у пресуди Европског суда за људска права у тужби коју је савјетник Жељка Комшића поднио против БиХ.

”Суд је прихватио приговор Владе на допустивост апликације из разлога што је господин Ковачевић злоупотријебио право на апликацију у смислу члана 35. став 3 (а) Европске конвенције о људским правима, те што није имао статус жртве по члану 14. (забрана дискриминације) у вези са чланом 3. Протокола бр. 1 уз Конвенцију (право на слободне изборе), као и по члану 1. Протокола бр. 12 (општа забрана дискриминације)”, наведено је у појашњењу пресуде.

Суд је посебно закључио да су тврдње господина Ковачевића биле усмјерене на постизање измјене уставне и изборне структуре Босне и Херцеговине – наводно у општем јавном интересу – а не на заштиту његових индивидуалних права која штите Конвенција и њени протоколи.

Славен Ковачевић је крајем августа 2022. године поднио апелацију Европском суду за људска права у којој је објаснио да због комбинације територијалних и етничких критерија, који се примјењују на Дом народа ПСБиХ и Предсједништво БиХ, није могао гласати за кандидате по свом избору.

Ковачевић, који је савјетник Жељка Комшић, тужио је БиХ јер он, као Босанац и Херцеговац, не може да одлучује о избору српског члана Предсједништва БиХ нити може бити делегат у Дому народа ПСБиХ.

Европски суд за људска права пресудио је 2023. године да је БиХ прекршила члан 1. Протокола бр. 12 (забрана дискриминације) Европске конвенције о људским правима у погледу Ковачевићеве незаступљености у Дому народа ПС БиХ и Предсједништву.

Та је пресуда отворила пут унитаризму БиХ. У пракси би то значило да се за српског члана Предсједништва БиХ могу кандидовати и гласати у ФБиХ. Тако би био отворен простор за исте изборне манипулације које су сад на дјелу када је у питању избор Жељка Комшића за хрватског члана Предсједништва БиХ.

БиХ је исте године поднијела Суду захтјев за преиспитивање пресуде, а средином ове године Велико вијеће Суда у Стразбуру поништило је првостепену пресуду.

Они су у свом закључку утврдили да Ковачевић не ужива статус жртве. То је подржало 12 судија, док је пет било против.

Правници сматрају да је пресуда одбачена због злоупотребе права и непостојања статуса жртве, дјелује као повратак Суда у зону правног опреза, али и политичког реализма. Прво, одбацивање жалбе птемељи се на злоупотреби права на индивидуалну тужбу, што је риједак преседан у његовој пракси. Други, Суд је закључио да подносилац не испуњава услове статуса жртве, имплицитно назначивши да је ријеч о приступу налик actio popularis- поступку у којем појединац наступао као заговаратељ општег интереса, а не као особа која је директно погођена оспораваним правима.

Споран сам Ковачевић

Приликом жалбе, суду су предочени докази да се апликан Славен Ковачевић раније изјашњавао као Хрват, а пред судом је тврдио да се етнички уопште не изјашњава, тј. да је он ”грађанин”. Није споменуо ни чињеницу да је он хрватски држављанин и да се приликом добијања држављанства изјашњавао као Хрват.

Кривили су га и због изношења првостепене пресуде о којој је говорио у једној емисији и прије него што ће пресуда бити јавно објављена. Пред Великим вијећем је то негирао, упркос томе што је судија цитирао његову изјаву током емисије.

Реална опција је била да је суд током интерне истраге због цурења првостепене пресуде утврдио да је Ковачевић био с неким у дослуху па је тако добио унапријед информације о првостепеној пресуди, што је опет указивало на малициозно понашање.

До сада је Европски суд за људска права у Стразбуру прогласио дијелове Устава Бих дискриминаторним, најприје 22. децембра 2009. године у предмету Сејдић-Финци, те касније у пресудама у предметима Пилав, Зорнић, Шлаку, Пударић. Ниједна од ових пресуда није спроведена у пракси.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.