Стране судије за рушење Устава „узеле“ милион марака!

САРАЈЕВО - На плате троје страних судија у крњем Уставном суду БиХ лани је спискано чак 246.348 марака новца грађана, а у протеклих пет година они су пореске обвезнике олакшали за скоро милион марака.

 

Статистика показује и да је у просјеку на рачун једног страног судије из Уставног суда у 2023. години легло чак 82.116 марака новца грађана БиХ, односно у просјеку мјесечно 6.843 марке. Даљом игром бројева можемо доћи до податка да они дневно уберу са леђа осиромашених грађана чак 342 марке, односно 43 марке по сату, а стотинама километара удаљени су од радног мјеста.

На дужност међународног судије Уставног суда БиХ Ангелика Нусбергер ступила је у јуну 2020. године, док је Хелен Келер ту дужност преузела у децембру исте те године. Трећи страни судија тренутно је Леди Бианку који је на ту дужност дошао у децембру 2021. године.

На основу података из годишњих извјештаја ревизије о извршењу буџета институција БиХ видљиво је и да су издвајања за плате страних судија у Уставном суду БиХ у протеклих пола деценије ишле узлазном путањом.

Тако је на плате међународних судија у прошлој години отишло 45.000 марака више него годину раније, када је за те намјене издвојено 201.204 КМ.

И у 2022. години повећана су издвајања за њихова примања у односу на годину раније и то за скоро 25.000 марака, односно њихов ангажман у БиХ у 2021. години коштао је осиромашене грађане 177.376 марака. Исти износ на њихове рачуне из буџета Уставног суда БиХ исплаћен је и 2020. године.

Најмањи износ, који ништа значајније не одудара од ових претходних, странцима у Уставном суду исплаћен је за плате у 2019. години, а тада је на њихова примања спискано 75.176 КМ новца пореских обвезника.

Плате страним судијама регулисане су одлуком о платама судија у Уставном суду БиХ и финансирају се из буџета те институције који се пуни од пара пореских обвезника.

С обзиром на то да они имају дипломатски статус, на њихове плате се не плаћају порези и доприноси, али се зато издваја значај новац за њихов смјештај, који такође папрено кошта грађане, јер је претходних година закључиван уговор са најексклyзивнијим хотелима из Сарајева у којима су они боравили. Поред тога, према ријечима упућених, грађани БиХ плаћају и њихов одлазак и долазак у Сарајево.

- Апсурдно је да ми плаћамо стране судије у Уставном суду. Њихов боравак је противуставан, имајући у виду да је Уставом прописано да ће се пет година након њиховог избора одредити начин избора других судија, односно да они фактички неће више бити судије Уставног суда - казао је “Гласу Српске” посланик у Представничком дому Парламента БиХ Милорад Којић.

Поред плата које убиру са леђа грађана који живе на ивици сиромаштва, Којић наглашава да странци у Уставном суду олакшавају грађане и за накнаду по основу одвојеног живота те за авионске карте када долазе и одлазе, али и хотелски смјештај.

- Када буде подвучена црта, они далеко више коштају грађане од оног износа који им иде само на плате. Бошњаци не желе да буду изабране домаће судије у складу са оним што се предлаже из Републике Српске, а што је у складу са Уставом БиХ. Дакле, ми због таквог њиховог приступа имамо стране плаћенике које спроводе одређене политике - поручио је Којић.

Нагласио је да, како стране судије, тако и нелегални Кристијан Шмит значајно утичу на буџетска средства и самим тим умањују могућност другим буџетским и ван буџетским корисницима, као што су пољопривредници.

- Умјесто да за те намјене буде трошен новац, од иде на рачуне плаћеника који узимају енормне паре да би кршили Устав БиХ и да би развластили у потпуности надлежности Републике Српске. Узимају енормне износе, а доносе само штету - закључио је Којић.

Нерад

Канцеларија за ревизију институција БиХ приликом чешљања извјештаја о раду Уставног суда БиХ за прошлу годину осврнула се и на њихов нерад. Тако су ревизори навели да, због престанка мандата двојице судија које бирају парламенти ентитета, није било могуће одржавати сједнице Великог вијећа које чине домаће судије и које по правилу одлучује у највећем броју предмета.

- Из тог разлога предмете су рјешавали на пленарним сједницама, на којима поред домаћих учествују и међународне судије. Такав начин рада је у великој мјери утицао на рад Уставног суда у погледу динамике доношења одлука, што је довело до знатног пада у броју ријешених предмета. Тако је у 2022. ријешен 4.151, а у 2023. години свега 1.510 предмета - навели су ревизори.

Издвајања за рад страних судија у протеклих пет година

Година  Износ

2023. 246.348

2022. 201.204

2021. 177.376

2020. 177.376

2019. 175.176

Укупно: 977.488

Просјечно издвајање за плату страног судије у 2023. години

Сатница 42

Дневница 342

Плата 6.843

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.