Фото: Странци одлазе, РС даје троје, ФБиХ шесторо судија
Бањалука - Закон о Уставном суду БиХ, који ће представници РС упутити у процедуру усвајања у Парламент БиХ, предвиђа да у његовом саставу буду искључиво домаће судије које ће именовати ентитетски парламенти, а да сваку судску одлуку мора подржати барем један судија из сваког конститутивног народа.
Уставни суд БиХ има деветоро судија - троје странаца и по двоје из сваког од три конститутивна народа. РС ће предложити закон о Уставном суду у складу са изјавом политичког врха Српске усвојеном послије одлуке тог суда да је неуставан дио Закона о празницима РС којим је дефинисано да се 9. јануара прославља Дан Републике. Одлуку је донијело троје страних и двоје бошњачких судија због чега је и покренута процедура за доношење закона којим би било онемогућено прегласавање и елиминисани странци.
Радна група за израду закона о Уставном суду БиХ, састављена од правних експерата које су предложиле најјаче странке у Српској, јуче је завршила посао и текст закона ће прослиједити лидерима политичких партија. Предсједници СНСД-а, СДС-а, ДНС-а, ПДП-а, СП-а и НДП-а би, према договору постигнутом 29. новембра, закон требало да упуте представницима РС у Парламенту БиХ и од тог момента тече рок од 120 дана за његово усвајање дефинисан заједничком изјавом. Према заједничкој изјави лидера странака, ако у том року закон о Уставном суду БиХ не буде усвојен, биће размотрени нови потези РС, а као могућност је наведен и бојкот институција БиХ.
Представљајући најважније дијелове закона о Уставном суду, члан радне групе Момчило Новаковић каже да је предвиђено да буде бирано деветоро судија.
- Троје би било бирано из РС, а шесторо из ФБиХ. Предвиђено је да судије из Српске бира Народна скупштина РС, а из ФБиХ Представнички дом Парламента ФБиХ - казао је Новаковић.
Додао је да није одређена национална припадност судија које ће бити биране у сваком од ентитета.
- Не можемо дириговати ко ће бити изабран, а на крају крајева, то би било супротно ставу Европског суда за људска права дефинисаном у случају "Сејдић и Финци". Дефинисали смо, међутим, да приликом одлучивања у Уставном суду БиХ одлука не може бити донесена док за њу не гласа бар један судија из сваког народа. Због тога није предвиђено формирање вијећа за заштиту виталног националног интереса - истакао је Новаковић наводећи да ће, након што посланици из РС у Парламенту БиХ добију закон, одлучити о форми у којој ће га упутити у процедуру и ко ће га званично предложити.
Он је истакао да текст закона не садржи ниједну одредбу супротну Уставу БиХ.
- Сада нас чека најтежи посао, а то је да закон буде усвојен. Одговорност за будућност БиХ имају они најбројнији, а то су бошњачке партије. У противном ће настати озбиљан проблем и сумња не само у одлуке Уставног суда већ и све друге које буду доношене на нивоу БиХ, а у којима учествују странци. Направили смо добар закон који није ни против кога и који треба да онемогући мајоризацију. Овај закон заслужује да добије подршку Парламента БиХ - рекао је Новаковић.
Члан радне групе Жељко Мирјанић рекао је да је резултат њиховог рада правно коректан и досљедно правно-технички изведен текст закона.
- У закону тражимо да нема страних судија и да БиХ као суверена земља треба да именује своје судије - истакао је Мирјанић.
Перица Бундало, који је такође био у радној групи, очекује да лидери политичких партија у РС јединствено подрже закон како би са пуном подршком био упућен у процедуру усвајања.
У складу са заједничком изјавом, у РС ће бити одржан и референдум на којем ће грађани моћи да се изјасне да ли подржавају одлуку Уставног суда да се 9. јануара не слави Дан Републике. Одлука о расписивању референдума требало би да се нађе пред посланицима Народне скупштине РС до краја године, а због дуге процедуре њеног усвајања одржавање референдума могуће је у марту.
- Од деветоро судија троје бира парламент РС, а шесторо ФБиХ
- У Уставном суду БиХ нема страних судија
- За сваку одлуку мора гласати најмање један судија из сваког конститутивног народа
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.