Странке већ кроје постизборне комбинације: Кључеви власти у Дому народа

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА - Иако општи избори, планирани за октобар, још нису ни расписани у БиХ, на домаћој политичкој сцени увелико се прича о начину на који би требало да буде формирана власт, односно ко треба да буде у већини у Парламентарној скупштини БиХ и Савјету министара на почетку долазећег мандата.

• Политичке странке у БиХ већ прије расписивања избора за октобар разматрају могуће постизборне коалиције и формирање власти на нивоу заједничких институција.
• Након избора 2022. године власт су формирали СНСД, ХДЗ БиХ и бошњачка „тројка“, али је сарадња касније нарушена због политичких неслагања и оптужби о блокадама.
• Кључну улогу у функционисању власти има Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, гдје СНСД и ХДЗ имају довољан број делегата да контролишу кворум и блокирају одлуке.
• Због таквог односа снага, Дом народа је већ дуже вријеме у блокади, што успорава доношење закона и европски пут БиХ.
• Политички актери имају различите ставове о будућој власти, али се слажу да ће кључни фактор бити изборни резултати и однос снага у оба дома парламента.

Власт на нивоу БиХ је послије општих избора 2022. формирала експресно, а међу партнерима нашли су се СНСД, ХДЗ и бошњачка "тројка", док СДА није изборила мјесто за преговарачким столом. Међутим, на половини мандата је дошло до раскола због оптужби да СНСД блокира европски пут БиХ те су се СДП, НиП и НС окренуле опозиционим странкама из Српске - СДС-у, ПДП-у и Листи за правду и ред. 

Покренуте су и иницијативе за смјену кадрова из странке Милорада Додика, које су и усвајане у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у којој су бошњачка и српска тројка дошле до већине, али њихове намјере нису прошле у Дому народа гдје једино СНСД и ХДЗ имају по три, од укупно пет делегата у клубовима народа, што им даје могућност да диктирају све, почев од кворума за рад. 

Такав заплет ситуације, уз појачане тензије унутар клубова народа, односно између делегата који долазе из супротстављених партија, држи Дом народа у својеврсној блокади годину дана, Усљед тога, закочене су и бројне одлуке и акти неопходни за нормално функционисање БиХ и њен европски пут, а све је додатно закочило и мијешање Кристијана Шмита с позиције високог представнике у унутрашња питања те доскорашњег америчког амбасадора Мајкла Марфија. 

Постизборне комбинације

Прве постизборне комбинације изнио је лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић који је почетком прошле године признао да их је заправо Марфи натјерао на то да иду у коалицију са бошњачком "тројком", наводећи да је то била грешка. 

Човић, као лидер странке која највише гура причу о путу БиХ ка ЕУ и тражи да Хрвати имају легитимне представнике, прије свега у Предсједништву БиХ, увјерен је да ће овај пут сјести и договорити партнерства "да не погријешимо као прошли пут". 

- Изборни резултат морамо до краја верификовати. Они који имају већину у државном дому народа из бошњачког, српског и хрватског народа морају бити дио власти. Они који имају легитимне представнике у Предсједништву, комбиновано са Домом народа, мораће бити дио те већине која ће обављати власт. Тражимо тај прави политички капацитет и разговарамо са свима како би дефинисали стратешке елементе у свим областима. Свако ко прихвати да буде дио власти не може бити и кочничар, јер проходност одлука мора постојати - поручио је Човић за федералне медије. 

Недуго затим огласио се лидер НиП-а Елмедин Конаковић који је министар иностраних послова БиХ у овом мандату. Сматра да оно о чему Човић прича представља негирање уставног поретка БиХ.

- Предсједавајућег Савјета министара именује Предсједништво, а потврђује Представнички дом, гдје се потврђује и сазив Савјета министара. Тако да ово што говори Човић изгледа као страх, као да се плаши за изборни резултат и ради оно што СДА, ево и СНСД покушавају, да БиХ сведу на те три етничке групе, да се тамо заштите, утврде - рекао је Конаковић и истакао да је "важна порука да ће о власти одлучивати грађани" те да ће за избор нове власти бити кључна структура у Представничком дому.

- Увјерили смо се да је важно да у Дому народа постоји проходност таквих одлука, али смо се исто тако увјерили да тамо гдје СДА, ХДЗ и СНСД не могу заједно блокирати, као што не могу сад у Представничком дому, ствари теку потпуно нормално. У том Дому је усвојено више од 30 закона од дана кад смо смијенили Небојшу Радмановића и именовали Дарка Бабаља те направили неку нову функционалну већину - рекао је министар Конаковић. 
Функционер СНСД-а и замјеник шефа посланичког Клуба у Представничком дому Мирослав Вујичић за "Глас" каже да власт треба да формирају странке које су легитимни представници народа, односно ентитета и у којима имају и већину. 

- Нешто раније се формира власт, на примјер, у Републици Српској, а потом и на нивоу заједничких институција у Сарајеву. Имали смо лоше искуство јер је "тројка" промијенила мишљење. На почетку су показали вољу и жељу да раде са нама, да би касније схватили да им је најбољи начин за политички опстанак заправо нападање Републике Српске и избацивање СНСД-а, па су то и покушали урадити те смо дошли у ову ситуацију. За проходност одлука је важно да су већине исте у оба парламентарна дома те у ентитетима - казао је Вујичић. 

Сличан став има и политички аналитичар из Мостара Данијел Видовић. 

- Онај ко има већину у Дому народа, односно у сваком националном клубу тај је и побједник унутар властитог националног корпуса и, узимајући у обзир специфичности, то је најлогичније и најбоље рјешење ако желимо градити стабилан систем у БиХ - закључио је Видовић за "Глас".

УЛОГА БИРАЧА

Општи избори у БиХ требало би да буду одржани прве недјеље у октобру ове године. Бирачи ће изабрати три члана Предсједништва БиХ, предсједника и два потпредсједника Републике Српске, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, Народној скупштини Републике Српске те у федералном парламенту и кантоналним скупштинама. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.